BEOGRAD - Pošto su u Srbiji prošli izbori, sve su češći pozivi sa Zapada da Beograd uvede sankcije Rusiji zbog agresije na Ukrajinu. Zvaničnog odgovora na te pritiske još nema i nije poznato da li će vlasti u Srbiji promeniti svoju dosadašnju poziciju. U međuvremenu, istraživanje javnog mnjenja pokazalo je da veći broj građana Srbije smatra rusku agresiju na Ukrajinu neopravdanom, a stručnjaci uočavaju i da mediji polako ublažavaju proruske i antizapadne stavove. Da li je posredi priprema terena za uvođenje sankcija Rusiji ili za to još ima vremena?
Novo istraživanje Instituta za evropske poslove pokazuje da većina građana i dalje smatra Moskvu prijateljem Srbije i protivi se uvođenju sankcija. Sa druge strane, 42 odsto građana smatra da je ruska agresija na Ukrajinu neopravdana, a 35 odsto misli suprotno. Prosečna ocena odnosa Srbije i Rusije i dalje je visoka, ali niža nego prethodnih godina.
"To zapravo govori o tome da je vlast u poslednjih 10 godina negovala taj proruski narativ i anti-EU i antizapadni narativ i očigledno je došlo do političke odluke da se taj narativ napusti, i poslednje tri godine vidimo pad podrške Rusiji u Srbiji. Iako je on neznatan, beleži se već treću godinu i svi su izgledi da će se tako i nastaviti", objašnjava za Glas Amerike Naim Leo Beširi, direktor Instituta za evropske poslove.
U istraživanju se konstatuje i da se građani manje nego ranije o zbivanjima u Ukrajini informišu preko televizije, a u porastu je broj onih koji informacije dobijaju preko interneta. Beširi primećuje i da je izveštavanje televizija sa nacionalnom frekvencijom počelo da se menja.
"Delimično se može gledati da je pristup informacijama o odnosima Srbije i Rusije, na televizijama sa nacionalnom frekvencijom koje kontroliše vlast u proteklih 10 godina, počeo polako da se menja, imajući u vidu da je RTS pre neki dan prvi put upotrebio reč „agresija“ kada je reč o ratu u Ukrajini".
Član grupe eksperata za Balkan BIEPAG i saradnik Instituta za društvene nauke iz Beča Srđan Cvijić primećuje da je izveštavanje provladinih medija od antizapadnog postalo neutralno.
"U predizbornoj kampanji, tabloidi po ustaljenom običaju nastavljaju na početku sa antizapadnom propagandom, onda u susret pritiscima sa Zapada menjaju retoriku ka neutralnoj. E, sada, da li je to priprema terena za sankcije, ja to ne mogu da kažem, jer nisam u glavi vlastodržaca u Srbiji, ali činjenično stanje ukazuje na to da pre svega vidimo kako se brzo menja mišljenje javnog mnjenja po tim pitanjima".
Cvijić podseća na istraživanje BIEPAG-a iz decembra 2021. koje je pokazalo da su birači vladajućih SNS i SPS naklonjeniji Rusiji od birača opozicije, pa je pitanje koliku je unutrašnjepolitičku cenu spreman da plati Aleksandar Vučić, i kako će izgledati trgovina sa budućim koalicionim partnerima u novoj Vladi. Fokus je i na ulozi SPS u budućoj vlasti.
Sa druge strane, pitanje je dokle i Vučić može da se opire maltene svakodnevnim pritiscima sa Zapada da se uvedu sankcije Rusiji.
"Ja mislim da će se ova sadašnja politika simboličnih poteza, tipa glasanja za u UN, nastaviti i da može da se koristi argument tehničke vlade u narednih nekoliko meseci. Ali, mislim od trenutka kad se bude formirala nova vlada, da će to biti konačan rok. Imaju neki manevarski prostor u narednim mesecima da vide kako će se razvijati situacija u Ukrajini, šta će se desiti na globalnom planu, mislim da sankcije nisu izvesne u narednih nekoliko nedjelja ili mesec-dva. Ali, što se više budemo približavali formiranju vlade, taj neki konačan rok da se približi. Imamo četiri meseca vremena koje ja mislim da će predsednik moći da „kupi“, kaže Cvijić.
Rok za formiranje Vlade je 90 dana od konstituisanja Skupštine, a Skupština ima 30 dana da se konstituiše pošto se proglase zvanični rezultati izbora -što se još nije desilo.
U međuvremenu, mediji prenose da i Moskva poručuje srpskim vlastima da računa na doslednu poziciju Srbije prema Rusiji u okviru međunarodnih organizacija.
