Američko upozorenje Rusiji nije moglo biti jasnije: dve nedelje pre jednog od najtežih napada u novijoj istorije Rusije, Amerikanci su i privatno i javno upozorili vladu predsednika Vladimira Putina da ekstremisti imaju "neposredne planove" da izvrše upravo takav masakr.
SAD su podelile svoje obaveštajne indikacije na osnovu obaveze koja se u američkoj obaveštajnoj zajednici naziva "dužnost da se upozori", prema kojoj su obaveštajni zvaničnici dužni da podele informacije o ozbiljnoj pretnji ukoliko uslovi to dozvoljavaju. To se odnosi na sve, bilo da su u pitanju saveznici, neprijatelji ili zemlje između te dve kategorije.
Nema mnogo pokazatelja da je Rusija reagovala i pokušala da spreči napad na koncertnu dvoranu na periferiji Moskve, u kome je ubijeno više od 130 osoba. Ogranak Islamske države u Avganistanu preuzeo je odgovornost, a SAD kažu da imaju informacije koje podupiru tvrdnje te ekstremističke grupe.
Džon Kirbi, portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Bele kuće, jasno je stavio na znanje da to upozorenje ne treba da se doživljava kao proboj u američko-ruskim odnosima niti razmeni obaveštajnih podataka.
“Rusija i SAD sigurno neće jedna drugoj pružati bezbednosnu pomoć", rekao je Kirbi novinarima u ponedeljak.
"Imali smo dužnost da ih upozorimo na informacije koje smo imali, a koje oni očigledno nisu imali. To smo i uradili", kazao je Kirbi.
Takva upozorenja se ne slušaju uvek - SAD su i same napravile grešku u bar jednom slučaju kada je Rusija upozorila na ekstremističke pretnje u Americi.
Američka ambasada je 7. marta javno uputila izuzetno precizno upozorenje: Američka ambasada u Moskvi prati izveštaje da "ekstremisti imaju neposredne planove da napadnu velike skupove u Moskvi, uključujući koncerte". Američki državljani u Moskvi su upozoreni da izbegavaju velike skupove u narednih 48 sati.
Zvaničnici SAD su posle napada rekli da su upozorenje takođe podelili sa ruskim zvaničnicima, na osnovu "dužnosti da se upozori", ali nisu naveli detalje o tome kako su to učinili.
Putinova javna reakcija bila je da odbaci upozorenja. Tri dana pre napada, osudio je, kako je rekao, "provokativne izjave" sa Zapada o mogućim napadima unutar Rusije. Cilj takvih upozorenja je da se zastraše Rusi i destabilizuje zemlja, rekao je.
Dužnost da se upozori
SAD su počele da stavljaju veći naglasak na razmenu upozorenja o pretnjama posle napada Al Kaide na američke ambasade u Keniji i Tanzaniji 7. avgusta 1998. Dok su desetine američkih državljana i vladinih službenika različitih nacionalnosti ubijene u napadu, većinu žrtava su bili Kenijci.
2015. godine, tadašnji šef nacionalnih obaveštajnih službi Džejms Kleper je formalizovao dužnost da se upozori u zvaničnu direktivu: obaveštajna zajednica SAD "ima odgovornost" da upozori Amerikance i druge državljane na neposrednu pretnju namernog ubistva, otmica ili nanošenja teških fizičkih povreda.
U uredbi su takođe definisane situacije kada obaveštajni zvaničnici mogu da zanemare obavezu upozorenja, i da se ne oglase uprkos predstojećoj opasnosti. To uključuje situacije kada je meta napada atentator ili neka druga vrsta ekstremno opasne osobe, ili kada bi se upozorenjem ugrozilo američko osoblje, njihovi obaveštajni izvori, obaveštajni partneri među stranim vladama, ili njihove obaveštajne i vojne operacije.
Obaveštajna zajednica u vreme administracije bivšeg predsednika Donalda Trampa optužena je da nije upozorila novinara Džamala Kašogija, koji je živeo u SAD, na složenu zaveru saudijskih zvaničnika koja je dovela do njegovog ubistva u konzulatu Saudijske Arabije u Istanbulu. Medijske fondacije kažu da američke obaveštajne agencije nisu odgovorile na zahteve da dostave podatke o tome da li su unapred znale za zaveru.
Pod Bajdenovom administracijom, razmena informacija o pretnjama sa drugim vladama se snažno razvila, iako je nemoguće znati o pretnjama gde je američka obaveštajna zajednica možda odlučila da ne reaguje i nije upozorila mete.
Strateško američko širenje obaveštajnih podataka je dostiglo vrhunac u mesecima pre ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. Tada su SAD odlučile da skinu oznaku poverljivo sa ključnih obaveštajnih podataka o ruskim planovima invazije kako bi pripremile saveznike i Ukrajinu, i izvršile pritisak na Rusiju da povuče trupe - u čemu nisu uspele.
Nema obaveze slušanja
Dužnost da se upozori ne znači da druga strana ima obavezu da posluša. To je posebno slučaj ako je druga strana neprijateljska zemlja. U januaru, kako je izjavio jedan američki zvaničnik, Amerikanci su uputili slično upozorenje pred bombaške napade u iranskom gradu Kermanu. Islamska država je preuzela odgovornost za napad - dva samoubilačka bombaška napada u kojima je ubijeno 95 ljudi.
Nije poznato da li je upozorenje dovelo do bilo kakvih dodatnih mera predostrožnosti na skupu gde su se dogodile eksplozije. U pitanju je bila komemoracija za iranskog generala koji je 2020. ubijen u američkom udaru dronom.
Još jedan protivnik, vlada venecuelanskog predsednika Uga Čaveza, antiameričkog populiste, bila je 2004. godine "sumnjičava i nepoverljiva" kada su američki zvaničnici preneli upozorenje o pretnji ekstremista da izvrše atentat na Čaveza, napisao je na Eksu Stiven Mekfarland, bivši američki diplomata u Centralnoj i Južnoj Americi.
Ta vrsta dubokog nepoverenja je često sprečavala da upozorenja budu primljena na odgovarajući način kada se radi o Rusiji i Sjedinjenim Državama. To je slučaj čak i kada opasnost preti od zajedničkog neprijatelja, kao što su Islamska država i Al-Kaida.
Američki zvaničnici nisu adekvatno reagovali na rusko upozorenje 2013. godine, zaključeno je u kasnijoj vladinoj reviziji. Zabrinuta da taj pojedinac predstavlja pretnju i za Rusiju, Federalna služba bezbednosti je 2011. upozorila američke zvaničnike da je Tamerlan Carnajev, koji legalno boravi u SAD, sledbenik ekstremističkih grupa. Nakon što su američki zvaničnici zaključili da Carnajev nije pretnja Sjedinjenim Državama, on i njegov mlađi brat su podmetnuli bombe duž putanje učesnika Bostonskog maratona, ubili troje ljudi i ranili stotine njih.
