Moskva se priprema za još jednu rundu protesta, s obzirom da opozicioni lideri planiraju demonstracije, najverovatnije 10. avgusta. Prošlog vikenda policija se brutalno obračunala sa učesnicima protesta, koji su demonstrirali zbog odluke ruske izborne komisije da ne uvrsti imena opozicionih kandidata na glasačke listiće za predstojeće gradske izbore u Moskvi, sledećeg meseca.
Stotine privedenih i desetine povređenih.
To je rezultat protestnog okupljanja prošlog vikenda, kada su demonstranti izašli na ulice da zahtevaju da se nezavisnim kandidatima dozvoli da se takmiče na izborima za gradsku skupštinu 8. septembra.
Policija je uhapsila više od hiljadu demonstranata, a mnogi su prebijeni. Bio je to najveći obračun u poslednjih nekoliko godina, ali ne i neočekivan, smatra politički analitičar Kiril Rogov.
“Vladimir Putin je veoma iziritiran, i priča se da je zahtevao veoma oštre mere protiv demonstranata. Već kada je skup najavljen, bilo je jasno da će organi reda odgovoriti brutalno. To je u stvari bio kazneni odgovor. Federalne vlasti ne smeju sebi sada da dozvole da deluju slabašno u Moskvi, jer se plaše da bi to mogao da bude signal za druge regione u Rusiji da počnu da protestuju“.
Lider protesta i kandidati kojima je zabranjeno da učestvuju na lokalnim izborima bili su predmet zastrašivanja, a neki od njih su pritvoreni i pre demonstracija prošlog vikenda.
Istaknuti lider opozicije Aleksej Navalni jedan je od onih koji su privedeni, a onda je posle nekoliko dana u pritvoru hitno prebačen u bolnicu, jer mu se lice nadulo i sumnjalo se na to da je otrovan.
Međutim, stanje mu se poboljšalo i ove nedelje je pušten iz bolnice. Zvanično objašnjenje bilo je da je imao alergijsku reakciju na stenice u zatvorskom krevetu. Navalni je i dalje u protivoru, a analitičar Rogov očekuje još veći pritisak vlasti na političke rivale.
“Putin će morati da se pozabavi problemom opadanja podrške režimu, a lokalizovane represivne mere neće biti dovoljne. Potrebno je nešto uverljivije', nešto što može da preokrene trend opadanja njegove popularnosti. Poslednji put kada je mu je podrška opadala, desila se aneksija Krima. Možemo samo da zamislimo šta bi se dogodilo sada".
Bez obzira na reakciju policije, aktivisti planiraju da održe nove proteste kasnije ovog meseca. Opozicioni lideri razmatraju 10. avgust kao datum održavanja skupa i pokušavaju da dobiju dozvolu moskovskih vlasti.
Međutim, posmatrači sumnjaju da će im dozvola biti izdata.
Gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanin upozorio je da neće dozvoliti demonstrantima da izazovu anarhiju u prestonici i optužio lidere opozicije da kuju zaveru da naprave masovne nemire.
Analitičar Igor Mintusov kaže da bi takva reakcija mogla da se opiše kao paranoična, ali da je u stvari praktična.
“Očigledno je da se vlasti suočavaju sa psihološkim problemom tvrđave pod opsadom, a povrh svega toga, jedan deo elite u sektoru javne bezbednosti manipuliše taj strah, kako bi ojačao svoju poziciju na vlasti. Štro više spoljnih neprijatelja, više šanse za te elite da steknu moć. Taj strah se postojano pojačava i učvršćuje".
Što se tiče predsednika Rusije Vladimira Puitina, on je dan kada su održani protesti proveo na dnu Finskog zaliva, u povodnom vozilu, kako bi obeležio potapanje sovjetske podmornice tokom Drugog svetskog rata. Kremlj nije zvanično reagovao na demonstracije i privođenja, koji su se dogodili na ulicama Moskve.
