Aleksandar Vučić i Tomislav Nikolić, tada odbegli čelnici Srpske radikalne stranke formirali su 2008. Srpsku naprednu stranku i četiri godine kasnije pobedili su na parlamentarnim izborima, između ostalog i velikim obećanjima o nultoj toleranciji na korupciju.
Posle svih loše sprovedenih privatizacija prethodnih vlasti i svega što se događalo na tadašnjoj političkoj i ekonomskoj sceni, njihove poruke o borbi protiv korupcije lepo su dočekane među biračima.
Vučić, koji je 2012. imenovan za prvog potpredsednika vlade, najavljivao je da „neće biti nikakvog povlačenja niti odstupanja u borbi protiv korupcije i da će ta borba odlučiti kakva će biti budućnost zemlje.“
Te 2012, Srbija je sa 39 poena bila na osamdesetom mestu svetske liste organizacije Transparentnost po indeksu korupcije. Sledeće godine sa skorom 42 Srbija je skočila na 72. mesto i to je ujedno najbolja pozicija koju je imala na globalnoj listi. Tri godine kasnije Srbija je ponovila taj rezultat, ali ta 2016. je važna i zbog toga što tada počinje lagani, pa sve brži pad Srbije na toj globalnoj listi percepcije korupcije.
Prema poslednjim objavljenim podacima Transparentnosti Srbija je sa skorom od 36 poena pala na 104. mesto na svetskoj listi sa jako lošim pokazateljima i zajedno sa BiH je „lider“ u regionu po korupciji.
Novinarka Mreže za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK) Vesna Radojević u razgovoru za Glas Amerike kaže da se Srbija iz budućnosti o kojoj je Vučić govorio pre 12 godina, danas u realnosti prakično pretvorila u privatnu svojinu nekoliko ljudi.
„Vidimo da Srbija ne samo da je ogrezla mnogo više u korupciju i organizovani kriminal u odnosu na pre 12 godina, već je to postala normalizovana praksa. To je nešto najgore što nam se dogodilo u ovih 12 godina i ta njegova izjava je nekako proročka, a pošto on tačno zna o čemu priča, zločin još veći prema samoj zemlji i njenoj budućnosti. Sve što je Aleksandar Vučić trebalo da uradi te 2012. da bi osigurao sebi laganu poziciju jeste da polako uništi institucije i gurne ljude on integriteta u zapećak, pa čak i da ih kažnjava. I evo 2024. vidimo gde smo i da je on u tome uspeo. Ovom zemljom sada upravlja malte ne nekoliko ljudi, jedna porodica i smatraju je privatnom svojinom“, smatra Radojević.
Iz Agencije za borbu protiv korupcije najavili su da će narednih dana odgovoriti na pitanja Glasa Amerike o poslednjem izveštaju Transparentnosti.
Juče objavljeni izveštaj Transparentnosti u najkraćem pokazuje koliko je danas korupcija sveprisutna u srpskom društvu, a na pitanje kako je Srbija od nulte tolerancije na korupciju 12 godina kasnije postala negativan primer potpunog odsustva borbe protiv korupcije, filozof Vladimir Milutinović kaže da su se tokom godina verovatno promenile potrebe tih političkih aktera:
„Nekad, pre 11-12 godina je bilo potrebno da se kao opozicija prikažete da ćete nešto promeniti, da ćete iskoreniti korupciju, 'nulta tolerancija' i slične parole su bile aktuelne. A danas posle 12 godina vlastima je zapravo u interesu da nema kontrole vlasti, odnosno da korupcija bude dozvoljena i evo imamo stotine dokaza da je ta kontrola vlasti praktično nestala. Anulirana. Što naravno za posledicu ima korupciju“, kaže Milutinović u razgovoru za Glas Amerike.
Govoreći o primerima korupcionaških afera u prethodnih dvanaest godina, Radojević kaže da ih je bilo dosta, a da je zajednički sadržilac koji sve prožima nedostatak reakcije institucija.
„Zajedničko je to što u svim institucijama sede ljudi iz SNS-a i što su to sve ljudi Aleksandra Vučića koji se potrudio da sebi i svojim saradnicima obezbedi atmosferu u kojoj mogu da rade sve što im se prohte. Evo, na primer, afera bivšeg ministra u više ministarstava i bivšeg direktora BIA Aleksandra Vulina koji je stan platio više od 200.000 evra, govoreći da je taj novac dobio od tetke iz Kanade. Rekao je da je devet puta prelazio granicu da bi doneo te pare, a tužilaštvo je odbacilo taj slučaj rekavši da tu nema nikakvih nedoumica, niti slučaja za njih. Taj primer je nekako najbanalniji koliko lako može da se reši, ali institucije ni tu nisu uspele da dokažu sebe“, podseća ona.
