Posle višenedeljnog iščekivanja i nagađanja, predsednik Srbije Aleksandar Vučić saopštio je da neće ići na predstojeći samit zemalja BRIKS-a u Kazanju.
Umesto njega, Srbiju će tamo predstavljati ministarska četvorka koju čine dvoje ministara pod američkim sankcijama - Aleksandar Vulin i Nenad Popović, kao i ministri Bratislav Gašić i Adriana Mesarović.
Vučić će za to vreme u Beogradu dočekati poljskog i grčkog premijera Donalda Tuska i Kirjakosa Micotakisa, da bi u petak u Srbiju došla i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.
Komentarišući takav razvoj događaja, bivši diplomata Duško Lopandić u razgovoru sa Glas Amerike kaže da je Vučić pokušao da pronađe "solomonsko rešenje" i da, kao i mnogo puta do sada - pokušava da "žonglira u spoljnoj politici."
"Vučić učestalo šalje kontradiktorne signale, koji s jedne strane potvrđuju da Srbija ide na Zapad i EU, ali se sa druge strane, za svaki slučaj - drži Rusije i Kine", kaže Lopandić.
Međutim, dodaje da je u prethodnih nekoliko meseci ipak načinjeno nekoliko konkretnih koraka ka Zapadu.
„Rekao bih da – ako posmatramo činjenice a ne samo priču od strane vlasti – u poslednjih nekoliko meseci je učinjeno par gestova, odnosno koraka u saradnji sa državama sa Zapada. Poslednji je bio potpisivanje ugovora o izgradnji solarnih elektrana sa američkom kompanijom, pre toga je bila velika kupovina aviona Rafala od Francuske i vrlo sporno pitanje eksploatacije litijuma u Srbiji koja je posredno dogovarana sa Nemačkom, a posledično i sa Evropskom komisijom“, kaže Lopandić.
Kako navodi Srećko Đukić, nekadašnji ambasador u Belorusiji, danas diplomata u penziji - Srbija se nalazi na raskrsnici a, kako kaže, Aleksandar Vučić se u ovom trenutku "lomi".
„On je negde na sredini reke. Mi znamo da je Srbija deklarativno na evropskom putu, da je to sve stalo, od toga de fakto nema ništa. Dok se celokupna srpska politika i sve političke snage ne okrenu ka EU, od EU neće biti ništa. Meni se čini da je došao trenutak i kod njega, i u EU, na Zapadu, da se tu prelomi. Hoće li on napustiti tu sredinu reke i krenuti da pliva jednoj obali ili drugoj. Dakle, Zapadu ili Istoku, to jest Rusiji i Kini“.
Prema Lopandiću, Beograd vodi dvostruku igru u kojoj je vlast godinama podgrevala prorusku orijentaciju u javnosti i njima odanim medijima, a onda se našla u situaciji da svaka mera koja ne bi bila proruska – ne bi bila popularna u javnosti.
„Sada je narativ da smo mi i dalje prijatelji Rusije, a u praksi znamo da Srbija zapravo pomaže Ukrajini – slanjem oružja i humanitarne pomoći, pomoći u energetskom sektoru, a kontakti su sada već na visokom nivou. Vučić se nekoliko puta sreo sa Zelenskim, njegova supruga je išla u Kijev, a čak postoje priče i da Ukrajinci lobiraju kod svojih zapadnih prijatelja u smislu podrške Vučiću“.
Međutim, kako u tom kontekstu dodaje Đukić, najavljeni dolazak Tuska i Micotakisa u Beograd, koji je deo javnosti razumeo kao argument za Vučićev neodlazak u Kazanj, ne treba shvatiti kao poruku da Srbija ima saveznike na svim stranama sveta.
„Čini mi se da je onom porukom ko mu dolazi ovih dana rekao da oni hoće sa njim da rasčiste – hoćeš li ti u EU, pa da te pomažemo, ili nećeš u EU, pa da te pustimo niz vodu. Tako ja shvatam dolazak Tuska i Micotakisa – oni su predstavnici IPP-ija, dakle u tu funkciju ih on stavlja, ideološku, narodnjačku, da bi hteli oni Srbiju da dobiju, oni narodnjaci u Evropi, a ne socijalisti“.
Kako dodaje Đukić, Vučić pokušava da, ako Srbija već mora u Evropsku uniju, to nekako učini kroz neku "novu Višegradsku trojku", te da na taj način bude što dalje od socijalista ili zelenih u EU.
Govoreći o samom BRIKS-u, koji se ponekad predstavlja kao alternativa Zapadu, Đukić navodi da je i sam Vučić demantovao takav stav i poređenje Briksa i EU. Primećuje i da telefonski razgovor koji je imao sa predsednikom Rusije Vladimir Putin nije dobio očekivanu pažnju.
„Ovoga puta je izostala bilo kakva reakcija iz EU. Taj njegov razgovor mi izgleda kao neki probni balon prema Putinu, ne samo zbog nas, zbog Srbije, već i zbog Evrope“, kaže Đukić.
On ističe da je Vučić rekao da je nakon razgovora sa Putinom imao dugačak razgovor sa američkim predstavnicima.
„Posle razgovora sa Putinom, odnosno tog dana uveče je pet i po sati razgovarao sa Džejmsom O Brajenom i Aleksandrom Kasanofom. O čemu su razgovarali odmah posle razgovora sa Putinom? Druga stvar, videli ste kolika je disproporcija između onoga šta je on govorio o Putinu i saopštenja Kremlja, koje je sadržano u tri-četiri rečenice. Tako da je on taj razgovor sa Putinom baš eksploatisao“, kaže Đukić.
Lopandić kaže da bi, da je rekao da ide u Kazanj, Vučić naneo dodatnu štetu Srbiji, pošto je zbog dosadašnje politike neusklađivanja sa spoljnom politikom EU - šteta već napravljena.
Ipak, njegov utisak je i da je cilj vlasti da do kraja mandata obezbedi relativnu podršku SAD i EU, te da će zbog toga da se nastavi politika puzajućeg okretanja ka EU.
"Samo je problem to što 'okretanje' ne predstavlja pravi evropski put nego fingiranje bazirano na geopolitičkim okolnostima a ne na internim, stvarnim reformama sistema koji se udaljava od vrednosti EU“, zaključuje Lopandić u razgovoru sa Glas Amerike.
