Novak Đoković je još jednom i zvanično najbolji teniser sveta. Povratak na prvo mesto svetske rang-liste obezbedio je još pobedom u prvom kolu Ju Es Opena, a onda ga potvrdio trijumfom u finalu nad Danilom Medvedevom i osvajanjem 24. grand slem trofeja u karijeri.
Kako sada stvari stoje, Đoković prvo mesto ni teoretski ne može da izgubi pre 6. novembra, što znači da će njegov rekord po broju nedelja na prvom mestu biti uvećen na najmanje 397 nedelja.
Takođe, ima veoma dobre izglede da i godinu završi kao prvi reket sveta, što bi bilo osmi put u karijeri - takođe uvećenje sopstvenog rekorda.
“Poslednjih godina, od kada sam srušio taj rekord po broju nedelja na prvom mestu nije mi cilj da budem, da kažem stalno na toj poziciji broj jedan. Ali ako to dođe kao posledica osvojenih grand slemova i dobrih rezultata koje sam beležio tokom cele sezone na turnirima i ako sebe, kao što jesam, stavim u dobru poziciju da mogu da završim kao broj 1 na svetu, zašto da ne, još jednom”.
Đoković još nije siguran na kojim turnirima će igrati do kraja sezone, a brani veliki broj poena, jer je 2022. posle Ju Es Opena izgubio samo jedan meč, a osvojio tri turnira uključujući i završni Masters u Torinu.
“Veruj mi, ovo mi je najvažnije (pokazuje na trofej pobednika Ju Es Opena, prim. nov) i ja sam svoj posao, što se tiče ove sezone, u smislu moje individualne karijere - završio. Ako budem završio kao broj 1 na kraju to će biti bonus. A ono što mi je najvažnije na kraju sezone je da pokušamo da idemo na titulu u Dejvis kupu. To mi je najveći cilj - reprezentacija, pošto sam - kako kažu - ovu priču završio”.
Presudio drugi set i božanska intervencija
Osvrćući se na finalni duel sa Medvedevom, u razgovoru sa srpskim novinarima u Njujorku, Đoković je potvrdio ocene da je drugi set očigledno bio presudan. Priznao je da je bio na ivici snage.
Bilo bi mi lakše da nisam iz Srbije
Da li je Novak Đoković ne samo najbolji teniser svih vremena nego i najbolji sportista ikad? Evo šta je o tome rekao sam Đoković:
“Ostavljam to vama i svima drugima da procene, da li jesam ili nisam, da li zaslužujem da budem deo te diskusije ili ne. Činjenica jedna postoji, a to je da bih sigurno, da nisam iz Srbije, već pre mnogo godina bio dignut u nebesa na sportskom nivou, u internacionalnom sportu u zapadnom svetu. Ali dobro, to je deo mog životnog putovanja i ja sam zahvalan na tome što sam iz Srbije i odakle dolazim, to mi daje snagu i veru i time je sve ovo što postižem još slađe i još lepše. I još više me ispunjava. A vi pišite ono što mislite”.
“U tim trenucima kada fizički više ne osećaš noge, ne osećaš sebe, ne osećaš da imaš snagu, vrti ti se tlo pod nogama, vrti ti se nebo iznad glave, u tim trenucima sa svojom verom koju imaš, nadaš se da će biti ta božanska intervencija. I možda mi nećete verovati ovo što sada pričam, ali mnogo puta u karijeri mi se to desilo. Sebe sam iznenadio, kako je moguće da sam izdržao to. Moguće je ako veruješ u Boga i veruješ da ima viša sila koja ti pomogne u tim trenucima. Ja to jako ozbiljno shvatam i u to izuzetno verujem, tako da mislim da je definitivno prisustvo božansko bilo danas, jer u tim trenucima možeš samo po nekom instinktu da igraš i intuiciji. Kada ste prebacili više od 30 puta lopticu preko mreže u jednom poenu, kada ste ušli u skoro treći sat igre u jednom setu, ja više ne vidim jasno lopticu. Meni se sve muti pred očima. Teško je to opisati za nekog ko nije u mojoj glavi pa ne vidi i ne oseća te stvari. Došao si do neke krajnje tačke fizičke iscrpljenosti”.
