Rusija je ratom u Ukrajini napravila haos u celom svetu ali je, kao nikada ranije, uspela da podstakne zapadne zemlje da se ujedine, ocenio je ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji Kristofer Hil na Beogradskom ekonomskom forumu u utorak.
On smatra da je jedna od velikih ironija tog rata to što se jasnije može videti kako će izgledati budućnost Ukrajine nego Rusije koja je, kako je istakao, sebe dovela u nepoznate vode jer ne zna šta želi da postigne ratom u Ukrajini.
"Gotovo je nemoguće shvatiti šta žele u Ukrajini. Izgleda da su hteli da nateraju Ukrajince da požele da budu Rusi, što je od početka donelo suprotan efekat. Rekli su imali su neku koncepciju da ih zanima istočna Ukrajina. Nije jasno ni da je to ono što oni žele. Mislim da nacije u osnovi moraju da znaju šta žele, a mi imamo Rusku Federaciju koja jednostavno nema pojma šta želi da radi", rekao je Hil.
Kao krivca za takvu situaciju Hil vidi rusko rukovodstvo koje je, kako je naveo, izgubilo osećaj za realnost. On je rekao da je veoma tužno videti zemlju koja je nekada bila jedan od glavnih elemenata međunarodne zajednice u takvom stanju, a kao još jedan primer situacije u koju je Rusija sebe dovela istakao je sastanak OEBS-a u Skoplju.
"Da li će ruski ministar spoljnih poslova moći da prisustvuje? Da li želi da prisustvuje? Da li osećaju da imaju neku ulogu u toj organizaciji, iako su uvek bili jedan od glavnih igrača u OEBS-u. Od Rusa čujemo da će gospodin Lavrov verovatno doći, ukoliko mu zemlje obezbede dozvolu za prelet njegovog aviona kako bi on zaista mogao da stigne do Skoplja. Takva je država postala Rusija", rekao je Hil.
Komentarišući trenutni položaj Srbije u geopolitičkom kontekstu, Hil je rekao da je, iako se radi o zemlji koja se ponosila veoma dobrim odnosima sa zemljama širom sveta, potpuno neodrživo da ona ostane u dobrim odnosima sa Ruskom Federacijom.
"Rusija je napravila haos u pola sveta, izazvala ogromne probleme svima, zaoštrila izbore i svima jasno stavila do znanja šta treba da rade. Moramo da budemo veoma jaki sa Ukrajinom dok se ovo ne reši“, istakao je on.
Nešto ranije, ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić rekao je da je u trenutnim okolnostima potrebno veće poverenje, solidarnost i zajedništvo nasuprot sukobima, a da je jedini put ka miru poštovanje univerzalnih načela oličenih u međunarodnom pravu i Povelji UN. On je istakao da za Srbiju nije prihvatljivo postojanje dvostrukih standarda.
"Zato Srbija nudi principijelnu i iskrenu podršku Ukrajini, njenom integritetu, teritorijalnosti i suverenitetu. Braneći princip nepovredivosti međunarodnih granica i suverenih zemalja, odlučili smo i da ne prihvatimo politiku dvostrukih standarda koju neki primenjuju u slučaju Srbije. Predsednici Srbije i Ukrajine postigli su potpuni dogovor o ovom pitanju tokom razgovora u Atini u avgustu ove godine", rekao je Dačić.
On je naglasio da bi Evropska unija trebalo da revitalizuje svoju politiku proširenja, te da je zemljama Zapadnog Balkana mesto u EU.
„EU jeste prisutna u našem regionu, ali smatramo da je vreme za revitalizaciju politike proširenja. Sa Zapadnim Balkanom, EU biće još jača. Ne želimo da prođe još 20 godina, već želimo da naša evropska priča bude realnost", rekao je Dačić.
Na panelu „Rat se nastavlja: Uticaj na region“ koji je organizovan u okviru Beogradskog ekonomskog foruma u hotelu „Metropol“ govorio je i ambasador Velike Britanije u Srbiji Edvard Ferguson. On je naveo da rat u Ukrajini ima veoma značajan uticaj na globalnu ekonomiju.
