Izbori u Nemačkoj su završeni i rezultati pokazuju da niko nije osvojio ubedljivu većinu. Socijaldemokrate su osvojile jedan i po odsto glasova više od demohrišćana i računa se da su oni najbliži formiranju vladajuće koalicije, mada kako ističu sagovornici Glasa Amerike, loš rezultat nemačke levice gurnuo je u prvi plan Zelene i liberale, to jest FDP.
Od njihovog dogovora zavisiće u najvećoj meri i buduća vlada, koja bi, prema rečima novinara Dojče velea Nemanje Rujevića mogla da bude formirana tek do Božića:
“Zapravo je malo suluda situacija da trećeplasirani zeleni i četvrtoplasirani liberali su zajednički u ulozi onog famoznog jezička na vagi. Dakle, oni sada zajedno, a sva je prilika da će prvo te dve stranke pregovarati, mogu da odluče da li će zemlju da vodi kandidat socijaldemokra Olaf Šolc, ili ipak kandidat demohrišćana Armin Lašet. Ja mislim da je ipak tome mnogo bliži Olaf Šolc iz razloga što je on dobio izbore, dok je Lašet vodio demohrišćane posle povlačenja Angele Merkel do istorijski lošeg rezultata”, kaže Rujević, dok dopisnik iz Berlina Nenad Radičević objašnjava da će prvo Zeleni i liberali usaglašavati svoje stavove i da će tek nakon toga preći na razgovore sa socijaldemokratama ili liberalima oko formiranja vlade:
“Suštinski možemo da kažemo da kada oni naprave sporazum oko ključnih tačaka koje su im glavno sporenje - pre svega poreska politika, koliko će se para Nemačka zadužiti na tranziciju na potpuno zelenu ekonomiju, da li će se povećavati poreze za bogate ili ne - kada oni dogovore to, onda bukvalno pristupiti Arminu Lašetu i Olafu Šolcu i videti ko od njih će ispuniti sve to. Neće to biti laki pregovori. Sa druge strane neće biti lako Zelenima da tek tako uđu u koaliciju sa demohrišćanima, budući da su u toku kampanje otvoreno, skoro pa obećavali koaliciju sa socijaldemokratama”.
U predizbornioj kampanji osnovne teme su bile poreska politika, zelena ekonomija i imigracija, dok Srbija i Balkan gotovo da nisu pomenuti čak ni u predizbornim programima. Nenad Radičević podseća da su Zeleni u svom predizbornom programu sa dve-tri rečenice otišli najdalje u pominjanju ovog regiona:
“Moj lični utisak da će Zeleni Srbiji zabiberiti čorbu je zapravo možda nedovoljan, jer i socijaldemokrate na taj deo koji se bavi Balkanom imaju primedbe, odnosno žele da insistiraju više na primeni ljudskih prava, borbi protiv korupcije, na slobodi medija - nešto što do sad socijaldemokrate baš i nisu isticale ne znam kako važno na Balkanu. Možda zbog toga što je sve bilo u rukama Angele Merkel”, objašnjava sagovornik Glasa Amerike.
Balkan od nove nemačke vlade ne može da očekuje baš ništa, smatra Rujević i podseća da su jedino Zeleni ofanzivno sve vreme govorili o Zapadnom Balkanu kritikujući i Vučića, i Đukanovića, i vlast u Bosni itd.
“Ali je naravno pitanje ako uđete u vlast da li se držite tih principa ili skrenete na ovo polje realpolitike”, kaže Rujević.
“U izbornim programima svih stranaka, ti programi koji inače 100 ili 200 stranica, Balkan se pominje tek u nekoliko redaka i to sve onako eufemistički. Ne pominje se nigde eksplicitno članstvo u EU, već neko bliže vezivanje, saradnja, integracija i kakvi već sve ne izrazi. Drugo je pitanje šta mogu vladaoci na Zapadnom Balkanu očekuju. Njima je sigurno potaman dalja vladavina demohrišćana - mi smo videli kako se Angela Merkel slatkorečivo oprostila od Aleksandra Vućića na primer. Oni su ljudi koji podržavaju takozvanu stabilokratiju, dakle stabilnost pre demokratije, a ta stabilnost je kako vidimo i ovih dana po dešavanjima u regionu vrlo varljiva i ne može biti drugačija kada imate autokratiju umesto demokratije”.
U nedavnom intervjuu Glasu Amerike, Gabrijel Eskobar, zamenik pomoćnika državnog sekretara za evopska i evroazijska pitanja i novi izaslanik Stejt departmenta za Zapadni Balkan je ocenio da je dijalogu Beograda i Prištine potrebna evropska podrška, to jest poruka Brisela da će te zemlje biti članice EU i da će biti članice u nekom razumnom roku.
To neće ići tako lako, kaže Rujević i ističe da je Nemačka razočarana i politikom novog predsednika Bajdena:
“Ovde preovlađuje atmosfera rekao bih razočaranje Džozefom Bajdenom koji je u dobroj meri nastavio stopama Trampa. Posebno se to videlo u Avganistanu, tako ja ne verujem da to što dolazi preko Atlantika može da utiče na Nemačku u smislu politike prema Balkanu. Znate kako, Angela Merkel je imala ogromnu specifičnu težinu u svetskoj politici, naravno i u Nemačkoj i u Evropi, ali ona nikad nije celu tu svoju težinu bacila sve karte na sto da bi podržala politički da Zapadni Balkan uđe EU, kako je to politički rađeno sa Bugarskom i Rumunijom”, naglašava Nemanja Rujević.
Era Angele Merkel je prošla i teško je zamisliti da će ijedan nemački političar u doglednoj budućnosti imati jak uticaj na ovaj deo sveta kao što ga je imala odlazeća kancelarka. Uostalom, u ovom trenutku najjača kočnica za proširenje EU dolazi iz Pariza i tek nakon predsedničkih izbora u Francuskoj iduće godine moći će ponovo da se razmatra pitanje proširenja unije.
