Terzić: „Tekuća kriza u Ukrajini nije uticala na izgradnju gasovoda Južni tok u svetlu činjenice da su oba, i Južni i Severni gasovod, ruske incijiative i projekti. Južni tok se proteže od Rusije, preko crnomorskog dna do Bugarske i dalje preko teritorije Balkana do Italije, a sada i do Austrije. (UBACI) Ovaj gasovod se sastoji od tri glavna segmenta: Prvi je deo gasovoda u Rusiji koji se prostire od gasnog polja sve do Crnog mora, u blizini luke Anapa. Drugi segment se sastoji od četiri paralelna gasovoda u prečniku od 81 centimetara, koji se iz Rusije protežu crnomorskim dnom u dužini od 931 kilometra sve do Bugarske. Treći segment će obuhvatiti kopneni deo gasovoda preko teritorija Bugarske, Srbije, Madjarske, Slovenije i severne Italije do evropske naftne mreže. Izgradnja ruskog segmenta naftovoda je počela ovog meseca, kao i prvog od četiri pomenuta paralelna gasovoda".
Glas Amerike: Austrijska naftna kompanija OMV saopštila je da je potpisala sporazum o proširenju originlnog projekta Južnog toka do Austrije?
Terzić: „To se desilo pre nekoliko dana što ukazuje na optimističan stav austrijske vlade da će Južni tok definitivno biti izgradjen, da je to važan projekat, i da Austrija treba da bude deo te mreže. Beč smatra da treba da postane integralni deo ovog sistema i da bude distribucioni centar za dodatni ruski gas namenjen Evropi.“, ukazuje Terzić
Glas Amerike: "Postoje nagadjanja da bi ruta Južnog toka mogla da bude promenjena i da prolazi preko Krima. Šta je u osnovi ovih spekulacija?
Terzić: „Ova pretpostavka se zasniva na činjenici da bi kopneni deo gasovoda preko Krima bio kraći za oko 300 milja u odnosu na sadašnju planiranu rutu iz Anape. Isto tako, more nije tako duboko kod Krima a i sama dužina gasovoda bi bila kraća, što bi značilo manju cenu za izgradnju, pošto je podmorska izgradnja gasovoda najskuplji deo projketa. Uprkos tome, koliko je poznato, Gasprom ostaje pri svom originalnom planu.“
Glas Amerike: Kako biste procenili koristi od Južnog toka za Srbiju?
Terzić:„Segment gasovoda kroz Srbiju će koštati oko 700 miliona evra u dužini od 470 kilometara. Samom izgradnjom ovog segmenta će se obezbediti 2000 radnih mesta u gradjevinarstvu i direktna investicija od milijardu i petsto miliona evra. Dakle, to predstavlja veliki infrastrukturni i ekonomski poduhvat. Pored toga, stalno održavanje gasovoda i operativni poslovi, kao i godišnji prihodi od tranzitnih tarifa iznosiće oko 100 miliona evra godišnje. Izgradnja srpskog segmenta je zvanično počela 24. novembra 2013. i prema nedavnoj anketi javnog mnenja oko 65 odsto anketiranih u Srbiji podržava ovaj projekat.“
Glas Amerike: Austrijska naftna kompanija OMV saopštila je da je potpisala sporazum o proširenju originlnog projekta Južnog toka do Austrije?
Terzić: „To se desilo pre nekoliko dana što ukazuje na optimističan stav austrijske vlade da će Južni tok definitivno biti izgradjen, da je to važan projekat, i da Austrija treba da bude deo te mreže. Beč smatra da treba da postane integralni deo ovog sistema i da bude distribucioni centar za dodatni ruski gas namenjen Evropi.“, ukazuje Terzić
Glas Amerike: "Postoje nagadjanja da bi ruta Južnog toka mogla da bude promenjena i da prolazi preko Krima. Šta je u osnovi ovih spekulacija?
Terzić: „Ova pretpostavka se zasniva na činjenici da bi kopneni deo gasovoda preko Krima bio kraći za oko 300 milja u odnosu na sadašnju planiranu rutu iz Anape. Isto tako, more nije tako duboko kod Krima a i sama dužina gasovoda bi bila kraća, što bi značilo manju cenu za izgradnju, pošto je podmorska izgradnja gasovoda najskuplji deo projketa. Uprkos tome, koliko je poznato, Gasprom ostaje pri svom originalnom planu.“
Glas Amerike: Kako biste procenili koristi od Južnog toka za Srbiju?
Terzić:„Segment gasovoda kroz Srbiju će koštati oko 700 miliona evra u dužini od 470 kilometara. Samom izgradnjom ovog segmenta će se obezbediti 2000 radnih mesta u gradjevinarstvu i direktna investicija od milijardu i petsto miliona evra. Dakle, to predstavlja veliki infrastrukturni i ekonomski poduhvat. Pored toga, stalno održavanje gasovoda i operativni poslovi, kao i godišnji prihodi od tranzitnih tarifa iznosiće oko 100 miliona evra godišnje. Izgradnja srpskog segmenta je zvanično počela 24. novembra 2013. i prema nedavnoj anketi javnog mnenja oko 65 odsto anketiranih u Srbiji podržava ovaj projekat.“
