Zdravko Ponoš, Marinika Tepić i Vladeta Janković. To je trojac sa kojim najjača opoziciona koalicija “Ujedinjena Srbija” ulazi u izbornu trku i pokušava da pomrsi račune vladajućoj Srspkoj naprednoj stranci (SNS). Koliko je to realno znaće se za dva meseca, ali kako upozorava izvršni direktor Cesida Bojan Klačar u ovom trenutku ne postoji dobitna kombinacija u opoziciji kao što je 2000. godine dvojac Vojislav Koštunica - Zoran Đinđić srušio vlast Slobodana Miloševića.
Situacija je danas bitno drugačija, kaže Klačar i ukazuje na trendove u javnom mnenju koji se gotovo ne menjaju: naprednjaci su stabilni na više od 50 odsto podrške, sledi koalicija Ujedinjena Srbija sa više od 10 odsto podrške, SPS je kao i uvek na oko deset procenata, dok je leva koalicija “Moramo” oko pokreta “Ne davimo Beograd” stabilna na iznad tri odsto podrške glasača:
“Opozicija se obraća i može da računa na sve one ljude koji su nezadovoljni vladinim politikama i njih nije mali procenat, ali ono sa čime opozicija kuburi jeste ta čvrstina ili sigurnost glasa. U opoziciji stvari funkcionišu po sistemu spojenih sudova – određen broj birača će glasati protiv Aleksandra Vučića, ali može između različitih stranaka u opoziciji da bira za koga će na kraju glasati”, kaže Klačar u razgovoru za Glas Amerike.
Analizirajući tri kandidata, on smatra da je izbor Marinike Tepić za nosioca liste apsolutno logičan potez, da je Zdravko Ponoš u suštini dobar kandidat u trci za predsednika Srbije, dok postavljanje Vladete Jankovića kao kandidata za gradonačelnika Beograda predstavlja iznenađenje:
“Činilo se da će opozicija razmišljati ili u pravcu nekog sposobnog ekonomiste, menadžera, neke osobe koja se deklarisala kao sposobna da upravlja velikim sistemima. Ili se činilo da će ići u pravcu neke prepoznatljive javne ličnosti. Vladeta Jankoviće jeste na neki način iznenađenje i svakako u njegovoj kandidaturi može da se pronađe mnogo dobrih elemenata, može da se pojavi kao neko ko ujedinjuje, ali isto tako on nije neko ko u ovom momentu, kao osoba koja je u penziji, vuče sa sobom jedan nesporni politički autoritet”, ističe Klačar.
Prema njegovom mišljenju, predstojeće izbore ne treba posmatrati kao boks meč u kojem opozicija može da pobedi iz jednog udarca i poteza, već više kao šahovski meč u kojem se sa više manjih pobeda stiže do one glavne:
“Ako govorimo o istraživanjima, opozicija bi trebalo da se bori za što bolji rezultat na parlamentarnim izborima, dakle za osvajanje što većeg broja mandata u skupštini, trebalo bi da pokuša da se bori za drugi krug predsedničkih izbora – to neće biti lako. I naravno, trebalo bi da se bori da dovede do određenih opipljivih promena u gradu Beogradu”.
Klačar upozorava da opozicija pravi grešku potcenjujući šanse Aleksandra Šapića kao kandidata SNS-a za gradonačelnika Beograda. On je izgubio deo podrške koju je imao od glasača opozicije 2018. godine prelaskom u SNS, ali su naprednjaci računali na taj gubitak, upozorava sagovornik Glasa Amerike i objašnjava da je sa druge strane time SNS sprečila da Šapić pravi koalicije sa opozicionim strankama:
“Aleksandar Šapić se deklarisao kao osoba koja želi da bavi Beogradom, deklarisao se kao osoba koja poznaje lokalne politike, upravljao je opštinom Novi Beograd koja je najveća opština u Srbiji i nalazi se u piku svoje političke moći. On se nalazi u najboljim godinama za političara, a da još uvek nije na bilo koji način istrošen. U tom smislu Šapić nije tako naivan kandidat kako ga opozicija predstavlja i vrlo često ga opozicija predstavlja kao nekoga ko nije politički dorastao, ali nije ni intelektualno dorastao Vladeti Jankoviću, ali mi se čini da je to pogrešan trag”.
Čini se da će Zdravko Ponoš imati najteži zadatak – da “izađe na crtu” Aleksandru Vučiću, oko koga se sve vrti na predstojećim izborima – ne samo u trci za predsedničku fotelju, već se njegova popularnost preliva i na sve ostale izbore. Iz tog ugla, u percepciji birača dolazeći izbori su pre svega predsednički izbori:
“Dakle, veoma je važno ko će biti predsednički kandidati jer će u percepciji birača izjašnjavanje da bude vezano za predsedničke izbore. Zato što se tamo nalazi najjači kandidat Aleksandar Vučić, zato što je ljudima lakše da se identifikuju konkretnim licima nego sa apstraktnim programima, zato što je to nekako nivo na kojem se u Srbiji, istorijski gledano, pa i te 2000. godine, češće dešavaju promene nego na parlamentarnim izborima. Dve ključne političke promene u Srbiji su se desile na predsedničkim izborima 2000. i 2012. godine”.
Ishod predstojećih izbora će u velikoj meri zavisiti i od broja takozvanih bačenih glasova, to jest glasova za stranke i koalicije koje neće preći cenzus od tri odsto. Opozicija mora da nađe način da smanji rasute glasove, jer oni po Dontovom sistemu računanja poslaničkih mandata povećavaju šanse SNS-a kao najjače stranke u Srbiji, zaključuje direktor Cesida Bojan Klačar.
