BEOGRAD - Teslin ambasador u Teslinoj godini među Teslinim narodom – tako mediji u Srbiji opisuju dolazak u Beograd Dejvida Vujića, naučnika srpskog porekla i poslednjeg živog člana srpske sedmorke koja je učetvovala u programu Apolo 11 koja je odvela prvog čoveka na mesec 1969. godine.
Sa suprugom Džindžer, Dejvid Vujić je došao u Beograd sredinom jula i kako u razgovoru za Glas Amerike kaže, plan mu je da poveže srpske naučnike sa Amerikom i novim NASA projektom Artemis, koji treba do odvede nove ljude na Mesec.
“Oformio sam predlog koji sam predstavio mnogim ljudima na univerzitetu i privatnom sektoru ovde. Cilj je da se omogući pristup svemirskom programu, da Srbija igra aktivnu ulogu. Da omogući svojim inženjerima, industriji i svima uvid u dizajn svemirskih komponenti, razvoj sistema, svemirskih sistema. Naslov predloga je bio Tesla Pupin Centar za proučavanje svemirske tehnologije”, kaže Vujić i ističe da je otkrio da u Srbiji postoji više nego dovoljno kvalifikovanih naučnika, inženjera, instituta, akademija, univerziteta o kojima u SAD nemaju pojma.
Po njegovim rečima Amerikanci su pokazali veliko interesovanje da dovedu celu delegaciju iz Vašingtona i Kolorado Springa u Beograd.
“Ja radim u saradnji sa američkom svemirskom fondacijom u Vašingtonu - sreli smo se s njima na telefonskoj konferenciji. Oni su bili oduševljeni šta je Srbija uspela da uspostavi. Najveći problem je to što Srbija nema znanja kako se radi svemirski program. To zna svemirska fondacija. Oni će doći ovde u Beograd, orkestrirati plan igre za kratak i dugačak period. Obrazovaće naučnike i inženjere kako da svoju ekspertizu prilože programu za budućnost”.
Kako kaže Ljiljana Nikšić, načelnica odeljenja za migracionu politiku, dijasporu i socijalne sporazume u Ministarstvu spoljnih poslova, tokom boravka u Srbiji Vujić će primiti i veliko priznanje za životno delo.
“Pre svega biće u Savezu inženjera i tehničara 10. jula na rođendan Nikole Tesle – primiće zlatnu plaketu Nikole Tesle u Domu Nikole Tesle, gde je Tesla bio 1892. godine prvi počasni član. I postaće počasni predsednik Međunarodnog Teslinog komiteta u kome će biti i Mark Alesi, koji je inače direktor Tesla naučnog centra Vardenklifsa Long Ajlenda”.
Nikšić ističe da je Dejvid Vujić jedan od najznamenitijih živih Srba, koji stoji rame uz rame sa drugim velikim svetskim naučnicima sa ovog prostora. Uz njegovu pomoć Srbija će kao mala zemlja uz pomoć nauke biti mnogo veća, kaže sagovornica Glasa Amerike.
“Zaista ono što su oni učinili za progres naše moderne civilizacije, u blagodetima u kojima uživamo danas – to je prosto nemerljiv doprinos. Mislim da posebno ova priča o Serbo sedam Apolo 11 NASA svemirske agencije, govori sama po sebi koliki su tragovi zvezdobrojaca. Jer Srbija je dala i Teslu, i Pupina, i Milutina Milankovića, i Milevu Marić Ajnštajn, i dala je i sedam veličanstvenih koji su dali ključni doprinos sletanju prvog čoveka na mesec 1969. godine”.
Osim Dejvida Vujića, srpsku sedmorku u misiji Apolo 11 činili su i Slavoljub Sem Vujić, Milojko Majkl Vučelić, Danilo Bojić, Pavle Dujić, Petar Galović i Milisav Šurbatović.
Jedan od njih, Milojko Vučelić je osim u misiji „Apolo 11” radio i na misiji „Apolo 13”, kada je učestvovao u spasavanju astronauta nakon velikih problema sa svemirskim brodom. Za ovaj podvig američki predsednik Ričard Nikson odlikovao ga je predsedničkom medaljom slobode.
Dejvid Vujić je u okviru projekta Apolo 11 bio zadužen za upravljanje programom i projektom, kao i za nadzor nad celokupnim projektnim i upravljačkim aktivnostima, sa testiranjem i procenom kvaliteta sistema i podsistema svemirskog broda.
“Kao rezultat našeg letenja na Mesec kasnih sezdesetih godina prošlog veka naučili smo mnogo o Mesecu i drugim prostorima. Kad smo počeli program sletanja na Mesec nismo znali ništa, bukvalno nismo imali ni tehnologiju, ni raketne inženjere. Tako da od 1962. do 1969. godine NASA je dizajnirala, razvila, testirala i razmotrila sve sisteme vezane za svemirski program i u tom periodu poslali smo uspešno čoveka na mesec”.
Ovo je mali korak za čoveka, ali veliki za čovečanstvo – izgovorio je Nil Armstrong 20. jula 1969. godine, kada je postao prvi čovek koji je zakoračio na Mesec. Danas, 54 godine nakon tog događaja Dejvid Vujić je veliki optimista da će čovek uskoro ponovo kročiti na Mesec:
“Sada radimo na Artemis programu. Taj program je imao sedam test probnih vožnji i ekspertski kasne 2024. godine možemo očekivati ekipu na Mesecu, koja će uključiti i nekoliko žena. Cilj je da vremenom dizajniraju svemirsku luku na Mesecu. Svrha je da im se dozvoli da budu u svemiru i lansiraju druge raketne sisteme na druge planete. To je ultimativni cilj. Odgovor je da će sledeći let na mesec biti kasne 2024. ili rane 2025. godine”.
Naredni korak je logičan – osvajanje Marsa, kaže na kraju razgovora Dejvid Vujić.
