Ispraćeni su iz Srbije sa željom i očekivanjima da se iz Pariza vrate sa devet do 11 olimpijskih medalja, a osvojili su ukupno pet odličja: tri zlata, koje su doneli Novak Đoković, vaterpolo reprezentacija i dubl u streljaštvu Zorana Arunović i Damir Mikec, srebro u tekvondou osvojila je Aleksandra Perišić, a brozu košarkaši.
Sveukupno, sa tih pet medalja Srbija je na 27 mestu među osvajačima medalja i sada se oko toga lome koplja - da li je to uspeh ili je reč o neuspehu za malu i manje-više siromašnu zemlju, koja ima jedva šest i po miliona stanovnika i olimpijski tim u kojem je ukupno bilo 112 sportista?
Iako je i sam pre OI u Parizu računao da bi Srbija mogla da osvoji sedam do deset medalja, Predrag Vujić, novinar BBC-ija na srpskom, kaže da posle svega to ipak treba računati kao uspeh srpskog sporta:
„Jeste uspeh zato što kada pogledate ukupno tabelu - postoje neke velike sportske i velike zemlje koje ili nemaju ni jednu zlatnu medalju kao Turska, ili kao Argentina imaju samo jedno zlato. Srbija sa šest-sedam miliona stanovnika i ove godine je osvojila pet medalja i ima tri zlata. To je najviše i u regionu, a bogami kad se pogleda malo šire ta tabela sa medaljama vidi se da Srbije jeste pri vrhu najuspešnijih zemalja“, kaže Vujić i dodaje:
„A očekivalo se više od mnogih, pre svega od džudiste Nemanje Majdova, pa onda od basketaša. Nažalost, bilo je tu i povreda - svi znamo za Angelinu Topić, znamo za Ivanu Španović. To je moglo da dođe još tri-četiri medalje, objektivno je moglo“.
Za novinara Sport kluba Marka Vlahovića pet medalja je relativni uspeh ili relativni neuspeh, s obzirom na broj medalja na koji je sportska, ali i ona obična javnost u Srbiji računala.
Njemu lično najviše nedostaje medalja srpskih odbojkašica koje su pre Igara u Parizu slovile za favorita broj jedan, s obzirom da su prvakinje sveta i evropske vicešampionke u ovom sportu.
Od četiri utakmice one su dobile samo jednu i Vlahović među brojnim uzrocima kao ključni vidi loš rad trenera Đovanija Gvidetija:
„Tu pod hitno moraju da se prave promene zato što ženska odbojka u Srbiji je vrlo važan sport, mnogo devojčica se bavi njime, imamo dobar sistem, imamo i talenat, čemu svedoči i taj broj osvojenih medalja na velikim takmičenjima. Ovo je stvarno bio kiks i mislim da je to i nešto najbolnije“.
Kako god se gledalo na stvar, tri zlatne olimpijske medalje svakako nisu za potcenjivanje, a svoje zlato je konačno dočekao i teniser Novak Đoković, koji je ovom titulom po mnogima zacementirao takozvanu G.O.A.T. (Greatest of All Times) titulu - titulu najboljeg svih vremena u ovom sportu:
„Novak je izgledao kao neko ko je došao po to, po svaku cenu. Čovek je bio spreman, ja mislim da igra ako treba i na jednoj nozi. I nekako je bio potpuno usredsređen, za razliku od ranijih olimpijskih igara. Ja sam recimo bio na OI 2012. u Londonu i to je više bio karneval. Ne mislim ništa loše, OI i jesu zabava, i jesu karneval i treba tako da bude, ali je sada bio toliko usredsređen, na kraju krajeva nije ni bio u olimpijskom selu koliko se koncentrisao na to. Moram da kažem da mi to nije iznenađenje, a nije iznenađenje ni vaterpolo. Oni kao da nas testiraju gde su granice naših živaca i svake godine pomeraju granice“, kaže Vujić.
