Sa izraelskom kopnenom invazijom na Gazu koja se može nazreti, predsednik SAD Džo Bajden suočava se sa izazovima balansiranja "nepokolebljive" podrške najbližem savezniku Amerike na Bliskom istoku sa međunarodnim zahtevima za snažnijom zaštitom civila u Gazi. Takođe mora da pokuša da izbegne širi rat na Bliskom istoku.
Bajden i njegovi viši saradnici savetuju vladu izraelskog premijera Benjamina Netanjahua da razmotri dugoročni uticaj strategije koja poziva na "moćnu osvetu" protiv Hamasa, kojeg je američka vlada proglasila za terorističku organizaciju.
"Predsednik je napustio Tel Aviv uveren da je imao priliku da bude iskren i otvoren sa premijerom Netanjahuom privatno i sa ratnom vladom jasan", rekao je Džon Kirbi, koordinator Saveta za nacionalnu bezbednost za strateške komunikacije, u utorak tokom brifinga za štampu u Beloj kući.
"Imao je priliku da im postavi teška pitanja koja želi da sebi postave pre nego što započnu neku veliku kopnenu ofanzivu", dodao je on.
Bajden je od tada nekoliko puta razgovarao sa Netanjahuom, što je deo pokušaja administracije da kupi više vremena kako bi se obezbedilo oslobađanje talaca, izvlačenje nekoliko stotina palestinskih Amerikanaca zarobljenih u Gazi i isporuka preko potrebnih osnovnih zaliha za civile koji beže od izraelskih vazdušnih napada.
Nekoliko desetina kamiona je dobilo je dozvolu da prođe preko graničnog prelaza Rafa sa zalihama pomoći koje treba da distribuiraju agencije UN, u dogovoru koji je Bajden omogućio između vlada Netanjahua i egipatskog predsednika Abdela Fataha el Sisija.
Do sada su četiri taoca - dve Amerikanke i dva Izraelke - oslobođene od ukupno više od 200 ljudi za koje izraelski zvaničnici kažu da ih je oteo Hamas tokom napada 7. oktobra u kojima je ubijeno najmanje 1.400 ljudi, većinom civila.
Ekstremistička grupa koja kontroliše pojas Gaze navela je decenijsku izraelsku okupaciju Zapadne obale, racije izraelske policije na džamiju Al Aksa u Jerusalimu i zatočenje hiljada Palestinaca u izraelskim zatvorima kao motivaciju za napad.
U izraelskim vazdušnim napadima od 7. oktobra ubijeno je više od 5.000 ljudi u Gazi, prema podacima Ministarstva zdravlja koje kontroliše Hamas, a raseljeno je više od milion ljudi pošto se pridržavaju izraelskih naredbi o evakuaciji.
Zvaničnici Bajdenove administracije takođe žele više vremena da se pripreme za napade na interese SAD u regionu od grupa koje podržava Iran, kao što su Hezbolah u Libanu i Huti u Jemenu, koji će se verovatno intenzivirati kada Izrael počne svoju kopnenu invaziju.
Čak i sa dodatnim američkim vojnim sredstvima raspoređenim u regionu, portparol Pentagona, brigadni general Pat Rajder u utorak je rekao da je protiv američkih snaga u Iraku i Siriji izvedeno 13 napada dronovima i raketama. Međutim, zvaničnici kažu da nema naznaka da se bilo koji državni ili nedržavni akter sprema za skoru eskalaciju sukoba.
Čvrsta podrška Izraelu
Govoreći na sastanku Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija u utorak, državni sekretar Entoni Blinken izneo je snažnu odbranu vojnih akcija Izraela. Opisujući Hamasove zločine, on je pozvao članove saveta da osude organizaciju koju je Vašington 1997. označio kao stranu terorističku grupu.
"Gde je bes? Gde je odvratnost? Gde je odbacivanje? Gde je eksplicitna osuda ovih strahota", zavapio je Blinken.
Blinken je ponovio pozive da se zaštite životi civila, izdajući najoštriji poziv administracije Izraelu do sada da "preduzme sve moguće mere predostrožnosti da izbegne stradanje civila".
