„Otvaranje kancelarije Ruske Federacije pri Ministarstvu odbrane u Beogradu neće uticati na vojnu neutralnost, suverenitet i integritet Srbije i ne treba da izaziva zabrinutost partnerskih zemalja“, ocenio je Milan Ranković, v.d. pomoćnika ministra odbrane za politiku odbrane, tokom video panela na Beogradskoj NATO nedelji o odnosima Srbije i SAD u organizaciji beogradskog Centra za evroatlantske studije (CEAS).
Ranković je precizirao da pregovori o otvaranju kancelarije nisu počeli i da se za to čeka potvrda Rusije. Istakao je da je slična kancelarija otvorena 2007. u ambasadi SAD u Beogradu, te da „nije primetio da je stigao ijedan upit o otvaranju te kancelarije, pre svega od strane Ruske Federacije“.
Dejmon Vilson, izvršni potpredsednik Atlantskog saveta u Vašingtonu je kazao da „veruje da je prioritet da se zaštiti suverenitet Srbije, ali da je pitanje kako Beograd vidi svoju budućnost, gde želi da ide i napreduje“, dok je bivši v.d. atašea odbrane u američkoj ambasadi u Beogradu Džon Kapelo upitao „šta uopšte znače reč „strateško“, ako Srbija ima strateške odnose i sa SAD, Rusijom i Kinom“.
Kakva je saradnja Srbije sa SAD i NATO?
Istraživanje Centra za evroatlantske studije i CESID-a „Ovo smo mi - Srbija 2020.“ pokazalo je da 63 odsto građana Srbije podržava jačanje saradnje sa SAD u oblasti ekonomije, bezbednosti, bez obzira na to ko je na vlasti u Americi. S druge strane, samo 5 odsto ispitanika je za članstvo Srbije u NATO-u.
Milan Ranković iz Ministarstva odbrane podseća da je u Srbiji na snazi šestomesečni moratorijum na sve zajedničke aktivnosti sa svim vojnim partnerima, i podseća da Srbija, iako vojno neutralna, sarađuje sa NATO u okviru Partnerstva za mir.
S druge strane, ističe da je vojno-bezbednosna saradnja Srbije i SAD verovatno „najizraženiji deo bilateralnih odnosa i nada se da će tako biti i ubuduće.
„Postoji razlika između odnosa prema NATO i SAD. Za percepciju NATO-a je ključan način oblikovanja javnog mnjenja, bombardovanje, teško je očekivati da će se promeniti u budućnosti. S druge strane, odnosi sa SAD se posmatraju šire, a poslednji događaji i Vašingtonski sporazum, doprinose da se gleda pozitivnije. Za vreme predsednika Donalda Trampa su postignuti pomaci, a nadam se da će uzlazni trend biti nastavljen i posle promene predsednika“.
Izvršni potpredsednik Atlantskog saveta Dejmon Vilson veruje da signal dobre volje kada je reč o saradanji sa SAD dolazi i iz Beograda, oličen u pojedinim kadrovskim rešenjima nove vlade.
„Predsednik ((Aleksandar) Vučič i vlada su poslali važnu poruku o nastavku EU integracija i tešnju saradnju sa novom administracijom. Pod ovom administracijom je došlo do napretka, ali Bajden je 2016. bio u Beogradu, poznaje igrače. Imenovanje Nebojše Stefanovića kao ministra odbrane otvara vrata saradnji. Imenovanje (Nikole) Selakovića ukazuje na to koliko lično Vučić obraća pažnju na spoljne poslove, dok imenovanje ministarke energetike (Zorane Mihajlović) takođe daje svež pristup tom sektoru“.
Šta donosi Bajdenova administracija?
Iako su svi panelisti saglasni da će izabrani američki predsednik Džozef Bajden imati preča posla od situacije na Zapadnom Balkanu, ocenjuju da će suštinski američka politika prema Srbiji ostati ista - da će Vašington nastaviti da podržava evrointegracije Beograda i da će više biti u skladu sa EU.
„Bajden će biti veoma zauzet na početku mandata, ali mislim da je jedna poseta na visokom nivou, rano tokom mandata nove administracije, može postaviti dobar temelj. Mislim da SAD mogu raditi više stvari u isto vreme, da se bavimo Balkanom, iako nije glavni fokus naše politike“, kaže Džon Kapelo.
Učesnici panela na Beogradskoj NATO nedelji veruju da promena neće biti ni u sprovođenju Vašingtonskog sporazuma koji je Srbija potpisala u Beloj kući 4. septembra.
„Ja se nadam da će u potpunosti biti poštovan sporazum i verujem da će se srpska ambasada preseliti u Jerusalim“, kazao je ambasador Izraela u Srbiji Jahel Vilan i dodao da se nada da će i Kosovo ispuniti svoj deo dogovora i otvoriti ambasadu u Jerusalimu.
