Predsednik SAD Džo Bajden u ponedeljak je zadao udarac svojim političkim protivnicima, uključujući bivšeg predsednika Donalda Trampa, reklamirajući oživljenu američku ekonomiju, koja se brzo oporavljala tokom njegovih prvih šest meseci mandata.
Ali neki ekonomisti zabrinutis su da bi agresivni napori administracije da podstakne ekonomski rast mogli da dovedu do kažnjavajuće recesije sledeće godine.
Govoreći u Beloj kući u ponedeljak ujutro, Bajden je podsetio slušaoce na predviđanja ekonomske katastrofe za koja su njegovi protivnici insistirali da će uslediti nakon njegovog izbora za predsednika.
Ne imenujući ga, Bajden se pozvao na svog prethodnika citirajući njegovo predviđanje da će, ako Bajden postane predsednik, zemlja doživeti "depresiju kakvu nikada nismo videli".
Tri miliona novih poslova
Ističući da je trenutna realnost američke ekonomije sasvim drugačija, Bajden je rekao: "Prešli smo sa 60.000 radnih mesta mesečno na 60.000 radnih mesta svaka tri dana - više od 600.000 radnih mesta mesečno od kada sam stupio na dužnost. Više od tri miliona novih poslova ukupno. To mi je najbrži rast, rečeno mi je, u ovom trenutku u istoriji bilo koje administracije".
Pored toga, istakao je da je stopa rasta američke ekonomije trenutno viša nego što je bila u skoro 40 godina.
"A sada su prognozeri udvostručili svoje projekcije rasta u ekonomiji ove godine na sedam ili više procenata", rekao je. "Ustvari, SAD su jedina razvijena zemlja na svetu u kojoj su današnje projekcije rasta snažnije nego što su bile pre udara pandemije".
Uzimanje nekih zasluga - opravdano
Čak i posmatrači koji se ne slažu nužno sa Bajdenom u ekonomskoj politici saglasni su da predsednik može da prisvoji značajan deo zasluga za brzi oporavak ekonomije.
"Mislim da s razlogom može da pripiše zasluge što je započeo efikasan program vakcinacije", rekao je Desmond Lakman, stariji saradnik u Američkom institutu za preduzetništvo, naklonjen konzervativcima. "To znači da ljudi mogu da se vrate na posao i da sve one industrije koje je pandemija prilično pogodila mogu da se vrate".
Ali kada je reč o ekonomskoj politici, nejasno je koliki je trenutni oporavak usled delovanja administracije, a koliko prirodna kombinacija odlože potrošnje od strane potrošača i firmi širom zemlje koja se sve više istovremeno povećava da bi se vratila na neki privid normalnog.
Na pravom mestu u pravo vreme
"Nema sumnje da je Bajdenu i njegovoj široj administraciji od koristi to što su na pravom mestu u pravo vreme", rekao je David Vilkok, viši saradnik na Peterson institutu za međunarodnu ekonomiju.
Međutim, Vilkok kaže da su "Bajden i njegova administracija učinili su neke stvari koje su zasigurno pomogle ubrzanju ekonomskog oporavka. Agresivni napori za distribuciju vakcine sigurno su na prvom mestu na toj listi. Šire gledano, jačanje naučno zasnovanog pristupa javnom zdravlju i važnost poštovanja smernica za javno zdravlje mora da je napravila razliku na margini".
"Zatim, na kraju, ogroman faktor koji treba uzeti u obzir je donošenje američkog plana oporavka", dodao je on. "Istorijski velika injekcija podsticaja - na kraju će iznositi 1,9 hiljada milijardi dolara - od kojih su neki vrlo brzo došli 'onlajn'"
Rizici od pregrevanja
Taj poslednji faktor, podsticaj, zabrinuo je Lakmana i mnoge konzervativne komentatore.
Čak i pre nego što je Bajden stupio na dužnost, vlada je potrošila skoro četiri hiljade milijadri dolara u raznim akcijama u vezi sa pandemijom, uključujući direktne grantove, Program zaštite zarada i dodatna sredstva za pomoć agencijama da odgovore na povećanu potražnju za uslugama u vezi sa pandemijom. U martu je taj broj skočio na skoro šest hiljada milijardi dolara, kada je Bajden potpisao Američki plan spasavanja od 1,9 hiljada milijardi dolara.
Sve ovo dolazi povrh obećanja Federalnih rezervi da će zadržati niske kamatne stope, gotovo sigurno i do sledeće godine.
Predloženo još više potrošnje
U svojoj izjavi u ponedeljak, Bajden je rekao da je od suštinskog značaja za nastavak oporavka da Kongres donese još jednu veliku inicijativu, onu koja se odnosi na infrastrukturu, a koja bi vladu obavezala na izdvajanje dodatne jedne hiljade milijadri dolara, odnosno još više za potrošnji.
"Zaista super puni ekonomiju", rekao je Lakman iz Američkog institut za preduzetništvo, "i to radi istovremeno kada je Fed (Federalne rezerve) stisnuo pedalu do daske".
Poput brojnih ekonomista, uključujući bivšeg ministra finansija Klintonove administracije, Lorensa Samersa, Lakman kaže da se brine da će prekomerno upumpavanje gotovine u ekonomiju stvoriti spiralni skok plata i cena koji će primorati Federalne rezerve da naglo podignu kamatne stope, provocirajući još jednu recesiju.
"Moglo bi izgledati sve vrlo dobro 2021. godine, ali pitanje je kako će to izgledati 2022. godine", rekao je Lekman. "Mogli bismo imati vrlo tvrdo ekonomsko sletanje".
Delta soj
Bitna tačka u svim ovim razmatranjima je budući put pandemije. Broj slučajeva zaraze naglo raste u Sjedinjenim Državama, iako je startni nivo bio nizak. Ako infektivnija delta soja bolesti nastavi da se širi, posebno među nevakcinisanom populacijom, ili ako se pojavi varijanta otporna na vakcine, veliki deo napretka koji je država postigla mogao bi se obrnuti.
Kao da želi predsednika da upozori na opasnosti od ekonomske poniznosti, berza je u ponedeljak doživela svoj najveći jednodnevni pad u poslednja dva meseca, dok je industrijski prosek Dou Džons izgubio 726 bodova, ili oko dva odsto svoje vrednosti. Analitičari su dramatičan pad pripisali zabrinutosti javnosti zbog porasta broja slučajeva Kovida 19.
Od većeg dela tog pada tržište se oporavilo do utorka popodne, ali jedna poruka je bila jasna: Kada je reč o ekonomskom oporavku, niko zapravo ne zna da li će poslednju reč imati administracija ili virus.