„Sebična ruska kampanja uticala je na rast cena i svi strahujemo zbog cena energenata i hrane, ali i nekretnina, jer je mnogo Rusa pobeglo od mobilizacije u Srbiju“, izjavio je Ferguson.
Istakao je da rat utiče na najranjivije i naveo da je globalno zabeležen pad od 10 do 12 odsto u proizvodnji pšenice i ječma, da je smanjen i izvoz iz Ukrajine, a da je zemljama Afrike najviše treba ukrajinsko žito.
Ferguson je dodao da će morati da se smanji sposobnost Rusije na ponovi sličan vojni pritisak i da, uz nove vidove zelene energije, Evropa nikada više neće biti u situaciji da mora da se oslanja na ruski gas i naftu.
Nema drugog puta za rešavanje krize osim političkog rešenja
Okrenuvši fokus razgovora sa krize na globalnom nivou na lokalnu situaciju na severu Kosova, ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil je rekao da su pregovori Beograda i Prištine mnogo složeniji nego što se može zamisliti, ali da se zna šta bi trebalo da bude urađeno i da nema drugog puta za rešavanje krize osim političkog rešenja.
On je naveo da Srbi na Kosovu moraju da znaju šta će dobiti formiranjem Zajednice srpskih opština (ZSO), kako će im život izgledati i šta će raditi Priština, ističući da je ZSO rešenje koje će na kraju svakako biti usvojeno.
„Inicijalna ideja bila je da ZSO bude osnovana, a da Srbija da Kosovu kapacitete na osnovu kojih bi moglo da postane član EU. Kosovo mora da ima veće kapacitete kako bi bilo međunarodni faktor, jer 15 godina od proglašenja nezavisnosti neke države EU i mnogo država u svetu tu nezavisnost ne prizanju“, rekao je Hil.
Ambasador SAD je deo izlaganja o Kosovu zaključio podsećanjem na incident koji se dogodio u selu Banjska 24. septembra i rekao da se radi o incidentu "koji ne sme da se ponovi". Nakon panela, Hil je dao izjavu medijima, a šta je tom prilikom poručio možete pročitati u odvojenoj vesti.
Pitanje Kosova bilo je u fokusu obraćanja i ministra spoljnih poslova Srbije Ivice Dačića koji je naglasio da je osnov dijaloga Beograda i Prištine ispunjenje prethodno preuzetih obaveza, kao i da je Priština izigrala poverenje Beograda, ali i dobrog dela međunarodne zajednice.
"Niz poteza i provokacija, direktno usmerenih protiv života i opstanka srpske i nealbanske zajednice na KiM, a posebno u njenom severnom delu, doveli su do velikog nepoverenja Beograda prema Prištini, a takođe sam uveren i dobrog dela međunarodne zajednice", rekao je Dačić.
On je ponovio stav srpskih vlasti da je premijer Kosova Aljbin Kurti najodgovorniji za eksalaciju nasilja na severu Kosova.
"Od početka 2021. godine do danas zabeleženo je čak 446 etnički motivisanih napada na Srbe na KiM. Povratak na KiM i dalje nije moguć za više od 200.000 interno raseljenih lica. Dodatno zabrinjava što je samo u proteklih godinu dana čak 13 odsto Srba napustilo KiM zbog stalnog maltretiranja i pritiska prištinskog režima na srpsko stanovništva", naveo je on.
Dačić je apelovao na međunarodnu zajednicu da obezbedi bezbednost za Srbe na KiM, kao uslov za nastavak dijaloga.
„Smatramo da je u ovom trenutku neophodno, bez daljeg odlaganja, izvršiti sve obaveze iz do sada postignutih sporazuma. Ovde pre svega mislim na formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO) što je pre moguće, obaveza koju je Priština preuzela pre više od 10 godina Briselskim sporazumom, koji sam tada lično potpisao kao predsednik Vlade Srbije", rekao je Dačić zaključivši da će Beograd i dalje ostati posvećen dijalogu.