Đoković je rekao i da je dugi set finala možda i najteži set koji je odigrao u životu.
“Ja sam znao da se posle prvog seta on neće predati tako lako bez borbe, da će mi dati meč. Ovo je finale grand slema, on je protiv Alkaraza odigrao fenomenalan meč i znao sam da je u izvrsnoj formi. Tako da znao sam šta me očekuje, ali nisam znao da ćemo odigrati ovoliko dug i iscrpan set - i fizički i intelektualno i mentalno. U jednom trenutku, razmišljao sam o tome da se nekako provučem do taj-brejka. I kada sam ušao u taj-brejk, iako sam gubio 3:1 osetio sam se nekako na svojoj teritoriji, jer sam imao stvarno velike uspehe ove godine u taj-brejkovima, pa sam sebi dao dobru šansu da mogu da dobijem, što se na kraju i desilo. I to je presudilo verovatno pobednika. Naravno, posle drugog seta, ta pauza, malo sam povratio energiju, u trećem setu sam se već mnogo bolje osećao na terenu”, rekao je Đoković.
Upitan da prokomentariše prethodnu izjavu svog trenera Gorana Ivaniševića da ga ne bi iznenadilo da igra do olimpijskih igara 2028. U Los Anđelesu, Đoković je najpre polovično u šali odgovorio: "Što da ga iznenadi. To je plan", a onda nastavio malo ozbiljnije:
“Pošto olimpijske igre dolaze u ciklusima svake četiri godine, moram da priznam da razmišljam, 'Aha sad su igre u Parizu, ako tu ne završim karijeru, onda idemo do El Eja i tako'. Videćemo, ne znam, mislim da od mnogih faktora zavisi, najviše od ovog osećaja u srcu u duši. Ako imam želju i poriv i motivaciju svaki dan da se probudim i kažem: ‘OK, pored svega što mi se dešava u životu, što sam otac dvoje dece i što njih ponekad ostavljam po mesec plus dana, ako to ima smisla za mene i moj najuži krug ljudi, čija podrška mi je neophodna, onda ću nastaviti da igram’. Koliko, ne znam. Ono što sigurno znam je da ću ovu sezonu završiti. Pa ćemo da vidimo dalje”, zaključio je Đoković.
Omaž Kobiju Brajantu
Posle osvajanja 24. grand slem trofeja, Đoković je obukao majicu za brojem 24, na kojoj je na grudima imao fotografiju sebe i pokojne legend Lejkersa Kobija Brajanta, koji je u drugom delu svoje karijere nosio dres sa tim brojem.
“Kobi je bio poznat po svom šampionskom mentalitetu, po neverovatnoj snazi i odlučnosti u momentima kada se lomilo, gde je preuzimao ogovrnost i bio vođa u svom timu. I to ga je svrstalo među najbolje i najlegendarnije košarkaše svih vremena. Pre tri godine kada se to desilo što se desilo, kada su preminuli on i njegova ćerka to me je baš rastužilo i slomilo mi srce, jer smo bili bliski. Mnogo sam pričao s njim, pogotovo kada mi je bilo teško, kada sam se vraćao od povrede, da se vratim, da ponovo nekako pronađem motivaciju u sebi.
S njim sam mnogo pričao na tu temu i baš vizuelizacije i tih metoda i stvari koje možeš sebi da kažeš u nekom internom razgovoru. Koliko u stvari mi imamo moć u sebi da vodimo život onako kako želimo, pogotovo u sportu. On je ostavio takav legat I takav trag među ljudima I zašto se recimo ja tako osećam prema njemu je zato što je bio izuzetan čovek, koji je imao prave vrednosti, koji je imao harizmu i karakter. Bio je i šampion – mamba mentalitet koji je imao, a bio je ujedno i ljubazan, radostan, veseo kao malo dete. Tako da mi se to jako dopalo kod njega. Mislim da nikada nikog nisam video takvog, osim možda Toma Brejdija, koji ima takav karakter, tako neposredan, a ko prijateljski nastrojen”.
