Okršaj između dve članice Kongresa - republikanke Mardžori Tejlor Grin i demokrate Aleksandrije Okasio Kortez, u delu američke javnosti, označen je najnovijim primerom gubitka političke učtivosti u Americi.
Razdor između dve glavne političke partije u Americi povećan je nakon napada na američki Kapitol 6. januara.
Posle svog izlaganja u Predstavničkom domu sredinom maja Tejlor Grin je navodno pratila po hodniku Okasio-Kortez i pozvala je da opravda stavove koje je Grin nazvala radikalnim i socijalističkim.
Okasio-Kortez se nije zaustavila da bi joj odgovorila, a Vašington post je preneo da je samo iziritirano odmahnula rukom.
Jedna o drugoj ne biraju baš najlepše reči.
"Izgleda kao da je objavljivala neki video - mislim, toj ženi ozbiljno nije dobro, i očigledno joj je potrebna pomoć”, poručila je nedavno Aleksandrija Okasio-Kortez – dok je sa druge strane usledio odgovor Mardžori Tejlor.
“Ako želimo da pričamo o napadu, o agresivnom ponašanju, treba da intervjuišete demokrate, a Alekandrija takođe treba da je u stanju da debatuje o svojoj politici", izjavila je republikanska članica Kongresa.
Debate u američkom Kongresu nisu tako napete kao u Britanskom parlamentu niti se, za sada, dogodila tuča članova Kongresa.
Robert Talis, sa Univerziteta Vanderbilt, ukazuje da su suprotstavljenosti obeležje demokratije.
“Uvek biti animoziteta, neslaganja, neprijateljstva, optužbi da je druga strana ta koja je neučtiva i svega toga”, objašnjava Talis –autor knjige “Overdoing Democracy”, u slobodnom prevodu - “kada se pretera sa demokratijom.
Kaže da su stavovi Amerikanaca o vladinoj politici uglavnom nepromenjeni od kraja 1980-ih.
“Ono što se pojačalo u proteklih 20-25 godina jeste animozitet između stranaka. Druga strana nam se sve manje dopada. Smatramo da su ljudi koji glasaju na način koji ne odgovara našim navikama strani i nepouzdani, nisu nam bliski”, navodi on.
Sa druge strane, Mona Lina Kruk sa Univerziteta Ratgers podvači da je neučtivost pokazatelj nepoštovanja protivnika.
“Na neki način tako pokazujete – ova osoba nije neko koga vidim kao sebi ravnog i neko čije mišljenje treba da slušam”, smatra Kruk – autorka knjige “Nasilje nad ženama u politici”.
Ukazuje i da se da se žene u politici suočavaju sa drugačijim nivoom neučtivosti.
“Javni zvaničnici koji su drugačijeg porekla potencijalno su izloženi neprijateljstvu javnosti i političkih protivnika. Ali kada žena uđe u taj prostor, izgleda da se ponekad suočava sa nasiljem na osnovu identiteta, a ne samo nasiljem koje je motivisano različitim mišljenjima o političkim pitanjima”, smatra ona.
Primećuje i jednu specifičnost konflikta demokratske irepublikanske političarke
“Mardžori Tejlor Grin posebno napada Okasijo-Kortez, ali i druge članice njenog 'odreda' - Ilhan Omar, Rašidu Tlaib, Ajanu Presli - to su sve žene koje nisu belkinje. I mislim da je prilično interesnatno što one nisu, nužno, najmoćnije figure u Kongresu niti najmoćnije članice Demokratske partije”, ukazuje Kruk.
Međutim, oštra retorika ima efekta – ustvrdio je Robert Talis sa Univerziteta Vanderbilt.
“Pobeda na izborima ima veze sa tim da se ljudi koji su već na vašoj strani navedu da se ponašaju kao građani, da glasaju, doniraju novac, volontiraju za vaš štab. Pokazalo se, takođe, da su animozitet i ogorčenost moćni pokretači političkog ponašanja", kaže Talis.
Incident u kom ječlanica Kongresa Tejlor Grin dobacivala koleginici Okasio-Kortez sada razmatra Odbor za etička pitanja u Predstavničkom domu.
