Posle susreta u Berlinu sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom i šeficom diplomatije Analenom Berbok, predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se u četvrtak u Beogradu sa nemačkom ministarkom odbrane Kristin Lambreht i ocenio da Nemci imaju svoj stav u pogledu Kosova, ali da su bar otvoreni i u lice kažu ono što drugi govore iza leđa, kao i da nema nikakvih iluzija da će taj stav biti promenjen.
Vučić je poručio da će Srbija dati sve od sebe kako bi bila stabilizujući faktor na Zapadnom Balkanu i objasnio zašto je Srbiji važna Nemačka:
"Mi bez Nemaca danas ne možemo da idemo napred i gotovo da ne možemo da preživimo. Dakle, ja sam sasvim otvoren prema građanima Srbije, ovo nije nikakva poruka za Nemce jer oni to znaju, samo hoću da znaju građani Srbije. Ako nam neko zapošljava 76 hiljada ljdi u njihovim kompanijama, preko 52 posto ukupnog izvoza iz Zapadnog Balkana je iz Srbije za Nemačku, 61 posto investicija stranih direktnih je u Srbiju - 39 odsto u sve ostale zemlje Zapadnog Balkana. Onda to jasno govori kolika je i naša zavisnost od Nemačke i koliko je nama Nemačka važna".
A novinar i analitičar iz Berlina Nenad Radičević ocenjuje da je Vučić juče dobro prošao u Nemačkoj u razgovoru sa kancelarom Olafom Šolcom. Kako kaže u razgovoru za Glas Amerike, nemačka štampa se danas bavi obećanjem, to jest podrškom Olafa Šolca evropskim integracijama Zapadnog Balkana i u drugi plan stavlja susret Vučić-Kurti, pa čak i pitanje Ukrajine i sankcija Rusiji:
"I čini mi se da se on u ovom susretu, ali i sa Kurtijem, ali u susretu sa Vučićem, bar ono što smo mi kao novinari videli, se izuzetno trudio da ni na koji način ne pokaže kako je on pritiskao Aleksandra Vučića, ili kako ga pritiska, ili kako postoji neko nezadovoljstvo Nemačke Srbijom. Naprotiv, svi ti odgovori, čak i na pojedina novinarska pitanja koja su pokušavala da izvuku iz kancelara neku veću kritiku, pre svega za to što se tiče sankcija prema Rusiji, on je tu bio izuzetno galantan, da tako kažem prema Vučiću", kaže Radičević i dodaje:
"Iako se mora priznati da prema izrazu Vučićevog lica se vidi da je iza zatvorenih vrata su rečene i neke ne tako prijatna očekivanja. Čak je i on rekao 'nemački zahtevi', tako da u tom smislu vidi se da taj razgovor nije bio tako prijatan u smislu činjenice da je Srbija pred situacijom u kojoj će morati da promeni svoj stav prema Rusiji".
Radičević primećuje i da se raniji razgovori Aleksandra Vučića sa bivšom Angelom Merkel nisu mnogo razlikovali od jučerašnjeg susreta sa Šolcom, koji je, podseća sagovornik Glasa Amerike, ranije opisivan i kao muška kopija Angele Merkel:
"On je inače ranije ovih nedelja, čak neupitan uopšte o tom pitanju o Zapadnom Balkanu, sam isticao u nekim intervjuima za nemačke medije da Nemačka ne sme da zaboravi Zapadni Balkan i njeno pridruživanje. Što je interesantno, čak i lider opozicije, sadašnji šef nekada Merkeline stranke – Hrišćanske demokratske unije, Fridrih Merc – i on je čak isticao da ne bi trebalo zaboraviti obećanja koja su data Zapadnom Balkanu. Tako da u tom smislu od strane Nemačke postoji relativno jaka podrška tom evropskom putu Zapadnog Balkana za sada."
Govoreći o tome da se Šolc juče nije previše bavio Ukrajinom i odnosom Srbije prema Rusiji, Radičević objašnjava da je i sam Šolc u Nemačkoj kritikovan zbog nedovoljne podrške Ukrajini i zbog oklevanja da se zameri Rusiji. Takođe, on smatra da Nemačka želi da zadrži Srbiju u vidokrugu Evropske unije i da ne želi da je gurne u ruke Rusiji - zbog čega se izbegava oštriji stav prema Srbiji:
"Njima je Zapadni Balkan pre svega bezbednosno veoma važan i zbog toga ne žele da dođu u situaciju da prevelikim pritiskom zapravo odguraju Srbiju, a samim tim dovedu u nestabilnost ne samo Kosovo, nego i BiH, koja je inače ovde sagledavana možda kao najveći problem i najveće žarište".
Koliko sutra Aleksandar Vučić će izaći pred građane sa stavovima o tome kakva je pozicija Beograda i koje su opcije pred Srbijom. Makar što se tiče Nemačke nema mnogo tajni šta Berlin misli - mnogo je veća nepoznanica kakva su očekivanja drugih na međunarodnom planu.
