Međunarodni krivični sud (MKS) u petak je osudio odluku predsednika Donalda Trampa da uvede sankcije sudu zbog istraga o Americi i Izraelu, i poručio da će nastaviti borbu za "pravdu i nadu" širom sveta.
Tramp je u četvrtak potpisao uredbu o sankcijama i optužio sud u Hagu da je "zloupotrebio ovlašćenja" kada je izdao nalog za hapšenje izraelskog premijera Benjamina Netanjahua.
MKS je saopštio da je cilj sankcija da se nanese šteta "nezavisnom i nepristrasnom radu" suda.
"Sud čvrsto stoji uz svoje zaposlene i obećava da će nastaviti da obezbeđuje pravdu i pruža nadu milionima nevinih žrtava zverstava širom sveta", navodi se u saopštenju, prenosi agencija Frans pres.
Ujedinjene nacije i Evropska unija u petak su zatražili od Trampa da ukine odluku koja predviđa zamrzavanje imovine i zabranu ulaska u SAD zvaničnika suda, zaposlenih i članova njihovih porodica, kao i svih za koje se smatra da su pomagali u sudskim istragama protiv američkih državljana ili saveznika SAD kao što je Izrael.
Desetine zemalja u petak su upozorile da bi sankcije mogle da "povećaju rizik da najteži zločini prođu nekažnjeno i da prete da podriju međunarodnu vladavinu prava".
"Sankcije bi ozbiljno podrile sve slučajeve koji se trenutno istražuju s obzirom na to da će sud možda morati da zatvori svoje ogranke", navodi se u saopštenju koje potpisuje 79 zemalja, odnosno oko dve trećine od 125 članica MKS-a. Takođe se ističe da će nastaviti da čvrsto podržavaju "nezavisnost, nepristrasnost i integritet" MKS-a".
"Sud je jedan od ključnih stubova međunarodnog pravosudnog sistema tako što osigurava odgovornost za najteže međunarodne zločine, i pravdu za žrtve", navodi se u saopštenju koje između ostalog potpisuju Francuska, Nemačka i Britanija. Među potpisnicama nema Australije, Češke, Italije i Mađarske.
Mađarski premijer Viktor Orban poručio je da podržava Trampov potez i da je vreme za Budimpeštu da "preispita šta radi u međunarodnim organizacijama koje su pod američkim sankcijama".
Sankcije bi mogle da pogode sudske tehničke i IT operacije, uključujući i prikupljanje dokaza. Strahuje se i da bi žrtve navodnih zverstava mogle da oklevaju da svedoče.
Trampov potez poklopio se sa posetom Vašingtonu izraelskog premijera kojeg - zajedno sa njegovim bivšim ministrom odbrane i vođom palestinske militantne grupe Hamas - MKS potražuje zbog rata u Pojasu Gaze. Netanjahu je sud optužio za anti-semitizam.
U uredbi, koju je Tramp potpisao, sud se optužuje za "nelegitimne i neosnovane poteze protiv Amerike i bliskog saveznika Izraela", aludirajući na istrage o navodnim ratnim zločinima američkih vojnika u Avganistanu i izraelskih trupa u Gazi.
Nejasno je koliko brzo će brzo SAD objaviti imena ljudi koji su sankcionisani. Tokom prve Trampove administracije 2020. godine, Vašington je uveo sankcije tadašnjoj tužiteljki Fatu Bensudi i jednom od njenih glavnih pomoćnika zbog istrage MKS-a o navodnim zločinima američkih trupa u Avganistanu.
MKS je stalni sud koji može krivično goniti pojedince za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti, genocid i zločine agresije na teritoriji država članica ili na njihove državljane. Sjedinjene Države, Kina, Rusija i Izrael nisu članice.
Tramp je potpisao uredbu nakon što su demokrate iz američkog Senata prošle nedelje blokirale nastojanje republikanaca da se usvoji zakon kojim se uspostavlja režim sankcija protiv suda.
Sud je preduzeo mere da zaštiti osoblje od mogućih američkih sankcija, isplaćujući plate tri meseca unapred, u okviru priprema za finansijska ograničenja koja bi mogla da osakate tribunal za ratne zločine, rekli su izvori Rojtersu prošlog meseca.
U decembru je predsednik suda, sudija Tomoko Akane, upozorio da će sankcije "brzo potkopati rad suda u svim situacijama i slučajevima i ugroziti samo njegovo postojanje".
Rusija je takođe ciljala na sud. MKS je 2023. godine izdao nalog za hapšenje predsednika Vladimira Putina, optužujući ga za ratni zločin nezakonitog deportovanja stotine dece iz Ukrajine.
Rusija je zabranila ulazak glavnom tužiocu MKS-a Karimu Kanu i stavila njega i dvojicu sudija na svoju poternicu.
