U kojoj meri je sudbina globalne ekonomije povezana za snagu američke ekonomije nikada nije toliko očigledno kao kada Federalne rezerve (Američka centralna banka - Fed) učine nešto iznenađujuće, čak i ako je to iznenađenje manje.
Takvo iznenađenje dogodilo se ove nedelje, kada je Federalni odbor za otvoreno tržište (FOMC) centralne banke nagovestio da bi verovatno u roku od dve godine mogao da poveća kamatne stope za naizgled neznatnih 0,5 odsto.
Akcije su se sunovratile na berzama u Tokiju i Londonu u satima posle objave Feda, ne zbog izgleda za mali porast kamatnih stopa dve godine u budućnosti, već zbog onoga što se smatralo pokretačem: povećane zabrinutosti zbog porasta inflacije i brige da Fed ne čini dovoljno da spreči inflaciju da se ubrza do tačke u kojoj bi drastične mere mogle da postanu neophodne.
Kako američka ekonomija oživljava posle pandemijske recesije, cene u određenim sektorima ekonomije rastu mnogo brže nego što su mnogi očekivali. Cene automobila, benzina, hrane i stanovanja su sve skočile.
Ovo je postalo jasno u sredu kada je odbor objavio da je njegovi članovi u proseku očekuju da će godišnja inflacija na kraju 2021. biti 3,4 odsto, što je za ceo procenat više nego što su predvideli u aprilu.
Šta sve znači, svodi se na pitanje ko je u pravu - kreatori politike Feda ili "jastrebovi" koji nadziru inflaciju kao što je Lorens Samers, bivši sekretar za finansije u administraciji Bila Klintona, koji strahuje da će podsticajne politike Bajdenove administracije izazvati ozbiljan rast inflacije.
Fedovo samopouzdanje se koleba
Mesecima su različiti zvaničnici Feda strpljivo objašnjavali da očekuju da će inflacija još malo rasti. Pandemija koronavirusa mnogim porodicama i korporacijama ostavila je višak ušteđevine koju žele da potroše. Ali pošto je preduzećima - od restorana do drvoprerađivača - potrebno vreme da svoje kapacitete prikažu na mreži, postoji nedostatak ponude.
To je osnovna ekonomska jednačina: Previše novca + premalo robe = rast cena.
Razlika između Feda i jastrebovih koji ga kritikuju je u poverenju sa kojim su centralni bankari uveravali tržišta da su povećanja cena zaista privremena. Najava od srede potresla je tržišta jer je sugerisala da Fed nije baš toliko samouveren kao nekada.
Upravljanje rizikom
"Postoji li rizik da inflacija bude veća nego što mislimo", pitao je predsedsedavajući Federalnih rezervi Džerom Pauel tokom konferencije za novinare u sredu. Odgovarajući na svoje pitanje, dodao je: "Da."
Ali iako je očigledno bilo priznanje da su najbolje pretpostavke članova FOMC-a o tempu inflacije znatno prešle granice, njihova opšta očekivanja su da će inflacija uskoro ponovo pasti, kako se preduzeća i proizvođači budu vraćali na svoj tempo rada.
"Rekao bih da je to zaista vežba upravljanja rizikom", rekao je Džonatan Rajt, bivši ekonomista Feda, a sada profesor ekonomije na Univerzitetu Džons Hopkins. "Prethodno su smatrali da je rizik bio mali, a sada iako je osnovni scenario da je inflacija privremeno visoka... prepoznaju da se rizik povećava".
Zbog čega smo zabrinuti?
Da budemo jasni, uprkos nekoliko zalutalih naslova kojima se oglašava uzbuna, niko ne govori o tome da su SAD u ozbiljnoj opasnosti od hiperinflacije - gde cene rastu dovoljno naglo da unište vrednost uštede.
Najgori scenario zbog kojeg se većina ekonomista brine jeste skok inflacije dovoljno visok da se Federalne rezerve osećaju da su primorane da je vrate pritiskom na dovoljno visoke kamatne stope kako bi pokrenule kratku recesiju.
Iako su recesije bolje od hiperinflacije, recesija je i dalje loša za poslovanje, što uveliko objašnjava kretanja na tržištima nakon objave Feda. Čak i mali preokret u mogućnosti nastanka recesije dovodi do toga da neki investitori ponovo procenjuju svoj profil rizika.
Globalni uticaj
Budući da potražnja u SAD pokreće ekonomski rast u zemljama daleko izvan njenih granica, briga o inflaciji u Vašingtonu može da utiče na tržišta širom sveta. Ako bi Fed morao da smanji potražnju da bi ugušio rast cena, taj potez bi odjeknuo širom globalne ekonomije.
Ali ekonomisti su pozvali na oprez u proceni podataka koji dolaze iz Feda, ističući da tokom poslednje dve godne, očekivanja kreatora politike nisu zapravo toliko različita.
"Srednja prognoza stope nezaposlenosti na kraju 2023. godine nije revidirana iz martovske projekcije, na 3,5 odsto je, a srednja prognoza inflacije u 2022. i 2023. godini je samo 0,1 procenat viša", rekao je Dejvid Vilkoks, viši saradnik u Peterson institutu za međunarodnu ekonomiju.
Čemu onda najava povećanja kamatne stope?
"Kada imate prognozu koja je uglavnom nerevidirana, iznenadna pojava mogućnosti da se povećaju kamatne stope dovela je do toga da neki komentatori kažu 'O čemu se radi?'", rekao je Vilkoks.
Najbolji odgovor, kako kaže Vilkoks, verovatno je onaj najjednostavniji. Fed je rekao da će se potruditi da nivo inflacije u proseku održi na oko dva odsto godišnje. I dok centralna banka nema određenu formulu za dostizanje tog proseka, Vilkoks ističe da u situaciji u kojoj se predviđa da će procenat inflacije biti veći u 2021. pre nego što počne ponovo da pada, projekcije nagoveštavaju da će za oko dve godine prosečna stopa inflacije u periodu od prethodnih pet godina biti gotovo tačno dva odsto.
"Ako se ažurirane projekcije pokažu tačnim, bilo bi sasvim razumno u drugoj polovini 2023. godine početi sa popuštanjem pedale za monetarni gas", rekao je Vilkoks.
