Zajedno sa Surinamom, Peruom, Brazilom, Šti Lankom, Etiopijom i Tanzanijom Srbija ove godine deli 94. mesto na svetskoj listi Indeksa percepcije korupcije. Kako pokazuje danas objavljeno globalno istraživanje, Srbija 2020. godina ima poen manje u odnosu na prošlu godinu, što je dovelo do daljeg pada na listi i najlošijeg rezultata u poslednjih osam godina.
Kada se pogleda stvarnost u Srbiji, kada se pogleda šta se dešava u zemlji, koliko se primenjuju antokorupcijski zakoni i kakav je rad državnih organa - ovaj rezultat ne iznenađuje, rekao je za Glas Amerike Nemanja Nenadić, direktor Transparentnosti Srbija:
"Mi smo vremenom došli kao društvo do jedne još lošije situacije nego što je bila početna pre 10, 15 ili 20 godina. Sada smo došli u situaciju da više ne govorimo o tome kako nema političke volje da se zakoni primene, več imamo vrlo jasno pokazanu političku da se oni ne primene. I to je ono što nas zaista plaši, jer jednom kada se otvori takva mogućnost da se do poslova dolazi bez konkurencije, bez transparentnosti, onda postaje još teže da se vratimo u neko normalno stanje i da odjednom počne primena antikorupcijskih pravila i mehanizama", izjavio je Nenadić.
Pozicija na kojoj se Srbija našla u poslednjem istraživanju, tačnije 94. mesto je najlošiji plasman od 2005. godine, a posmatramo na regionalnom nivou, od Srbije se bolje bore protiv korupcije Slovenija, Hrvatska, Crna Gora, Mađarska, Bugarska i Rumunija, dok su Albanija, Bosna i Hecegovina, Severna Makedonija i Kosovo, za koje se rade posebna istraživanja, lošije od Srbije.
Podsećajući da je borba protiv korupcije fugirirala sve vreme kao prioritet države i da je ta borba uživala i podršku građana, i međunarodnih organizacija, po rečima Nenadića, nekoliko faktora je uticalo na dalji pad Srbije na svetskoj listi percepcije korupcije:
"Jedna je svakako zaključivanje najvrednijih ugovora o javnim nabavkama, javno-privatnom partnerstvu i drugim aranžmanima bez nadmetanja i bez transparentnosti u okviru pojedinih međudržavnih ugovora, u okviru posebnih zakona koji se donose za jedan slučaj i tome slično. Drugi problem je svakako vidljiv sa javnim preduzećima koja raspolažu sa ogromnim sredstvima, a kojima se upravlja u potpunosti nezakonito. Nedavno smo imali izveštaj DRI, koji pokazuje na to da neki ugovori o nabavkama i zapošljavanju, u EPS-u recimo i u putarskim preduzećima, nisu bili u skladu sa zakonom. Ali u suštini bilo koji ugovor koji su ta preduzeća zaključila tokom nekoliko poslednjih godina je u potpunosti protivzakonit, odnosno ništav zato što su ugovore potpisivala nenadležna lica", objašnjava Nenadić.
Takođe, kako ističu u organizaciji Transparentnost Srbija, pandemija korona virusa je dodatno pogoršala stanja u oblasti i "ogolila već postojeće slabosti institucija i mehanizama za borbu protiv korupcije."
"To je naročito vidljivo u oblasti javnih nabavki, gde su svi podaci proglašeni za tajne, a građani i novinari, umesto uvida u dokumente, dobijaju samo neproverljive izjave zvaničnika, i to najčešće nenadležnih", kaže se u ovogodišnjoj analizi Transparentnosti.
Kao i prošle, Srbija se i ove godine našla u donjoj polovini svetske liste na kojoj se nalazi 180 zemalja. Srbija je u grupi zemalja sa raširenom korupcijom i ispod je svetskog i evropskog proseka.
Na čelu liste su Danska i Novi Zeland sa 88 poena, a slede ih Finska, Singapur, Švajcarska i Švedska sa 85 poena. Najlošije su Somalija iJužni Sudan sa indeksom percepcije korupcije 12.
