Nekadašnji predsednik SAD Džimi Karter, koji je preminuo u 101. godini, biće sahranjen uz najviše državne počasti 9. januara.
Predsednik SAD Džo Bajden objavio je da će istog datuma biti proglašen i nacionalni dan žalosti, a zastave na državnim institucijama biće spuštene na pola koplja 30 dana u čast Kartera.
Karter je bio farmer u Džordžiji i guverner te države pre nego što je postao predsednik. Kada je položio zakletvu i stupio na dužnost 20. januara 1977, obećao je da će "vlada biti po meri ljudi".
Četiri godine njegovog mandata bile su turbulentne. Visoka inflacija i nezaposlenost bile su prioritetni problemi njegove administracije. Imao je nekoliko pobeda u spoljnoj politici, među kojima je mirovni sporazum između Egipta i Izraela, i sporazum o Panamskom kanalu. Ali, kriza sa taocima u Iranu dominirala je na kraju mandata i doprinela njegovom porazu na izborima 1980.
Karter je govorio da je kraj njegovog mandata bio početak novog života u kojem je putovao svetom "boreći se protiv bolesti, gradeći nadu i mir".
"I ispostavilo se da je se za mene i moju suprugu Rozalin otvorila nova arena uzbuđenja, nepredvidivosti, avanture, izazova i zadovoljstva", rekao je Karter za Glas Amerike.
Karterovi su, u okviru Karter centra, proputovali više od 80 zemalja i nadgledali problematične izbore, posredovali u rešavanju sporova i borili se protiv bolesti. Taj aktivizam doneo mu je i Nobelovu nagradu 2002. godine.
"Karter centar sam posmatrao kao produžetak onoga što sam pokušavao kao predsednik. Doneli smo mir između Egipta i Izraela, otvorili smo brojne mogućnosti sa Latinskom Amerikom sporazumom o Panamskom kanalu. Sve što sam radio je bio samo nastavak. Ali nemam dilemu da sam Nobelovu nagradu dobio zbog rada Karter centra. I biću jako zadovoljan ako me se budu sećali po miru i ljudskim pravima. Ko ne bi bio zadvoljan time?", govorio je bivši predsednik SAD.
Bela kuća je u saopštenju predsednika Bajdena i njegove supruge Džil navela da "su oni više od šest decenija imali čast da Džimija Kartera zovu dragim prijateljem".
"Ono što je izuzetno u vezi sa Karterom je da su ga milioni ljudi širom Amerike i sveta, iako ga nisu poznavali, takođe smatrali dragim prijateljem".
Novoizabrani predsednik Donald Tramp je na društvenim mrežama objavio: "Izazovi sa kojima se Džimi susreo kao predsednik bili su ključni momenti za našu zemlju i on je uradio sve što je bilo u njegovoj moći da poboljša život svih Amerikanaca. Za to mu dugujemo veliku zahvalnost".
Karter je rođen u mestu Plejns u Džordžiji, 1. oktobra 1924. Služio je u mornarici i pomagao da se posle Drugog svetskog rata napravi nuklearna podmornica. Nakon toga se vraća na svoju farmu kikirikija u Plejnsu i nastavlja da vodi porodični posao.
U politiku ulazi 1960ih. Dva puta je bio poslanik u skupštini Džordžije, a potom i guverner te države od 1971. do 1975. godine.
Na predsedničkim izborima 1976. kandidovao se protiv republikanca Džeralda Forda koji je nasledio Ričarda Niksona posle skandala Votergejt. Karter je sa tesnom razlikom pobedio Forda i postao predsednik.
Vrhunac njegovog mandata bio je 1978. godine kada je uspeo da dovede predsednika Egipta Anvara Sadata i premijera Izraela Menahema Begina, u predsedničku rezidenciju u Kemp Dejvdu, gde su ispregovarali mirovni sporazum. Takođe je ispregovarao sporazum kojim se kontrola nad Panamskim kanalom daje panamskoj vladi, i normalizovao je diplomatske odnose sa Kinom.
