Međunarodne organizacije usredređene na slobodu medija zatražile su od vlasti Srbije sprovođenje hitne i temeljne istrage o napadima na novinare u Srbiji i da krivično gone osumnjičene počinoce.
Potpisnice zahteva vlastima Srbije
- Evropska federacija novinara (EFJ)
- Međunarodna federacija novinara (IFJ)
- Evropski centar za medije i medijske slobode (ECPMF)
- OBC Transeuropa (OBCT)
- Međunarodni institut za štampu (IPI)
- Free Press Unlimited (FPU)
- Safe Journalists Network
Upozoreno je da su pretnje koje trpe novinari u Novom Sadu dostigle neslućeni nivo tokom poslednje dve nedelje.
“Sedam novinara se u periodu od deset dana suočilo sa pretnjama i napadima. Bilo da se radi o fizičkim napadima, verbalnom zlostavljanju, uznemiravanju putem interneta ili pretnjama smrću, bezbednost i mogućnosti srpskih novinara da se bave svojim poslom ozbiljno je ugrožena”, navedeno je u saopštenju.
Precizirano je da je Dinku Gruhonjiću i Ani Lalić-Hegediš upućeno hiljade pretnji putem društvenih mreža i elektronske pošte - zbog izlaganja na festivalu “Rebeda” u Dubrovniku u Hrvatskoj na kom su učestvovali kao panelisti.
“Dinko Gruhonjić, profesor novinarstva na Novosadskom univerzitetu i programski direktor Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) strahuje za svoj i živote članova svoje porodice. Bio je meta javne kampanje linča, uključujući pretnje fizičkim nasiljem - posle objavljivanja montiranih isečaka sa nastupa na dubrovačkom festival”, navedeno je u objavi tih organizacija.
Ukazano je da je snimcima manipulisano kako bi se stekao utisak da novinar Gruhonjić izražava zadovoljstvo što nosi ime istovetno ustaškom zločincu Dinku Šakiću.
“NDNV je pretnje prijavio tužilaštvu za visokotehnološki kriminal i dao podatke u vezi sa nekim od mogućih počinilaca koji su se potpisali svojim imenima”, navedeno je u saopštenju.
“Pridružujemo se Mreži za bezbednost novinara u pozivu zvaničnicima da se uzdrže od napada na medije u Srbiji. Njihova neprijateljska retorika legitimiše i normalizuje verbalno i fizičko nasilje nad novinarima i medijskim radnicima. Pozivamo vlasti da garantuju bezbedno okruženje za novinare, omogućavajući im da rade bez straha za svoje živote, i da stave tačku na neprihvatljivu kulturu nekažnjivosti sistematskim istraživanjem napada i pritužbi”, navedeno je u saopštenju sedam međunarodnih nevladinih organizacija usredređenih na slobodu medija.
U objavi je ukazano na napade kojima su bili izloženi novinari novosadskog Radija 021, televizije N1, Tanjug-a i televizije "Kurir", dok su pratili protest podrške Ani Mihaljici, kojoj je novosadski Centar za socijalni rad privremeno oduzeo troje dece.
"Verbalno su zlostavljani Žarko Bogosavljević, novinar Radija 021 i novinarka N1 Ksenija Pavkov, kao i fotograf Tanjug-a i izveštač Kurira", ukazano je u saopštenju.
Pretnje i grafiti
Kod ulaza zgrade u kojoj živi Dinko Gruhonjić u Novom Sadu bio je ispisan grafit kojim je poručeno: "Dinko-Šakiću za večni dom si spreman”.
Pošto ga je grupa njegovih kolega i prijatelja prekrečila - na istom mestu ubrzo je ispisan još jedan: “Džabe si krečio - Liman”.
„Decenijama smo na udaru, ali sada deluje da pritisak nikada nije bio snažniji", upozorava Ana Lalić-Hegediš.
Na to se nadovezuje Dinko Gruhonjić koji ukazuje da žali zbog nekažnjivosti pretnji nezavisnim medijima u Srbiji - čak i kada počinioci nisu anonimni.
