Spoljnopolitički odbor američkog Senata podržao je uvođenje sankcija kompanijama i pojedincima angažovane u izgradnji gasovoda Severni tok 2 između Rusije i Nemačke. Administracija predsednika SAD-a Donalda Trampa taj projekat vidi kao sredstvo jačanja ruskog uticaja u Evropi.
Predlog Zakona o zaštiti evropske energetske bezbednosti podržalo je dvadeset članova Spoljnopolitičkog odbora Senata dok ih je dvoje bilo protiv. Da bi postalo pravosnažno,zakonsko rešenje koje odražava zabrinutost zbog ruskog uticaja u Evropi, treba da potvrdi pun saziv Senata, Predstavnički dom, kao i da ga potpiše predsednik SAD-a Donald Tramp.
“Rusija koristi energiju kao oružje već duže vreme”, poručio je Ted Kruz, republikanski senator, koji je inicirao donošenje tog zakona.
Ukoliko taj zakon bude usvojen značio bi primenu striktnih mera protiv ruskog naftnog i gasnog sektora – koji čini oko 40 odsto prihoda te zemlje. Takođe bi sankcionisao pojedince koji obezbeđuju usluge ili finansiraju proizvodnju razvoju sirove nafte u Rusiji, kao i ruske energetske projekte van zemlje – uključujući i ulaganja u projekte u vezi sa prirodnim gasom.
Sankcije bi se mogle odnositi i na druge gasovode koji transportuju prirodni gas – poput Turskog toka.
Republikanski senator Rend Pol, kao i demokratski senator Tom Judal glasali su protiv predloga Zakona – tvrdeći da bi mogao naštetiti američkim saveznicima i međunarodnim kompanijama koje, kako su naveli, upošljavaju hiljade Amerikanaca. Njihove primedbe su odbačene.
Građenje projekta Severni tok 2 predvodi ruska državna kompanija Gasprom. Njegova ukupna vrednost procenjuje se na 9,5 milijardi evra, a polovinu sredstava obezbedili su nemački Uniper, kao i ogranak BASF-a pod nazivom Vinteršel, britansko-holandski Šel, austrijski OMV i francuski Enži.
Radi se o poduhvatu izgradnje najdužeg podvodnog gasovoda na svetu, preko kog će se dužinom od 1.230 kilometara transportovati prirodni gas od ruske obale na Baltičkom moru do Grajfsvalda u Nemačkoj.
