Nikolas Kruz, napadač koji je izvršio masakr u srednjoj školi u Parklendu, formalno je osuđen na doživotnu kaznu zatvora bez prava na pomilovanje, nakon što su porodice 17 žrtava protekla dva dana imale priliku da mu se direktno obrate - nazivajući ga zlim, kukavicom, čudovištem i nečovekom koji zaslužuje bolnu smrt.
Kruz nije pokazao nikakve emocije dok je sudija Elizabet Šerer čitala jednu za drugom 34 uzastopne kazne doživotne robije - jednu za svakog od ubijenih i 17 ranjenih tokom maskara 14. februara 2018 u srednjoj školi Mardžori Stounmen Daglas u predgrađu Fort Loderdejla.
Sudija Šerer nije imala drugu mogućnost prilikom izricanja kazne. Porota na Kruzovom suđenju, koje je trajalo tri meseca, 13. oktobra je glasala sa 9 prema 3 za smrtnu kaznu, ali zakon Floride zahteva da odluka bude jednoglasna.
Šerer se nije direktno obratila Kruzu mimo onoga što je bila njena pravna obaveza. Umesto toga, odala je priznanje porodicama žrtava i ranjenima, nazivajući ih jakim, plemenitim i strpljivim.
“Znam da ćete biti u redu, jer imate jedni druge", rekla je.
Neki roditelji i članovi porodica ubijenih su jecali dok je govorila. Kada je završila, a Kruz ispraćen iz sudnice, jedan otac je promrmljao:
"Samo neka je otišao".
Onda su se okupili u grupe i grlili jedni druge.
24-godišnji Kruz, bivši učenik škole Stounmen Daglas, prošle godine je priznao krivicu za masakr, gde je tokom sedam minuta ispalio 140 metaka iz poluautomatske puške. Ostatak života provešće u zatvoru sa maksimalnim obezbeđenjem, a stručnjaci kažu da će verovatno biti pod policijskom zaštitom, možda godinama, pre nego što ga puste u društvo ostalih zatvorenika.
Protekla dva dana, porodice žrtava su ga verbalno napadale i vređale, dok su ujedno govorili o svojim najbližima koje su izgubili. Mnogi su mu poželeli da u bolu okonča život i izrazili žaljenje što nije mogao da bude osuđen na smrtnu kaznu. Drugi su izjavili da će pošto izađu iz sudnice u sredu, pokušati da nikada više ne razmišljaju o njemu.
“Pravda bi bila zaista zadovoljena da je svaka porodica dobila po metak i tvoju pušku AR-15, i da smo izvlačili slamke, i da je svako od nas dobio priliku da jednom puca u tebe, i da smo sigurni da osećaš svaki metak", rekla je Linda Bejgel Šulman. Njen sin, nastavnik Skot Bejgel, upucan je u leđa dok je pokušavao da učenike odvede na sigurno.
Fred Gutenberg je rekao da je prošle nedelje konačno pogledao snimak sigurnosnih kamera iz škole, i video kako njegova 14-godišnja ćerka Džejmi stiže na korak od spasonosnihi vrata od stepenica kada ju je Kruzov metak pogodio u kičmu.
"Video sam da si uživao u tome", rekao je Kruzu.
Dodao je da je zatim otišao na Džejmin grob i pitao je za savet.
"Otišao sam sa groblja svestan da kakva god bude presuda, ništa se nije promenilo. Džejmi je još na groblju", rekao je.
"Ja sam i dalje otac koji je svakog dana sanjao o tome kako vodi ćerku ka oltaru na dan njenog venčanja, i sada moram da se do kraja života suočavam sa realnošću da se to neće dogoditi".
Viktorija Gonzales, čiji je dečko Hoakin Oliver ubijen u masakru, rekla je Kruzu da je nekada sedela blizu njega na jednom od časova. Rekla je da joj je svakog dana bilo žao, znajući da je imao probleme. Njegovi advokati kažu da je zbog teškog alkoholizma svoje biološke majke imao oštećenja mozga - što su tužioci i porodice odbacili kao argument.
“Navijala sam za tebe", rekla je Gonzales Kruzu, dodajući da bi držala palčeve kada bi mu nastavnik postavio pitanje, u nadi da će znati odgovor i da se osećati dobro. U to vreme je bila srećna, imala je prijatelje i "Hoakin ju je voleo, uprkos svim njenim manama."
Sada, kako je rekla, zbog toga što je Kruz uradio, više ne želi da se zbliži ni sa kim, jer se plaši da ne izgubi tu osobu.
"Krivim te - ne samo tebe - ali definitivno tebe", rekla je.
Seća se kako je slušala forenzičara koji je opisivao strašnu ranu na glavi Hoakina Olivera.
"Živeću sa tim - a ti ćeš živeti sa tim potpuno ravnodušan".
Nekoliko roditelja je reklo da će uložiti žalbu i zahtev da se promeni državni zakon o smrtnoj kazni kako jednoglasna odluka porote više neće biti potrebna za izricanje smrtne kazne.
"Da li smo dobili osećanje da je pravda zadovoljena, da je sve završeno? Apsolutno ne", rekao je doktor Ilan Aldahef, čija je 14-godišnja ćerka Alisa ubijena.
"Ono što vidim je sistem koji više vrednuje život ove životinje od 17 sada mrtvih. Što je još gore, poslali smo poruku sledećem ubici da se smrtna kazna neće primeniti na masovno ubistvo. To je pogrešno i mora odmah da se ispravi."
