Iako u nemačku ambasadu nije stiglo zvanično izvinjenje predsednika Srbije povodom tvrdnji srpskog ministra policije Bratislava Gašića da Nemačka skriva i štiti ubicu Olivera Ivanovića, kako danas objavlju mediji u Srbiji, iz ambasade stiže poruka da je i usmeni gest dovoljan.
Prema pisanju N1, stav nemačkog diplomatskog predstavništva u Srbiji je da je dobro što je do izvinjenje konačno stiglo.
Ovim je verovatno stavljena tačka na slučaj koji je otvoren pre više od dva meseca, tačnije 21. juna, kada je u obraćanju pred poslanicima u parlamentu Srbije ministar unutrašnjih poslova rekao da srpska policija zna ko je ubica Olivera Ivanovića, ali da je on pod zaštitom nemačkih organa.
Iako je sam Gašić već sutradan objašnjavao da je njegova izjava preneta bez znaka pitanja koji bi navodno dao drugačiji smisao njegovim rečima, činjenica da se predsednik Srbije izvinjava govori da je šteta napravljena i da je Aleksandar Vučić morao da se javno obraća i uz izvinjenje praktično demantuje ministra svoje zemlje.
Reč je o diplomatskoj nužnosti i kada je to shvatio Vučić je morao da isporuči to što je u diplomatskom svetu pravilo, kaže u razgovoru za Glas Amerike Dragoslav Dedović, kolumnista nemačkog Dojče velea (DW).
“Mislim da se naprednjačka vlast usred skupštine malo zaigrala. Oni u žaru borbe, u želji da iskontrolišu sve narative – gube kontrolu nad sopstvenim narativom i misle da ono što je namenjeno za unutrašnju upotrebu, ali izrečeno na zvaničnom nivou, neće da dođe dalje od Surdulice. Zaboravljaju pri tome da jedan ministar u instituciji kao što je skupština govori nešto što spada u zvanični stav jedne zemlje”, kaže Dedović.
Sa stavom da vlast u Srbiji daje izjave na dva kanala – unutrašnjem i spoljnopolitičkom, slaže se i Igor Novaković iz Isac fonda, i ističe da deluje kao da ne postoji svest da ta dva kanala mogu da se preliju i da izjave koje su verovatno date za unutrašnjepolitičke potrebe mogu da imaju uticaj ina spoljnopolitičke odnose.
U tom kontekstu on podseća i na nedavnu izjavu srpskog ministra odbrane Miloša Vučevića, koji je, kako kaže Novaković, takođe dao jednu vrlo neopreznu izjavu povodom stava tri Srbiji susedne države oko priznanja Kosova, zbog čega se predsednik Vučić time morao baviti na nedavnom sastanku u Grčkoj.
“Što se tiče same te Gašićeve izjave, ja nemam nikakva konkretna saznanja oko toga, o čemu je reč, šta je istina, a šta ne, ali samim tim da se predsednik tako direktno izvinio u direktnom prenosu na javnoj televiziji znači puno. Znači da suštinski vrlo verovatno to što je Gašić rekao nije bila istina i da je jednostavno brzopleto iznet deo istrage koji je upućivao na pogrešnu stranu”, kaže Novaković u izjavi za Glas Amerike.
Muke Srbije na spoljnom planu ne završavaju se sa ova dva slučaja – još se nije stišala bura izazvana zabranom ulaska u Srbiju bivšoj potpredsednici crnogorske vlade Jovani Marović, sa obrazloženjem da ona predstavlja pretnju po bezbednost građana Srbije.
Time se šalje određena poruka, smatra Igor Novaković, podsećajući da su vrlo skoro zabeleženi i slučajevi zabrane ulaska u Srbiju ruskim aktivistima i izbeglicama.
“Bilo kakav postupak te vrste u stvari je vrlo problematičan zato što šalje određeni šum u regionalne odnose. I u svakom slučaju ne bi trebalo da postane praksa. Ako je istina to što je predsednik rekao da je osnovni problem to što je ona učestvovala na protestima opozicije, ili “blokirala Gazelu” onda je ne vidim kako ona može da bude problem za unutrašnju bezbednosti Srbije. Ni jedan od tih protesta nije bio pokušaj nasilnog rušenja li smene vlasti, ili protivustavnog delovanja. Naprotiv”, kaže Novaković.
Kako navodi Dragoslav Dedović, u slučaju zabrane ulaska u Srbiju Jovani Marović postavlja se pitanje i toga ko donosi odluke i da li jedna osoba može da bude iznad institucija:
“Kao da ne postoje institucije, kao da ne postoji ozbiljna bezbednosna procena da li neko može da uđe u zemlju ili ne. Sve mimo toga, svaki razlog verbalne prirode spada u domen verbalnog delikta”.
Takođe, na spoljnopolitičkom planu, iz Srbije gotovo svakodnevno stižu oprečne poruke upućene Rusiji i Ukrajini.
Dok sa jedne strane ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić najavljuje mogući susret ruskim kolegom Sergejom Lavrovom, sa druge strane Vučić se u Atini sastaje sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim. Takođe, premijerka Ana Brnabić učestvuje na Krimskoj platformi, ali po tumačenju ministra Dačića, to nije značilo da je Srbija podržala tu inicijativu, niti je prihvatila tekst Krimske platforme.
Po tumačenju Igora Novakovića, Krimska platforma je koordinaciona platforma na kojoj učestvuju predstavnici i država i međunarodnih organizacija, pa i agencija UN, Saveta Evrope i drugih.
“Tu se daje zajednička izjava učesnika, ali nema lista onih koji podržavaju ili ne podržavaju samu izjavu, tako da je verovatno bilo lako u principu zvaničnom Beogradu, odnosno gospodinu Dačiću, da kaže da Srbija nije podržala tu izjavu, koja je sa stanovišta Srbije verovatno i jeste problematična zbog nekoliko elemenata koji smo mi do sada izbegavali da ili spomenemo čak, ili podržimo”, kaže Novaković i ističe da i sama činjenica da jedna država učestvuje na takvom skupu, pa makar i preko video linka, šalje dovoljno snažnu poruku.
“Ta vrsta selektivnog evropejstva, selektivnog rusofilstva ili selektivne naklonosti prema Kini, to je kao švedski sto. Takva diplomatija švedskog stola potcenjuje diplomatsku istrajnost i Istoka, i Zapada, i svih zemalja među kojima se Srbija nalazi", kaže Dedović i dodaje:
"Jednostavno mislim da je trenutno Vučić još uvek ispod radara za neke teže konsekvence u diplomatskom smislu, ali on ne treba da ima nikakve iluzije – svi vrlo jasno vide i iz Brisela, i iz Berlina, i iz Vašingtona, Moskve i iz Pekinga koju on igru pokušava da igra. I to poprilično nezgrapno. Pitanje je samo kome će prvom dosaditi”.
Prema njegovim rečima, stvari u srpskoj politici još nisu "dodirnule dno" i došle do tako loše pozicije da bi mogle da krenu nabolje, već je Srbija sve bliža "stanju loše beskonačnosti”.
