Ukrajina je u utorak saopštila da je izvela raketni napad na ruske snage i vojnu opremu na jugu zemlje, na teritoriji za koji navodi da planira da ponovo zauzme u kontraofanzivi u kojoj će učestvovati stotine hiljada trupa.
Prema tvrdnjama ukrajinskih zvaničnika, u napadu je pogođeno skladište municije u gradu Nova Kakovka, u regionu Herson, i ubijena 52 Rusa.
Međutim, zvaničnik Hersona kojeg je postavila Rusija izneo je drugačiju verziju događaja. Rekao je da je poginulo najmanje sedam osoba, i da su pogođeni civili i civilna infrastruktura. Rojters nije mogao da iz nezavisnih izvora potvrdi tvrdnje dve strane.
Ukrajina je pogodila područje koje je Rusija osvojila posle početka invazije 24. februara, koju Moskva zove specijalnom vojnom operacijom. Strateški je važno zbog pristupa Crnom moru i lokacije severno od anektiranog Krima.
Zvaničnici ukrajinske vlade prethodno su govorili o naporima da angažuju do milion vojnika i ponovo osvoje južne delove zemlje koji su pod ruskom kontrolom.
Ukrajina se u međuvremenu priprema za nove ruske napade posle granatiranja stambenog kvarta u mestu Časiv Jar, gde su prema novim podacima hitnih službi poginule najmanje 43 osobe. U Harkovu je, prema navodima ukrajinskih zvaničnika, poginulo najmanje pet osoba.
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski je izjavio da je Rusija izvela 34 vazdušna napada od subote, uključujući i one na civilne objekte - poput stambenih zgrada. Moskva negira da su joj meta civili.
Kancelarija za ljudska prava Ujedinjenih nacija saopštila je u utorak da je prema njenim podacima u Ukrajini stradalo više od 5.000 civila od početka ruske invazije, ali da je stvaran broj žrtava verovatno mnogo veći.
Zapad se, istovremeno, sprema za pogoršanje energetske situacije, pošto je Rusija privremeno zatvorila gasovod Severni tok.
Zbog sankcija koje je Zapad uveo Rusiji usled napada na Ukrajinu, Moskva je uvela restrikcije na energente - od kojih je Evropa zavisna u velikoj meri.
Situacija bi mogla dodatno da se pogorša pošto je Rusija zatvorila gasovod Severni tok, zbog 10-dnevnog godišnjeg održavanja. Ipak, zapadne zemlje brinu da je zatvaranje zapravo uzrokovano ratom.
Ukrajinski zvaničnici su takođe negodovali što je Kanada Nemačkoj poslala turbinu potrebnu za gasovod Severni tok, kojim se doprema gas iz Rusije, i ocenili da to nije u skladu sa sankcijama Moskvi.
Zelenski je upozorio da bi Kremlj to mogao da protumači kao znak slabosti.
Globalne cene nafte mogle bi da skoče i za 40 odsto, na oko 140 dolara za barel, ako se ne usvoji predložena gornja granica cene ruske nafte, saopštio je američki Sekretarijat za finansije.
Cilj te mere je da se pokriju osnovni troškovi proizvodnje i da Rusija i dalje nastavi da izvozi naftu, ali da ne ostvaruje ekstra profit koji joj omogućava da finansira rat u Ukrajini. O toj meri razgovaraće sekretari za finansije SAD i Japana.
EU se priprema da uvede faznu zabranu uvoza ruske nafte.
Rusija, sa druge strane, od uvoznika gasa zahteva da ga plaćaju u rubljama, što su neke zemlje odbile, pa im je dotok gasa prekinut.
Zbog globalne krize sa hranom, Zapad pokušava da ponovo otvori ukrajinske luke na Crnom moru, za koje tvrdi da ih blokira Rusija.
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan ponudio se da posreduje, i o tome telefonom razgovarao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
Kremlj je saopštio da su obavljeni pripremni razgovori za rusko-turski samit koji će uskoro biti održan. Sastanak Putina sa Erdoganom će biti prvi susret ruskog predsednika sa liderom neke članice NATO-a od početka rata u Ukrajini, koji traje više od 4 meseca.
