Predstavnici organizacija Žene u crnom i Građanska akcija organizovali su u centru Beograda protest u crnini, u znak solidarnosti sa ANTIFA protestima u SAD povodom ubistva Džordža Flojda.
U izjavi medijima koordinatorka Žena u crnom Staša Zajović je istakla da se ovim događajem u Beogradu pridružuju protestima protiv nasilja na rasnoj osnovi, koji se održavaju širom Amerike. Mržnja na rasnoj osnovi u SAD ima dugu istoriju, ali i otpor tome takođe ima dugu istoriju, rekla je Zajović i dodala da se pridružuju svim opravdanim zahtevima ANTIFA pokreta.
"Potpuno su opravdani svi njihovi zahtevi, pre svega zahtevi da se uspostavi kažnjivost svih zločina na rasnoj osnovi, da se prestane sa kriminalizacijom ovog progresivnog, solidarnog pokreta, da se prestane sa daljom militarizacijom protiv učesnika demonstracija. I da se naravno prestane sa upotrebom sile protiv opravdanih zahteva na demonstracijama širom SAD", rekla je Zajović.
Ekonomija i afroamerička populacija
Komentarišući događaje u Sjedinjenim Državama posle ubistva afroamerikanca Džordža Flojda, Marko Dašić sa Fakulteta političkih nauka smatra da ono što se trenutno dešava u Americi umnogome prevazilazi samo ubistvo Džordža Flojda i odgovornost policajca za taj čin.
Nezadovoljstvo potiče u samoj srži i organizaciji američkog društvenog sistema. Ovo nije stvar Trampove administracije, kaže Dašić i ističe da pravni okvir za rešavanje rasne segregacije u SAD ne daje velike rezultate:
"Opet nekako spontano dolazimo do ekonomije - ekonomski pokazatelji kažu da se pripadnici afroameričke zajednice u brojnim kategorijama nakaze u znatno nezavidnijem položaju u odnosu na belo, pa čak i drugo manjinsko stanovništvo u SAD. Recimo, ako pratite CNN, njihove statistike koje dolaze u prvi plan, videćete da je čak i stopa smrtnosti od Kovida 19 najviša u afroameričkoj zajednici i dolazi do čak 23 procenata", ukazuje Dašić.
Pozicija predsednika Donalda Trampa nije ni malo laka, ocenjuje Dašić, ali ukazuje na istorijsku analogiju da su građanski nemiri uvek više pogodovali republikancima, nego demokratama. Takođe, ni Trampov rival Džozef Bajden, kako ističe sagovornik Glasa Amerike za sada nije pokazao nešto što bi moglo dodatno da naruši rejting i podršku koju ima Donald Tramp, u, "za njega izvanrednom procentu od preko 41-42 posto".
Efekti govora iz Filadelfije, kada je pokušao da napravi analogiju sa govorom o rasi Baraka Obame iz 2008. godine, nisu bili na zadovoljavajućem nivou, smatra Dašić i dodaje:
"Pecepcija, odnosno efekti koji su usledili posle govora nisu doneli značajan rast Bajdenovih šansi, niti opadanja šansi Donalda Trampa, bar pema procentima i istraživanjima sa kojima raspolažemo".
Prelivanje krize na Srbiju?
Na pitanje da li zbivanja i protesti u SAD mogu na bilo koji način da utiču na Srbiju, Dašić kaže da Srbija nije rizično područje za tako nešto, bez obzira na pojavu prelivanja pretesta na brojne evropske gradove:
"Ukoliko pogledate gradove u Evropi u kojima imate tu podršku, odnosno solidarsnot prema protestima u SAD - to su takođe gradovi, odnosno zemlje koje imaju neku vrstu sličnog problema rasizma i uopšte politike prema manjinskoj populaciji."
S druge strane, Staša Zajović smatra da Srbiju dotiče sve što se događa na bilo kojoj tački planete - zbog sličnih problema:
"Recimo, nas pogađa zato što u Srbiji životi osoba koje su drugačije nacionalnosti, verske ili etničke pripadnosti imaju manju vrednost, oni ne uživaju jednakost pred zakonom. Ovde ne mislim samo na pripadnike i pripadnice romske zajednice, nego mislim na sve drugačije, koji drugačije misle, koji su drugačiji u ideološkom, verskom, seksualnom i svim aspektima", kaže Zajović.
Prema mišljenju Marka Dašića sa FPN-a, Srbiju će mnogo više da pogodi ekonomska situacija u Americi, jer, kako kaže, u doba međuzavisnosti teško da Srbija može biti izolovano ostrvo u ovom svetskom kontinentu.
Ekonomski pokazatelji, nastavlja Dašić, bitno utiču i na Donalda Trampa, strmoglavo survavaju i ruše njegove izglede za ponovni izbor:
"Ako je mogao krajem januara i početkom februara da se pohvali stopom nezaposlenosti, koja je bila jednocifrena, daleko ispod 5 procenata, ona je sad na dobrih 15 posto, što ruši sve ono što je administracija Donalda Trampa radila prethodne tri i po godine. Druga stvar je da je Tramp sve vreme svog mandata morao da upravlja nekom krizom – bilo ličnom, usmerenom ka njemu, bilo sistemskom, kada sada napada čitav politički sistem SAD ovim protestima", zaključuje Dašić.
