Svemirski teleskop NASA-e Džejms Veb, napravljen da bi se svetu omogućilo da vidi kako je kosmos izgledao u vreme kada su se formirale prve galaksije, poslat je u svemir raketom koja je lansirana rano jutros iz Francuske Gvajane, čime je započela nova era u astronomiji.
Revolucionarni infracrveni teleskop koštao je 9 milijardi dolara, a NASA kaže da će on biti glavna opservatorija za istraživanje svemira tokom naredne decenije.
Teleskop Džejms Veb se nalazio u teretnom delu rakete Arian 5, koja je lansirana u 7:20 ujutru iz baze Evropske svemirske agencije (ESA) u Francuskoj Gvajani. Božićno lansiranje proteklo je bez problema, a zajednički su ga na internetu prenosile NASA i ESA, dok je konačno odbrojavanje obavljeno na francuskom jeziku.
Posle vožnje od 27 minuta, instrument težak 6,350 kilograma pušten je u svemir iz francuske rakete, i trebalo bi da se u narednih 13 dana, dok samostalno putuje, "razmota" i pokrije površinu sličnu teniskom terenu.
Teleskop Veb ploviće kroz svemir više od dve nedelje dok ne dođe do svoje destinacije u sunčevoj orbiti, na milion i 600,000 kilometara od Zemlje - oko četiri puta dalje od Meseca. Vebova specijalna orbitalna putanja će se stalno usklađivati sa Zemljinom, kako naša planeta i teleskop budu zajedno kružili oko Sunca.
Poređenja radi, Vebov 30 godina stari prethodnik, svemirski teleskop Habl, kruži oko Zemlje na razdaljini od 550 kilometara, i na svakih 90 minuta ulazi i izlazi iz senke naše planete.
Nazvan po čoveku koji je bio šef NASA-e tokom većeg dela 1960-ih - formativne dekade američke svemirske agencije - Veb je sto puta osetljiviji od Habla i očekuje se da će preobraziti naučno razumevanje svemira i našeg mesta u njemu.
Veb će kosmos uglavnom posmatrati u infracrvenom spektru, što mu omogućava da "vidi2 kroz oblake gasa i prašine na mestima gde se rađaju zvezde, dok je Habl funkcionisao pre svega na optičkim i ultraljubičastim talasnim dužinama.
Čas istorije kosmosa
Glavno ogledalo novog teleskopa - koje se sastoji od 18 šestougaonih segmenata od pozlaćenog berilijuma, takođe ima mnogo veću površinu za prikupljanje svetlosti, što mu omogućava da posmatra objekte sa većih razdaljina, a time i dalje u prošlosti nego Habl ili bilo koji drugi teleskop.
To će nam, kažu astronomi, pružiti pogled na kosmos kakav nikada ranije nije viđen - pa čak i period 100 miliona godina posle Velikog praska, što je u teoriji tačka kada se smatra da je svemir nastao pre 13,8 milijardi godina. Habl teleskop mogao je da dosegne pojave oko 400 miliona godina posle Velikog praska, što je period nakon što su se, kako naučnici misle, formirale prve galaksije.
Pored toga što će proučavati formiranje najranijih zvezda i galaksija u svemiru, astronomi željno čekaju da prouče ogromne crne rupe, za koje veruju da se nalaze u centrima udaljenih galaksija.
Vebovi instrumenti su, takođe, idealni za potragu za dokazima o tome da li život može da opstane u atmosferi novootkrivenih eksoplaneta - nebeskih tela koja kruže oko udaljenih zvezda - ali i za posmatranje svetova mnogo bližih kući, kao što su Mars i Saturnov ledeni mesec Titan.
Teleskop Veb je rezultat međunarodne saradnje koju je predvodila NASA u partnerstvu sa evropskim i kanadskim svemirskim agencijama. Korporacija Nortop Graman je bila glavni kontraktor. Raketa Arianspejs je deo evropskog doprinosa.
Troškovi izrade teleskopa bili su 8,8 milijardi dolara, dok se predviđa da će uz operativne troškove ta suma ukupno iznositi 9,66 milijardi dolara, što je daleko više nego što je planirano kada je NASA prvobitno planirala lansiranje za 2011.
Očekuje se da će astronomske operacije teleskopa, kojima će se upravljati iz Instituta za svemriski teleskop u Baltimoru, početi u leto 2022, posle šest meseci usklađivanja i kalibracije ogledala i instrumenata Džejmsa Veba. Tada bi NASA trebalo da objavi prvu grupu snimaka koje je zabeležio Veb. Teleskop je napravljen da traje do 10 godina.
