„Za Srbiju je korisno što se usaglasila sa odlukom Saveta Evropske unije kojom se bivšem ukrajinskom predsedniku Viktoru Janukoviču produžavaju uvedene sankcije“, izjavio je za Glas Amerike Majkl Kirbi, dugogodišnji američki diplomata i ambasador Sjedinjenih Država u Srbiji u četvorogodišnjem mandatu od 2012. do 2016.
To, kako je objavio portal Juropijan vestern Balkans – specijalizovan za praćanje pristupnog procesa zemalja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji, znači da se Srbija prvi put pridružila restriktivnim merama EU u vezi sa situacijom u Ukrajini – još od početka krize u toj zemlji 2014, oličene nezakonitim ruskim anektiranjem Krima i preuzimanjem kontrole nad ukrajinskim istočnim regionom Donbasom.
Srbija se, kako je navedeno u odluci Saveta Evropske unije, usaglasila sa tom odlukom uz Crnu Goru, Albaniju, Severnu Makedoniju, Bosnu i Hercegovinu, Island, Lihtenštajn, Norvešku i Ukraijnu.
„Da imam kontakte sa ljudima u Beogradu – verovatno bih im poručio da je ovo prvi korak. Kao i da se postaraju da sankcionišu pojedince i da taj spisak šire. Ukoliko vam je zbog istorijskih veza nezgodno da sankcije primenite na sve – možda bi mogli embargo da uvode pojedincima. I pokažu razumevanje da postoji ljudi koji zaslužuju da budu izopšteni iz međunarodne zajednice“, objašnjava ambasador Kirbi.
Za to vreme, veći deo međunarodne zajednice iz političko-ekonomske sfere izopštio je stotine ruskih oligarha i tajkuna – pa i samog predsednika Vladimira Putina i njegovo najbliže okruženje.
Viktor Janukovič, sa druge strane, pomalo je zaboravljeni bivši predsednik Ukrajine, zbačen sa vlasti 2014. godine - nakon ukrajinske Revolucije dostojanstva ili Euromajdan revolucije. Važio je za državnika pod kontrolom Rusije – i u toj zemlji našao je utočište.
Korak u dobrom smeru – kom je, međutim, potrebno više od simbolike, komentariše Ivana Stradner, savetnica američke nevladine Fondacije za odbranu demokratije i saradnica vašingtonskog Instituta "Ameriken entrerprajz", potez Srbije kojim je pokazala latentnu naznaku o usaglašavanju sa politikom Evropske unije sa kojom o članstvu pregovora poslednjih osam godina.
Međutim, jedan od njenih najbližih suseda Crna Gora - osim Janukoviča, na spisak sankcionisanih staviće Putina, Sergeja Lavrova, Ramzana Kadirova, Dmitrija Medvedeva - najviše ruske državne i lokalne zvaničnike.
Takvu odluku već je donela Komisija za politički sistem Vlade Crne Gore. Da bi stupila na snagu, potrebna je potvrda izvršne vlasti što se, za sada, nije dogodilo.
“Srbija je naravno suverena zemlja – ona može da izabere put kojim želi da ide, ali ukoliko to želi da bude ka Evropskoj uniji – izuzetno je bitno da svoju spoljnu politiku usaglasi sa spoljnom politikom Evropske unije. Koja je veoma jasna u smislu sankcija. Tako da ne vidim da će balansiranje da dovede Srbiju korak bliže Briselu”, kaže Strander.
Takav impuls nedavno je ponovo stigao sa istog mesta. Peter Stano, predstavnik za medije Evropske unije podsetio je da se od zemalja kandidata za članstvo očekuje da se usklade sa spoljnom politikom, stavovima, sankcijama i odlukama EU.
“Ako sarađujete sa Putinom i Kremljom, ukoliko im obezbeđujete finasiranje, pomažete da zaobiđu sankcije koje je uvelo više od 40 zemlja, vi radite sa nekim ko uništava Ukrajinu”, poručio je Stano.