Sa takvom ocenom slaže se i Milutinović, koji podseća da se danas vlasti služe još jednim načinom za izbegavanje društvenog nadzora nad njihovim radom – kao u slučajevima sadašnjeg projekta EXPO 2027, ili brojnih ranijih primera donošenjem posebnog lex specialisa se zapravo izbegavaju svi zakoni i norme koje bi trebalo da spreče korupciju:
„Polovina svih javnih nabavki su zapravo sa jednim ponuđačem. Imamo zarobljene institucije koje ne reaguju na očigledna kršenja zakona i imamo sve indikatore da je korupcija prisutna. Znači nemate institucije koje je kontrolišu, ne znate za to, a imate monopol u medijima, što isto pokazuje zapravo mogućnost korupcije. Jer gde će javnost moći da ukaže na korupciju ako ste vi monopolisali skoro sve medije u kojima niko ne sme da priča o tome. Znači, mi imamo kompletnu sliku za visoku korupciju, i ovo istraživanje Transparentnosti je samo to i pokazalo“.
Govoreći o projektu „Expo 2027“ koji je od posebnog značaja za vlast, ali je isto tako i posebno apostrofiran u poslednjem izveštaju Transparensi Internešnala, Radojević ističe da „ne sumnja da će tu biti različitih slučajeva korupcije.“
„Glavni promoteri Expo-a su i glavni promoteri recimo Beograda na vodi za koji mi ni dan danas ne znamo čije su zaista pare i ko je koliko zaradio. Moram da kažem da ni malo ne sumnjam da će tu biti različitih slučajeva korupcije. Ogroman je novac u pitanju i vidimo da im je to jako važan projekat. Svaki put kada imamo neki lex specialis i kada imamo posebna pravila za neki projekat to sigurno znači da nešto planiraju da „muljaju“, ističe Radojević.
Mnogi su ovde spremni da tvrde da Srbija boluje od takozvanog „ruskog sindroma“, to jest da vole da je vlast u rukama jednog čoveka, bio on car, kralj, predsednik ili premijer. To je samo još jedan indikator mogućnosti za korupciju, smatra Milutinović i objašnjava da podela vlasti zapravo služi kao jedna od brana korupciji:
Vesna Radojević kaže da za trenutnu poziciju Srbije na rang listi indeksa percepcije korupcije u javom sektoru građani mogu da „zahvale“ i tužilaštvu koje, kako ocenjuje - ćuti na svaku moguću vrstu nezakonitosti koje ne idu na ruku Srpskoj naprednoj stranci.
„Mi imamo jednu potpuno novu poslovnu elitu i nove firme i privrednike u odnosu na godine pre 2012, koje dobijaju velike tendere. Imamo firme koje su osnivane 2012. i 2013. koje su osnivane sa 500 evra osnivačkog kapitala, a sada imaju milione evra prihoda. Iza svih tih firmi, tendera, javnih nabavki ima nešto sumnjivo. U svim tim velikim zaradama odmah i preko noći tužilaštvo može da nađe neke nepravilnosti, ali to se po pravilu ne radi. Tu imamo i primer ovih poslednjih izbora. Mi nikada nismo imali više dokaza, snimaka, javne kupovine glasova i tužilaštvo i agencija za sprečavanje korupcije nikada ništa nisu uradili povodom tih slučajeva“, dodaje Radojević.
Za Milutinovića vrlo je indikativno ćutanje tužiteljke Zagorke Dolovac i celog tužilačkog sistema koji izbegava javnost:
„Čemu služe izjave za javnost? Služe da vi ne možete prosto da radite šta hoćete, nego da morate to makar malo da obrazložite to što radite. I onda zahtev javnosti da se nešto obrazloži je zapravo jedna od prepreka korupciji, jer vi zapravo ne možete samo prosto da radite, nego morate ipak da date neki argument za to, s kojom bi javnost mogla da se bavi“.
Agencija za sprečavanje korupcije jedna je od državnih institucija koje bi trebalo da budu na braniku borbe protiv korupcije, ali je ona danas, dodaje Vesna Radojević - sve suprotno tome.
„To je jedna agencija koja samo ispunjava upitnik na papiru za Evropsku Uniju ili za nešto drugo što treba da ispunimo. Neka najvažnija stvar koja se promenila u prethodnih 12 godina je to što su promenili ime. Baš sam pre neki dan čitala neku vest i pročitam ime direktora Agencije za sprečavanje korupcije i iznenadim se jer su meni kao nekome ko je informisan i ko je u temi ti ljudi potpuno nepoznati, njih nema nigde. Mi imamo tu instituciju na papiru, ali ona zapravo ništa ne znači i ništa ne radi u tom samom sistemu suštinske borbe protiv korupcije i zla koje na taj način može da pojede jednu zemlju i njene građane“, ističe Vesna Radojević.