U međuvremenu, grupa od osamdest intelektualaca i javnih ličnosti iz Srbije i regiona uputila je “Apel za slobodu javne reči i kritičkog mišljenja". Njime od međunarodne zajednice zahtevaju da zaštiti živote Ane Lalić-Hegediš i Dinka Gruhonjića.
Potpisnici apela upozorili su da su zabrinuti za živote kritičkih glasova u Srbiji, usled pojačane represije, kako je ukazano, vlasti Aleksandra Vučića - koji obavlja funkciju predsednika Srbije.
Upozorili su i da je propaganda predsednika Srbije targetirala i izložila besprimernoj hajci dvoje novinara.
"Lažiranjem i montažom snimaka i intenzitetom poziva na linč, njima je ozbiljno ugrožena bezbednost. Lalić i Gruhonjić su i do sada bili kritični prema režimu, ali su poslednje targetiranje i pozivi na linč poslužili, kao paradigma, u cilju ućutkivanja svih opozicionih glasova", navodi se u apelu osamdeset intelektualaca i javnih ličnosti iz Srbije i regiona. Među potpisnicima su istoričarke Olga Manojlović Pintar i Dubravka Stojanović, predsednica Evropskog pokreta u Srbiji Jelica Minić, novinar Boris Varga, predsednica Evropskog pokreta Srba sa Kosova Rada Trajković, ambasador i predsednik Crnogorskog Helsinškog odbora Miodrag Vlahović, predsednik Udruženja centar za kritičko mišljenje u Mostaru Renad Šeremet i drugi.
Prema nedavno objavljenom izveštaju Saveta Evrope - Srbija spada među države u kojima je počinjen najveći broj napada na novinare čime su ugroženi njihova bezbednost i integritet. U toj kategoriji svrstana je sa još četiri zemlje - Rusijom, Francuskom, Turskom i Italijom, navedeno je u Platformi Saveta Evrope za zaštitu novinarstva i bezbednost novinara za 2024.
Osim toga, tokom poslednjih godina - ugledne međunarodne nevladine organizacije, kao što je Fridom haus, u svojim izveštajima konstatuju nazadovanja Srbije u oblastima ljudskih prava i slobode, kao i slobode izražavanja.
Aktuelna predsednica Skupštine Srbije i bivša premijerka Ana Brnabić, nedavno je povodom istraživačkih tekstova Mreže za istraživanje krimimala i korupcije (KRIK), kojim su visoko pozicionirani predstavnici vlasti povezani sa organizovanim kriminalom - navela da se radi o spinovanju za političke potrebe.
“Takvi tekstovi služe za destabilizaciju Srbije. Razočarana sam što su takozvani istraživački novinari ili istraživački mediji ispostave političkih partija i određenih stranih službi", rekla je Brnabić početkom marta.
Srbija je država u kojoj nekoliko slučajeva smrti ili ubistva novinara nisu do kraja istraženi ili procesuirani.
Nerazjašnjena je pogibija Radislave Dade Vujasinović i ubistvo Milana Pantića, koje je Savet Evrope svrstao u kategoriju nekažnjivosti ubistava novinara.
Pantić, novinar “Večernjih novosti” 2001. godine ubijen je pred vratima stana u kom je živeo. Bavio se istraživanjem kriminala i korupcije u Jagodini, gradu u kom je živeo u centralnoj Srbiji, i Pomoravskom okrugu.
Vujasinović je izgubila život 1994. godine. Istražni postupci do sada su pružali suprotstavljene zaključke da je njena smrt posledica samoubistva, odnosno ubistva.
Osim toga, veliki deo domaće i međunarodne javnosti ostao je zatečen činjenicom da je beogradski Apelacioni sud preinačio prvostepenu presudu u slučaju ubistva novinara Slavka Ćuruvije.
Time su krivice za njegovo ubistvo oslobođeni bivši pripadnici Državne bezbednosti Radomir Marković, Milan Radonjić, Miroslav Kurak i Ratko Romić.
Ćuruvija je ubijen tokom 1999, tokom NATO intervencije na ulazu zgrade u centru Beograda, u kojoj je živeo.
Uskoro će biti 25. godišnjica njegovog ubistva, a počinioci su i dalje nekažnjeni.
