Posle eskalacije nasilja u Zvečanu, u kojem su povređene desetine lokalnih Srba i vojnika KFOR-a, zemlje Kvinte (SAD, Velika Britanija, Nemačka, Francuska i Italija) jednoglasno su osudile nasilje i pozvale obe strane na deeskalaciju. Kvinta je zajednički osudila odluku Kosova da silom obezbedi pristup opštinskim zgradama na severu uprkos pozivima na uzdržanost, i izrazila zabrinutost zbog podizanja borbene gotovosti vojske Srbije. Međutim, mimo verbalne osude u saopštenjima, nisu sve zemlje Kvinte reagovale jednako u pogledu praktičnih posledica.
SAD su otišle najdalje i najavile i konkretne mere. U saopštenju državnog sekretara SAD Entonija Blinkena neposredno posle eskalacije u Zvečanu, u kojem poziva i predsednika Srbije Aleksandra Vučića da spusti borbenu gotovost vojske i pozove kosovske Srbe da se uzdrže od nasilja, konstatuje se i da je “odluka Vlade Kosova da silom obezbedi pristup opštinskim zgradama na severu dovela do snažne i nepotrebne eskalacije tenzija”. Blinkenovom saopštenju prethodila je izjava američkog ambasadora na Kosovu Džefa Hovernijera da je otkazano učešće Kosova u vežbama “Defender Europe” i da su poslednja dešavanja narušila odnose Vašingtona i Prištine.
Na liniji SAD je reagovala i Velika Britanija i upozorila Kosovo da bilateralni odnosi mogu da budu narušeni. Specijalni izaslanik za Zapadni Balkan Stjuart Pič posetio je Kosovo i, kako se navodi na Tviter profilu britanske ambasade, “preneo jasnu poruku da odluka Kosova da postavi predsednike opština u opštinske zgrade nije bila mudra i ima štetne posledice”.
Francuski predsednik Emanuel Makron je u sredu u Bratislavi izjavio da je “jasno da odgovornost za novonastalu situaciju snose kosovske vlasti i da nema primene dogovora koji je postignut pre nekoliko nedelja”.
U saopštenju nemačkog Ministarstva spoljnih poslova dan posle eskalacije u Zvečanu, navodi se da se “osuđuje nasilje na severu Kosova u kojem su povređeni vojnici KFOR-a i civli, poziva se na deeskalaciju i povratak obe strane za pregovarački sto i primenu sprorazuma o normalizaciji”. Italijanska premijerka Đorđa Meloni je dan posle eskalacije poručila “da je ključno da obe strane doprinesu smanjenju tenzija i da se nadalje izbegnu jednostrani potezi kosovskih vlasti”.
Beogradski istraživački centar Demostat u svojoj analizi piše da će za smirivanje tenzija i normalizaciju odnosa na Kosovu biti presudan dogovor unutar Kvinte, odnosno da “preovlada stav SAD, bez čijeg bi prisustva verovatno došlo do pravog oružanog sukoba”.
“Stav Kvinte u odnosu na Kosovo je dosta jedinstveniji od početka rata u Ukrajini, ali i dalje SAD i Nemačka nemaju isti pristup rešavanju kosovskog pitanja. Nemačka, za razliku od SAD, ima više razumevanja za postupke Aljbina Kurtija - uključujući i tvrdoglavo insistiranje na održavanju lokalnih izbora na kojima nisu učestvovali Srbi i dovođenje albanskih gradonačelnika u sredinu gde nemaju legitimitet”, kaže za Glas Amerike Milomir Mandić, istraživač Demostata.
Podseća da su SAD dva puta pozivale da se lokalni izbori odlože.
“Ovakve postupke Aljbin Kurti ne bi mogao da preduzme bez podrške bar jedne od članica Kvinte, a to nisu SAD i Velika Britanija”, smatra Mandić.
Diplomata u penziji Zoran Milivojević deli utisak da je poslednja eskalacija na Kosovu pokazala disonancu između pet najmoćnijih zemalja.
SAD su otišle korak dalje od standardnih verbalnih zalaganja i najavile konkretne mere, zbog kojih je negodovao i kosovski premijer. Aljbin Kurti je u intervjuu za britanski Gardijan iskazao nezadovoljstvo izjavom američkog državnog sekretra i istakao da je to davanje prednosti Vučiću što je “nepošteno, pogrešno, štetno i naivno”. Milivojević smatra da ni srpska, ni kosovska strana neće promeniti svoje pozicije, i da je onda glavno pitanje za dalji rasplet – ko će se od članica Kvinte pokazati kao najuticajniji igrač na terenu.
“Mislim da ovde postoji interes Evropljana da se oni nametnu kao arbitri, da Evropljani daju do znanja da je to njihova stvar, i tu prvo prepoznajem Nemce koji kroz ovo vide jačanje svog nekog uticaja i vraćanja na globalnu scenu, ali i vraćanja u poziciju ključne zemlje u okviru EU. Međutim, očigledno je da Amerikanci na to ne pristaju, oni podržavaju Evropu, ali do granice kada daju do znanja da je Amerika ključni arbitar, da se ovde ipak otvaraju i pitanja od interesa Amerike u globalnom smislu. Ne samo raspleta oko Ukrajine, već uticaja Rusije, Kine i položaja transatlantske zajednice u Evropi”.
Trenutne napetosti ne idu u prilog nastavku dijaloga na koji pozivaju zapadne zemlje. Briselski sporazum, kao i evropski predlog i Ohridski aneks, nisu u potpunosti implementirani, dok se problemi na terenu gomilaju. Zato je, posle raspleta unutar Kvinte, potrebno vratiti stvari u prethodno stanje, kaže Milivojević.
"Dakle, Zajednica srpskih opština na dnevnom redu, novi izbori na Kosovu, ali sa ZSO kao temom – u implementaciji, a ne samo kao temom u raspravi, i saniranje posledica koje su sada nastale na terenu, i onda vraćanje u dijalog. Nema druge formule”.
“Moj je stav da će se, kada Kurti krene u formiranje ZSO, Srbi vratiti u institucije i Srbija će implementirati Ohridski sporazum”, kaže Milomir Mandić iz Demostata i ističe još jedan aspekt ove situacije.
“Sa jedne strane, podrška Kurtijevoj politici vodi u sukob, sa druge strane vlastima u Beogradu odgovara ovaj zastoj u procesu normalizacije iz više razloga – kako bi zloupotrebili događaje na Kosovu u propagandne svrhe za domaću upotrebu, zatim za jačanje proruskog i antizapadnog narativa u provladinim medijima. Nejedinstven stav u Kvinti odgovara i Rusiji”.
