Zbog rejtinga koji je u padu i velikog pritiska oko toga kako upravlja pandemijom, protesta protiv policijske brutalnosti i rasizma širom zemlje i izveštaja da je Rusija nudila nagradu Talibanima da ubijaju američke vojnike, predsednik Donald Tramp je na Tviteru objavio dve reči: "Usamljeni ratnik".
Nije prvi put da Tramp sebe prikazuje kao usamljenog borca protiv svih, ali je pitanje koliko će mu ovog puta ta taktika biti uspešna.
Do predsedničkih izbora u novembru ostalo je manje od pet meseci, a prema istraživanjima Tramp zaostaje za svojim demokratskim rivalom Džoom Bajdenom u državama koje su ključne za pobedu kandidata, među kojima su i uporišta konzervativaca Mizuri i Teksas.
Prema istraživanju Pju centra, 54 odsto birača je reklo da bi podržali Džozefa Bajdena kada bi izbori bili održani danas, dok bi 44 odsto podržalo Trampa.
Predsednikove pristalice kažu da on već bio u sličnoj situaciji. U junu 2016. Tramp je za 10 odsto zaostajao za Hilari Klinton, da bi je na kraju pobedio.
"Istraživači javnog mnjenja gleadju sitnice, umesto širu sliku. Jedino istraživanje koje je važno je 3. novembra 2020", rekla je Linda Trosin, predsednica Republikanske stranke u okrugu Seminol na Floridi.
Rodni Anderson, predsednik Republikanske stranke u Dalasu, Teksasu, takođe negira značaj istraživanja.
"Kako se bliže izbori, ono što je adminstracija postigla će biti stavljeno u prvi plan i biće izazov za Bajdena da na to odgovori", kaže Anderson za Glas Amerike.
Tramp sebe predstavlja kao buntovnika, ali je pitanje koliko će mu to koristiti ako se za reizbor kandiduje sa predsedničke pozicije?
Od lošeg ka gorem
Iako Tramp od januara, prema istraživanjima javnog mnjenja, zaostaje za Bajdenom, njegov rejting je dodatno opao poslednjih nedelja, rekao je direktor organizacije Demokratski fond za istraživanje izbora Robert Grifin.
Zbog nekoliko kriza koje se paralelno odvijaju, nije jasno šta je tačno uzrokovalo pad, kaže Grifin i ističe da predizborna trka za Trampa deluje kao penjanje uzbrdo.
U redovnim okolnostima, predsednici obično traže drugi mandat na osnovu svojih postignuća, što je Tramp i radio do 2020. kada je govorio o ekonomskoj ekspanziji i niskoj nezaposlenosti.
Ali, pandemija i socijalni nemiri su uzdrmali neke od Trampovih glavnih aduta i pretvorili izbore u referendum o predsedniku. Analitičari kažu da se ne vidi stragegija odbrane od napada demokrata u ovoj situaciji. Predsednik ipak računa da može biti reizabran i oslanja se na podršu "tihe većine".
Trampova kampanja nije odgovorila na upit Glasa Amerike za komentar.
Amerikanci "duboko nesrećni"
Prema poslednjem istraživanju Pju centra, samo 12 odsto Amerikanaca danas kaže da je zadovoljno trenutnim stanjem stvari. Takođe, samo 19 odsto republikanaca kaže da je zadovoljno, dok je ranije taj procenat bio 50 odsto.
Glasači, međutim, i dalje favorizuju Trampa u odnosu na Bajdena kada je reč o ekonomiji. Analitičari kažu da to ne iznenađuje jer je predsednik fokusiran na ponovno otvaranje zemlje i pokretanje poslova.
"Predsednik je želeo da bazira kampanju na dobrim ekonomskim parametrima, ali sada je situacija teža. Ako bude čak i nekih malih poboljšanja, ne vraćanja u pređašnje stanje, predsednik će sebi pripisati te zasluge", rekao je za Glas Amerike Džon Fortije, direktor organizacije Dvostranački centar za politiku.
Opasnost za Trampa je i to što većina glasača ima manje poverenje u njega nego u Bajdena kada je reč o drugim velikim pitanjima kao što su rasni odnosi ili pandemija.
Dok širom SAD raste broj zaražežnih i umrlih od Kovida 19, predsednik to uglavnom objašnjava pojačanim testiranjem. Takođe, države koje vode republikanci - poput Teksasa, Arizone i Floride - posebno su pogođene novim talasom virusa.
Džo Bajden je objavio svoj plan borbe sa pandemijom i kritikovao Trampa.
"Sećate se kada je predsednik pozvao da se zajednički žrtvujemo u borbi protiv nevidljivog neprijatelja? Evo već je jul, a deluje da se naš ratoborni predsednik predao", rekao je Bajden.
Iako su mnogi od Trampa tražili da odgovori i na proteste protiv rasizma, on je pojačao svoju retoriku o rasnim pitanjima i istakao da će se još oštrije boriti protiv nasilja.
Predsednik Tramp sebe prikazuje kao "predsednika reda i zakona", pa je tako naredio policiji da rastera demonstrante u Lafajet parku ispred Bele kuće početkom juna, koji su protestovali zbog ubistva Džorža Flojda. Takođe je nedavno doneo uredbu kojojm se traži 10 godina zatvora za one koji vandalizuju spomenike.
Takođe je retvitovao snimak na kome se čuje rasistički slogan, pa ga je potom obrisao. Porparokla Bele kuće Kejli Mekeneni rekla je da predsednik nije čuo rasistički povik na snimku.
"Osnovno pravilo političke komunikacije je da radite istu stvar sve dok ne prestane da daje rezultate. Prepostavljam da predsednik Tramp koristi istu retoriku o rasnim pitanjima kao pre, jer veruje da će dati rezultat", kaže za Glas Amerike Vanesa Bizli sa Univerziteta Vanderbilt.
Ipak, istraživanje Pju centra pokazuje da dve trećine odraslih u SAD podržava pokret "Životi crnaca su važni" (Black Lives Matter), pa će se tek pokazati da li će Trampova retorika i u ovom domenu doneti neke rezultate.
