Iako su parlamentarni i predsednički izbori održani pre samo godinu dana, a aktuelnoj vladi mandat ne traje ni šest meseci – u javnosti se sve češće govori da građane Srbije novi izbori ponovo čekaju već u jesen 2023. godine. Preciznije - u novembru, kako je objavio objavio list Danas, uz tvrdnju da lider SNS-a Aleksandar Vučić procenjuje da mu izbori ove, a ne iduće godine daju bolje izglede za dobar rezultat na biralištima.
U prilog celoj priči o izborima uklapa se i najnovije istraživanje raspoloženja javnog mnenja u okviru projekta “Šta Srbija misli?”, iza kojeg stoji Novi treći put, koje pokazuje da još nema velikih promena kod birača.
“Činjenica u odnosu na naše decembarsko istraživanje da imamo SNS koji je nešto niži nego što je bio tada, možda stranke desnice su na nešto boljoj poziciji nego što je situacija bila u decembru, i možemo slobodno reći – i u odnosu na prethodne izbore", kaže u razgovoru za Glas Amerike Miljan Mladenović, istraživač na projektu “Šta Srbija misli?”.
"Ali situacija nije dramatično drugačija, i dalje bi pobednik izbora ubedljivo bio SNS sa nekih 40-tak posto, tu je i SPS sa nekih 8-9 procenata. I onda za njima idu ostale partije desnice i proevropske partije”, navodi Mladenović.
Ipak, Mladenović i Dušan Spasojević sa Fakulteta političkih nauka smatraju da Vučiću i SNS-u odgovaraju što skoriji izbori jer smatraju da na taj način lakše mogu da kontrolišu situaciju i eventualnu političku štetu u slučaju nepovoljnog razvoja procesa dijaloga sa Kosovom.
“Raniji izbori omogućavaju da se oni koriste kao legitimizacija za prihvatanje francusko-nemačkog sporazuma, ali bez ovih ključnih identitetskih pitanja, velikih stvari, simboličkih stvari poput članstva Kosova u određenim međunarodnim organizacijama", kaže Spasojević i dodaje:
"To znači da pomeranje izbora ka napred znači da se smanjuje prostor da uradite neke stvari koje su vrlo nepopularne, već da ih onda radite nakon izbora kao što se to obično radi. A iz te perspektive mi se čini da je proleće sledeće godine možda prekasno”.
Prema Spasojeviću, Aleksandar Vučić pokušava da spreči rast drugih političkih opcija, ali i da onemogući opoziciju da profitira na nezadovoljstvu oko Kosova:
“I kad god vidi situaciju koja je potencijalno opasna za njega on pokušava da je spreči na različite načine. Jasno je da radikalna desnica ne raste previše, jasno je da na ulicama, na protestima i u šetnjama nema desetine hiljada ljudi i da je za sada artikulisano nezadovoljstvo manje od onoga koje smo očekivali. Ali bi Vučić svakako i to želeo da predupredi i da sa novim izborima napravi jednu, odnosno nametne jednu drugačiju vrstu dinamike”.
U ovom trenutku rejtinzi stranaka su vrlo slični onima koji su zabeleženi na izborima 3. aprila prošle godine – vlast, to jest SNS i SPS imaju oko 50 odsto glasova, desnica oko 20 procenata, koliko ima i građanska, proevropska opozicija, kaže Mladenović.
Mladenović dodaje da se Srbija nikada po pitanju Kosova nije nalazila u situaciji kakva je danas:
“Ukoliko se zaista situacija bude pomerala ka tome da rezultati tog pregovaračkog procesa oko Kosova budu u pravcu nekakvog dogovora, zvaničnog ili nezvaničnog priznanja Kosova od strane Srbije, u tom slučaju verovatno da bismo imali nešto lošiji rezultat SNS-a u odnosu na trenutno stanje. Opet, sa druge strane ukoliko se to medijima i građanima predstavi na jedan potpuno drugačiji način, da je to suštinski pobeda Srbije i da se na taj način rešava spor, a da se ne rešava time da će se Kosovo priznati, onda verujem da bismo mogli da imamo SNS na sličnim ili možda još jačim pozicijama u smislu rejtinga”.
Postavlja se i pitanje šta oko novih izbora u Srbiji misle zapadni partneri Srbije, pre svih Brisel i Vašington, kao i da li će dozvoliti novo odlaganje sporazuma Srbija - Kosovo.
“Mislim da ovi izbori ne mogu da budu izgovor da se odlaže rešenje i mislim da će Zapadu vlast u Srbiji morati da da ili vrlo jasne garancije ili da i pre izbora implementira deo sporazuma. Dakle mislim da taj trik koji je Vučić izvodio nekoliko puta, da za sada za njega nema dovoljno manevarskog prostora. Možda će ga biti u kasnu jesen ili posle nove godine, ali narednih nekoliko meseci će po svemu sudeći ipak nešto morati da se uradi. I to ne moraju biti ovi veliki simbolički sprazumi, već neke relativno praktične stvari koje bi olakšale situaciju na terenu”, kaže Spasojević.
