Poslednjom objavom na svom Fejsbuk nalogu specijalni izaslanik Evropske unije za dijalog Srbije i Kosova Miroslav Lajčak pokazao je koliko je u ovom trenutku teška situacija u odnosima Srbije i Kosova i koliko će biti teško smiriti napetosti.
Uz podsećanje da je zajedno sa američkim izaslanikom za Balkan Gabrijelom Eskobarom prošle nedelje posetio Prištinu i Beograd, da su imali duge i teške razgovore, Lajčak između ostalog kaže u objavi na FB:
“Eskobar i ja smo se nadali višem rezultatu naše misije, ali nažalost, uprkos nekim pozitivnim signalima, tenzije i dalje rastu”.
Po mišljenju Dragiše Mijačića iz Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER) Lajčak i Eskobar su se nadali da će njihova poseta rezultirati nekim konkretnim akcijama, pre svega prištinske strane:
“To se nije desilo i otuda danas i žaljenje gospodina Lajčaka da zaista nema pomaka u ovom trenutku, da su i jedna i druga pozicija, naročito pozicija kosovskog premijera prilično čvrsta, nefleksibilna i da je potrebno učiniti još veći pritisak kako bi zaista došlo do deeskalacije, a kasnije i do političkih metoda rešavanja ovog problema”, izjavio je Mijačić za Glas Amerike.
Kako kaže Mijačič, to što rade Kurti i kosovska vlada nije u u skladu sa principima mirnog rešavanja konflikta u međuetničkim zajednicama i slanje specijalnih policijskih snaga na sever Kosova može da dovede do daljih eskalacija i daljih konflikta, a da nikako ne može dovesti do mira.
Sa druge strane, on smatra da postoji ozbiljna kriza liderstva u srpskoj zajednici, kao i da je ovom trenutku Srbija pasivan akter u celom ovom procesu, na način da ona ne može u značajnoj uticati na ove procese.
Veliko je pitanje i koliko predsednik Srbije može danas da utiče na poteze Srba na severu Kosova, dodaje Mijačić:
“Naravno da Srbi sa Kosova slušaju predsednika Vučića, ali ne bih rekao da je to moguće u onoj meri kao što je bilo ranije. To jest ukoliko bi čak i vlada Srbije i predsednik Vučić pozvali Srbe da izađu na izbore – nisam siguran da bi oni voljno prihvatili takvi jednu preporuku”.
Po mnogim ocenama Kurti i dalje računa na podršku SAD i EU – uprkos jasnim porukama sa Zapada da ne podržavaju poteze Prištine i da su spremni na sankcije Kosovu ukoliko ne promeni politiku:
“Amerika je više puta isticala da ona podržava kosovsku nezavisnost, ali takođe ističe da će podržavati Kosovo sve dok je Kosovo multietničko društvo. Ovim jednostranim akcijama Kurti onemogućava da se jedno takvo društvo stvori, onemogućava srpskoj zajednici veća kulturna prava kako bi ostali da žive na Kosovu i živeli životom dostojnog čoveka, već on Kosovo želi da pretvori u jednu jednonacionalnu sredinu u kojoj će živeti Albanci i ostali narodi pod dominacijom Albanaca. To je nešto što vidimo da Amerika ne želi da vidi na prostoru Kosova i otuda ovaj pritisak možemo povezati sa tim”, kaže Mijačić i ističe da će uprkos svemu biti jako teško izvršiti pritisak na Kurtija.
Kurti, po njegovom mišljenju ima podršku određenih liberalnih krugova u Americi, bilo da su u pitanju neki politički analitičari, li da su u pitanju neki senatori:
“Ali imamo i jasnu poruku od sekretara Blinkena, pa svih ostalih američkih zvaničnika koja treba pomno da se sasluša u Prištini. Jer verujem da pre svega i Aljbinu Kurtiju, ali i kosovskom društvu neće ići u prilog ukoliko ne poslušaju preporuke Amerike po ovom pitanju”, kaže na kraju Dragiša Mijačić.