"To znači da hrana, lekovi i voda i druga pomoć moraju da dođu u Gazu i u područja koja su ljudima potrebna", rekao je on. "To znači da civili moraju biti u mogućnosti da se izvuku iz opasnosti. To znači da se u ove svrhe moraju razmotriti humanitarne pauze".
Kirbi je pojasnio da se humanitarna pauza razlikuje od primirja, za koji administracija veruje da će u ovom trenutku koristiti samo Hamasu.
On i drugi zvaničnici nisu bili voljni da okarakterišu da li je Izrael prekršio zakone rata ili da utvrde da li Netanjahuova ratna vlada ima jasne i ostvarive vojne ciljeve za kopnenu invaziju i posleratnu agendu. Administracija neće diktirati operativne korake i nije postavila nikakve crvene linije za Izrael, rekao je on.
U međuvremenu, domaća podrška je pomešana.
Grupa republikanskih senatora predstavila je nacrt zakona o preusmeravanju sredstava pomoći za Gazu kako bi se popunio izraelski odbrambeni sistem "Gvozdena kupola" (Iron Dome). U međuvremenu, progresivni članovi Kongresa povećavaju pritisak na Bajdena da pozove na prekid vatre.
"Većina Amerikanaca je na strani Izraela. To se možda neće nastaviti ako se stvari pogoršaju", rekao je za Glas Amerike Stiven Špigel, direktor Centra za razvoj Bliskog istoka na Univerzitetu Kalifornija u Los Anđelesu.
Džoš Pol, koji je do prošle nedelje bio direktor za kongresne i javne poslove u Birou Stejt departmenta koji se bavi transferom oružja i bezbednosnom pomoći stranim vladama, podneo je ostavku u znak protesta zbog politike administracije za koju je rekao da predstavlja zeleno svetlo za izraelsku odmazdu bez obzira na cenu koju plaćaju civili.
"Postoji zapravo politika prenosa konvencionalnog oružja koja vodi ove odluke, koja kaže da se oružje ne sme prenositi kada postoji veća verovatnoća nego da postoji rizik da će biti upotrebljeno za kršenje ljudskih prava", rekao je Pol za Glas Amerike.
"Kako je izraelska operacija u Gazi počela masovnim bombardovanjem, već smo mogli da vidimo stotine, a zatim i hiljade palestinskih civila kako umiru. Pa ipak nije bilo političke debate ili pitanja o tome da li ćemo pauzirati i uzeti u obzir naše redovne politike i zakonske zahteve", rekao je on.
Kritike u UN
U Ujedinjenim nacijama, gde mnoge države članice podržavaju palestinsku stvar iako izražavaju osudu Hamasovih akcija, povučene su paralele između ruske invazije delova Ukrajine i izraelske okupacije palestinskih teritorija, rekao je Ričard Gauan, direktor UN Međunarodne krizne grupe.
"Slično tome, neke diplomate, uključujući arapske diplomate, ističu ono što vide kao dvostruke standarde u pogledu zaštite civila", rekao je on za Glas Amerike. "Prilično su se jasno pitali zašto palestinski civili ne zaslužuju istu zaštitu kao ukrajinski civili".
Gauan je primetio da je nakon američkog veta na rezoluciju Saveta bezbednosti UN kojom se osuđuje nasilje nad civilima i dozvoljava isporuka pomoći i koja ne uključuje pominjanje prava Izraela na samoodbranu, administracija "pregovarala u dobroj veri" dok je sastavljala nacrt nove rezolucije u kojoj se podvlači to pravo.
On je pripisao spremnost Vašingtona da traži kompromis kao deo napora da se takmiči protiv Kine i Rusije za dobru volju zemalja Globalnog juga.
Iako je američki prioritet broj jedan odbrana Izraela, rekao je on, "proboj oko Palestine može razotkriti mnogo posla" koji je Vašington sproveo na izgradnji boljih odnosa.
Karla Beb i Sindi Sain doprinele su pisanu ovog izveštaja.
