Prvi put nakon osvajanja vlasti 2012. godine Srpska napredna stranka nije bila ubedljiva, kao na primer na poslednjim parlamentarnim izborima. Na referendumu u nedelju o promenama ustava, opcija “za”, koju je zagovarala vladajuća SNS osvojila je oko 60, dok je onih koji su protiv promena bilo 40 odsto i posmatrano na taj način stvari se nisu previše promenile u odnosu na poslednju deceniju.
Međutim, kada se izađe iz tih apsolutnih brojeva stvari ne deluju tako jednostavno, pre svega zbog činjenice da su u Beogradu, Novom Sadu i Nišu građani u većoj meri podržali poziv opozicionih stranaka da glasaju protiv promena ustava Srbije.
U Beogradu je, primera radi protiv promena ustava glasalo 55, a za promene 45 odsto izašlih i kako ocenjuje direktor Centra za praktičnu politiku Dragan Popović, "pokazalo se da kada SNS ne mobiliše državnu i partijsku silu – rezultati glasanja su prilično neizvesni”:
"Po prvi put imate bar neku vrstu nade da postoji alternativa. Jer nije isto kada vlast na izborima osvoji 55 posto, opozicija osvoji 15, a onda se ono ostalo razbije na hiljadu elemenata koji imaju po dva posto. Nije isto kao kada opcija koja je protiv vlasti dobije 40 posto. U tom smislu mislim da je ovo ohrabrenje i mislim da treba, da prosto daje jednu šansu koja ne mora da se iskoristi, ali daje šansu opoziciji da shvati da je moguće boriti se, možda će neke ljude malo da ohrabri, možda će da motiviše neke ljude.”
Po mišljenju Zorana Gavrilovića iz Biroa za društvena istraživanja (Birodi) rezultati referenduma govore o svojevrsnoj podeljenosti unutar biračkog tela Srbije na Beograd i veće gradove naspram unutrašnjosti.
I očito je, kako kaže u razgovoru za Glas Amerike, da oni građani koji su imali više informacija - su u stvari glasali protiv tih reformi:
“Ili SNS, odnosno vlast nije prepoznala ovaj ustav kao bitan, pa da podigne svoju mašinu za glasanje jer je htela da ovaj referendum prođe ispod radara javnosti. Ili sa druge strane da imamo jedan fenomen da su se glasači SNS-a, pogotovu oni koji nisu članovi stranaka i nisu interesno povezani sa SNS-om, su ostali kod kuće. I da je ova prepozitivna kampanja i slikanje Srbije kao raja na zemlji i izvesnost pobede, nepobedivog Vučića ih je ostavila kod kuće. I to je fenomen koji se desio i 2012. godine kada je Demokratska stranka izgubila izbore.”
Iako je bio zadovoljan rezultatima referenduma, predsednik SNS-a Aleksandar Vučić u sinoćnom obraćanju nakon prvog prebrojavanja glasova nije krio da je imao problema i svoje roditelje da ubedi da izađu na referendum i glasaju “za”, kao i da je među članovima i simpatizerima SNS-a bilo najviše oportunizma i neodgovornosti.
Sa druge strane, sagovornici Glasa Amerike smatraju da je previše jednostavno preslikati rezultate sa referenduma na izbore koji se očekuju 3. aprila, ali da nedeljni referendum ipak nešto pokazuje – iako će na izborima biti mnogo teže za opoziciju:
“Za izbore svi javni resursi biće u funkciji SNS-a – od budžeta, preko javnih preduzeća do kompletne infrastrukture koju ima država, a ne stranka. Uključujući i policiju, DB itd. Ništa ovo nije potvrdilo, ali jeste nagoveštaj da je moguće boriti se. Ja i dalje mislim da smo mi daleko od toga da režim Aleksandra Vučića izgubi izbore, mislim da nismo blizu tom scenariju, ali mislim da aprilski izbori mogu da budu prilika da ojača alternativa. Da ojača, da se formuliše i da se spremi za neku sledeću priliku, koja mogu da budu izbori, a može da bude i nešto vanredno. Uvek je nepredvidiva politička situacija u svim autoritarnim režimima, pa i u Srbiji”, kaže Popović, dok Zoran Gavrilović najavljuje da će Birodi uskoro izaći sa analizom i poređenjem rezultata jučerašnjeg referenduma sa poslednjim izborima 2020. godine:
“Mislim da bi opozicija napravila grdnu grešku ako bi pravila ražanj za zeca koji je u šumi. Ono što je ključna stvar i to je prosto negde bitno, a to je da se opozicija ne dogovori toliko o zajedničkom izlasku na izbore, mada je jako bitno da ne bude propalih glasova, odnosno onih lista koje će ostati ispod crte, koliko je bitno da se dogovore makar na nivou Beograda o kontroli izbornog procesa”.
Govoreći o neobičnoj situaciji u kojoj je predsednik države u stranačkim prostorijama preuzeo ulogu Republičke izborne komisije (RIK) i građanima saopštavao prve rezultate referenduma, Gavrilović smatra da je Aleksandar Vučić prekršio članove 40 i 41 Zakona o sprečavanju korupcije, kao i sam ustav:
“Građani Srbije su juče glasali za unapređenje podele vlasti, odnosno samostalnost sudske grane vlasti, a sa druge strane ta konferencija za štampu je u stvari bila prikaz spajanja partije i države. Što je inače po Ustavu Srbije, članom 5, stavu tri - protivno da političke stranke rade posao državnih organa. Očito da je ovde bilo intencije da predsednik Republike kao predsednik stranke uradi posao RIK-a”, kaže Gavrilović i dodaje da u ustavu Srbije postoji odrednica koja reguliše sukob interesa i zabranjuje javnim funkcionerima da se bave svojim privatnim interesima, a političke stranke jesu zona privatnog.
Kako smatra Dragan Popović, potez Aleksandra Vučića liči na “ritualno ponižavanje institucija Srbije”:
“Više niko i ne računa da je to nekakava ozbiljna institucija, što je jako opasno. Jer RIK kontroliše celokupan izborni proces, tako da je vrlo opasno takvu instituciju staviti u poziciju, toliko je poniziti da tako kažem i dovesti do toga da više niko ne veruje toj instituciji.”