Ali, fokus njegove administracije bio je na Iranu, gde su revolucionari 1979. svrgnuli šaha kojeg je podržavala Amerika i koji je potom pobegao u SAD. Ekstremisti, koji su zbog toga bili ljuti na SAD, 4. novembra te godine su upali u američku ambasadu u Teheranu i oteli 66-oro talaca. Nedelju dana kasnije oslobodili su 13 osoba.
Pet meseci od početka krize, u aprilu 1980. Karter je odobrio kompleksnu vojnu operaciju kako bi se oslobodili taoci. Plan je bio da nekoliko helikoptera i vojnih aviona sleti u iransku pustinju. Karter je za Glas Amerike objasnio da je trebalo da helikopteri, u kojima su bile elitne jedinice američke vojske, polete iz pustinje do američke ambasade u Teheranu, oslobode taoce i vrate se u avion koji bi ih odvezao iz Irana.
"Trebalo je tamo da dođe najmanje šest velikih helikoptera, a ja sam odlučio da pošaljem osam. Jedan od njih, iz nepoznatih razloga, okrenuo se i vratio na nosača aviona. Jedan je pao tokom peščane oluje u pustinji. Treći je imao kvar i udario je u jedan od aviona C-130", ispričao je Karter.
Misija nije uspela. Poginulo je osam američkih vojnika i jedan iranski civil. Tadašnji potpredsednik SAD, Volter Modnejl, rekao je za Glas Amerike da je taj dan bio najgori u njihovoj administraciji.
"Kada je akcija spasavanja propala i ljudi su stradali, to je bilo sumorno, i tog dana i neko vreme posle toga", rekao je Mondejl. Državni sekretar Sajrus Vens podneo je ostavku posle neuspele operacije.
Propala akcija je naštetila Karterovom kredibilitetu u američkoj javnosti. Incident se dogodio sedam meseci pre izbora 1980. i doprineo je njegovom porazu od Ronalda Regana.
"Godišnjica otmice se poklopila sa danom izbora. Naravno, mediji su bili opsednuti time i činjenicom da ja nisam uspeo da ih oslobodim. I to je bilo nešto što je najviše doprinelo mom porazu", rekao je tada Karter.
Taoci su oslobođeni na dan kada je Regan postao predsednik.
Karter se vratio u Plejns, nesiguran u to kako će izgledati život posle Bele kuće. Imao je skromne planove za biblioteku i muzej. Međutim, Karter centar koji je osnovao, nadgledao je više od 80 problematičnih izbora u svetu, bio medijator u sporovima - od nuklearnih sa Severnom Korejom do mirovnih sporazuma poput onog između Ugande i Sudana. Centar je takođe radio na promovisanju zdravog života i borbi protiv bolesti u najsiromašnijim delovima sveta.
U brojnim intervjuima za Glas Amerike, Karter se osvrtao na svoj život u Beloj kući i van nje. Rekao je da njegovo najveće postignuće nisu bili predsednički mandat, niti Nobelova nagrada, već iskorenjivanje bolesti gvinejskog crva. Zahvaljujući Karterovom radu, u 2022. godini je zabeleženo samo 13 slučajeva ove bolesti.
Vodio je aktivan život do 99. godine, čak je preživeo i tumor na mozgu 2015. Međutim, zbog sve slabijeg zdravlja i koronavirusa, poslednje godine proveo je u rodnom Plejnsu. Poslednji put se pojavio u javnosti 2023. godine, na sahrani svoje žene Rozalin.
U jednom od poslednjih pojavljivanja u javnosti, Karter je podelio sa Glasom Amerike svoju viziju o budućnosti Karter centra.
"Voleo bih da SAD u budućnosti teže ka tome da budu svetski šampion u miru, ljudskim pravima i zaštiti životne sredine, i jednakom tretmanu ljudi. Ako bismo mogli to da radimo, imali bismo super moć u zemlji koju mnogo volim".
Džimi Karter je američki predsednik koji je najduže živeo i najduže bio u braku sa prvom damom - čak 77 godina. Iako će biti sahranjen u Plejnsu, Džordžiji, njegovo nasleđe u vidu reči i dela, živeće u knjigama čiji je autor bio.