Ni za Vlahovića Đokovićevo zlatio nije iznenađenje, a i zlatne medalje srpskih strelaca i vaterpolista je nešto što je on očekivao:
„Mnogo mi je drago što je Zorana Arunović konačno to uspela, što je toliko puta bila blizu i nije uspevala, što se setila pokojne Bobane Veličković, koja je njena jako dobra prijateljica i saborac u toj borbi za sportske uspehe. I eto, konačno se i ona okitila zlatom. I vaterpolisti - poslednje tri godine muči se vaterpolo reprezentacija Srbije, promenjen je selektor, promenjen je maltene ceo tim, šest glavnih igrača je napustilo reprezentaciju posle Tokija, i sada se dešava u jednoj utakmici da se sve preokrene. To je bilo to protiv Grčke, očigledno protivnik koji im je odgovarao i sve se izokrenulo. I pobedili su posle i Amerikance i Hrvate“, ističe Marko Vlahović.
Marku, Predragu, kao uostalom i ukupnoj srpskoj javnosti najveća žal je ostala zbog poraza od košarkaša SAD u polufinalnoj utakmici u košarci. Nikoli Jokiću, Bogdanu Bogdanoviću u ostalim momcima falilo baš malo da pobede Lebrona Džejmsa, Stefa Karija i ostale legende iz američkog kako mnogi kažu "drim-tima" (mada oni sebe zove The Avengers, prim. nov), a ceh su, reklo bi se platili košarkaši Nemačke, koji u utakmici za bronzanu medalju gotovo da nisu imali šanse protiv Srbije:
„Moram da priznam da je to jedna od utakmica na OI koje sam zaista ispratio i baš mi je bilo teško. Oni su uradili sve što su mogli. I neću da govorim ni o suđenju, ja posle ovih OI ne znam više koja su pravila košarke, šta se računa kao koraci, kao nošena lopta. Nije to sad ni važno - oni jesi uradili sve što su mogli, odigrali su verovatno najbolju utakmicu protiv Amerikanaca u istoriji da je neki tim odigrao, niko nikad ovako nije odigrao, niti će da odigra… Ne treba čak ni da se žali zato što su ljudi uradili sve što su mogli, svaka im čast“, smatra Predrag Vujić, dok Marko Vlahović kaže da nije pomoglo ni to što su zvezde jednom u 20 godine sklopile za pobedu protiv Amerikanaca:
„Posle takvog meča, posle takvog poraza, ti se izdigneš i onako smrviš Nemce - meni je to za kapu dole, stvarno to pokazuje da je ovaj tim bio spreman za zlato, da su potpuno bili sigurni u sebe, da su imali dobru hemiju među sobom, da su imali dobar sistem igre i ostaje ta žal, ali videli smo koliko su oni bili srećni zbog bronze“.
U ovom delu sveta malo ko može da se poredi sa Mađarskom i njenih 19 olimpijskih medalja, od čega šest zlata. Srbija je slabija i od Rumunije i Bugarske, ali je zato u malom balkanskom nadmetanju za dlaku ispred ostalih zemalja bivše Jugoslavije. Verovatno će to biti razlog za sitne međusobne šale, ali se čini da je konačno nestala ona loša energija i razlozi za svađe među sportistima sa ovih prostora:
„Možemo mi tu da se peckamo, ali zaista ljudi iz Hrvatske, Slovenije i Srbije treba da budu preponosni, jer nismo veliki, mi smo na nivou statističke greške u odnosu na velike zemlje, a ipak su i jedni, i drugi i treći pri vrhu generalne tabele kad se pogledaju medalje. Tako da svaka čast svima“, smatra Vujić.
Kao novinar koji ima iskustva, a pratio je i Olimpijske igre u Londonu 2012. godine, on kaže da su igre u Parizu bile nešto što do sada nije bilo viđeno:
„Pariz kao Pariz. I da su igrali na ulici verovatno bi bio isti spektakl zato što je Pariz jedna velika scena. Još su oni uradili spektakularne stvari - recimo odbojka na pesku pored Ajfelove kule, meni se najviše dopao teren za basket i brejk dens na Trgu Konkord. Naravno i kompleks Invalidi, gde je bilo streljaštvo. Teško je da se ne naprave dobre igre, bar vizualno dobre igre - u Parizu. Prosto je teško to upropastiti“.
U nedelju zavesa na Olimpijske igre u Parizu je spuštena. A zastavu za naredne olimpijske igre u ime Los Anđelesa preuzeo je na spektakularan način glumac Tom Kruz.
„Za četiri godine u L.A. To će da bude potpuni Holivud!“, kaže na kraju novinar BBC-ija na srpskom Predrag Vujić.