Deo javnosti Srbije kontekst tih tvrdnji, između ostalog, pronašao je i u činjenici da je, nasuprot brojnim aviokompanijama, nacionalni prevoznik Er Srbija nastavio da saobraća ka Rusiji i do petnaest puta nedeljno – što se u delu međunarodne javnosti posmatra sa neodobravanjem, ali Srbiji u tom smislu još nisu prenete javne kritike.
I Sjedinjene Države deluje da su postale nešto preciznije – nakon što su u nekoliko osvrta pohvalile Balkan i Srbiju zbog podrške rezoluciju o Ukrajini u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija.
Gabrijel Eskobar, izvestilac američke administracije, nedavno je zatražio od zemalja Zapadnog Balkana da Putina pozovu na odgovornost zbog odluka koje su dovele do, kako se izrazio, patnje ukrajinskog naroda.
“Eskobar traži nedvosmisleno izjašnjavanje o tome da je Rusija napala Ukrajinu, da ta zemlja nije učinila ništa da tako nešto isprovocira. Jer tako jasno određenje nije dobio svuda. Nema ga u Republici Srpskoj, dok iz Srbije stižu pomešani tonovi”, primećuje bivši ambasador u Srbiji Majkl Kirbi.
Jasan potez bio je glas Srbije u Generalnoj skupštini u prilog rezoluciji o Ukrajini iako je, kako je tada precizirano, izostala saglasnost sa svim odredbama dokumenta. Pomešani tonovi ogledaju se u nespremnosti potpunog usaglašavanja, ali i načina na koji javnost tumači rusku invaziju u Ukrajini. U gradovima Srbije, Crne Gore i BiH održavana su okupljanja podrške ruskoj invaziji.
“Problem je u tome što ni u Rusiji ne postoji takva vrsta protesta. Nisam upoznata ni sa jednom takvom vrstom protest bilo gde u Evropi. I to zaista ima loš uticaj na reputaciju zemalja koje ste pomenuli”, ukazuje Ivana Stradner.
Sa druge strane, Majkl Kirbi pita se zbog čega se deo građana na Balkanu stavlja na stranu ruskog osvajača.
“Jednostavno ne mogu da razumem zašto Srbi podržavaju razaranje Harkova, Kijeva, Mariupolja i drugih gradova. To mi ne izgleda kao nešto što bi moglo da im se svidi”, podvlači dugogodišnji diplomata.
Rat u Ukrajini aktuelizovao je i pitanje boraca na stranim ratištima. Kada je o Srbiji reč – ne radi se o nepoznanici njenim građanima koji su odlazili da se bore na području Sirije u redovima terorističke Islamske države – ili pak proruskih pobunjenika u istočnoj Ukrajini.
Ukrajinski Generalštab izneo je tvrdnje da srpskih boraca u Ukrajini ima – srpski je pak to kategorički demantovao.
“Možda je Srbija 2014. tako nešto više ohrabrivala nego što sam očekivao. Potrebno je decidno reći da država nije u mogućnost da građanima nameće kako da razmišljaju, ali i da ih obeshrabruje da idu na ratišta. Na obe strane. Nisam siguran da bi Srbija trebalo da odgovara za nešto što rade neodgovorni pojedinci ili grupe”, savetuje bivši ambasador u Srbiji Kirbi.
Činjenica da se jedana svetska država povezuje sa pojmom borbi na stranim ratištima – sama po sebi je loša vest.
“Slanje bilo koje vrste dobrovoljaca ili plaćenika u region bi bio izuzetno loš za reputaciju tih zemalja. I verujem da bi međunarodna zajednica proizvela znatne konsekvence po te ljude i države iz kojih dolaze”, podvlači Ivana Stradner - savetnica američke nevladine Fondacije za odbranu demokratije i saradnica vašingtonskog Instituta "Ameriken entrerprajz".
Ruska invazija i rat u Ukraijini ulaze u četvrtu sedmicu. Svet netremice posmatra, i prema ukrajinskim procenama, ipak ne doprinosi dovoljno u odbrani protiv nadmoćnog ruskog napadača na tu zemlju.
