Amerikanci u ponedeljak proslavljaju Džuntint - dan kada su poslednji robovi u Americi saznali da su slobodni.
Generacijama, crni Amerikanci obeležavaju kraj jednog od najmračnijih poglavlja u američkoj istoriji paradama, uličnim festivalima, muzičkim nastupima i drugim događajima.
Američka vlada je bila spora u uvođenju tog praznika – tek 2021. godine predsednik Džo Bajden je potpisao zakon, koji je Kongres usvojio, a kojim se Džuntint, ili 19. jun, proslavlja kao federalni praznik.
I dok mnogi tek uče o tome zašto se proslavlja Džuntin, novi izazovi se pojavljuju u vezi sa praznikom - retorika nekih političara koji osuđuju pokušaje da se Amerikanci edukuju o rasnoj istoriji zemlje, kompanije koje koriste praznik za svoj makreting, i ljudi koji organizuju zabave bez razumevanja suštine praznika.
Kada je počeo da se slavi Džuntint?
Proslavljanje su počeli robovi u Galvestonu, u Teksasu. Iako je Proklamacija o emancipaciji predsednika Abrahama Linkolna oslobodila robove 1863, nije mogla da se sprovodi na mnogim mestima na jugu do kraja građanskog rata 1865. Čak i tada, neki belci koji su profitirali od neplaćenog rada, nisu bili voljni da robovima saopšte da je ropstvo ukinuto.
Lora Smelej, oslobođena sa plantaže blizu Belvila u Teksasu, prisetila se u intervjuu 1941. godine da se čovek, koga je nazivala "starim gospodarom" , vratio kući iz građanskog rata i nije rekao ljudima koj je držao u ropstvu šta se dogodilo.
"Stari gospodar im nije rekao da su slobodni još šest meseci. Tako su pričali - šest meseci! Pustio ih je na slobodu 19. juna. Zato slavimo taj dan."
Vest da je rat završen i da su konačno slobodni, stigla je do Galvestona kada su general unionističke vojske Gordon Grejndžer i njegove trupe stigli do obalve Meksičkog zaliva 19. juna 1865, više od dva meseca nakon što se general Konfederacije Robert Li predao generalu Unije Julisizu Grantu u Virdžiniji.
Grejndžer je pročitao generalnu naredbu br. 3, u kojoj se kaže: "Građani Teksasa su obavešteni da su, u skladu sa proglašenjem izvršne vlasti Sjedinjenih Država, svi robovi slobodni. To uključuje apsolutnu jednakost ličnih i imovinskih prava između bivših gospodara i robova, a veza koja je do sada postojala između njih postaje veza između poslodavca i unajmljenog radnika."
Ropstvo je trajno ukinuto šest meseci kasnije, kada je savezna država Džordžija ratifikovala 13. amandman. I sledeće godine, sada slobodni ljudi Galvestona počeli su da slave Džuntin, koji se proširio širom zemlje. Događaji uključuju koncerte, parade i čitanje Proklamacije o emancipaciji.
Šta znači Džuntint?
To je mešavina reči jun i devetnaesti. Praznik se takođe naziva Džuntint dan nezavisnosti, Dan slobode, Drugi dan nezavisnosti i Dan emancipacije.
Obeležavanje je počelo govorima i crkvenim piknicima, a proširilo se kako su se Afroamerikanci iz Teksasa selili na druga mesta.
Većina američkih država sada drži proslave u čast Džuntinta. To je plaćeni praznik za državne službenike u Teksasu, Njujorku, Virdžiniji, Vašingtonu, a sada i u Nevadi. Stotine kompanija daju radnicima slobodan dan.
Opal Li, bivša učiteljica i aktivistkinja, je uglavnom zaslužna za kampanju da Džuntint postane federalni praznik. 96-godišnjakinja ima živa sećanja na proslavu 19. juna u istočnom Teksasu kao dete, uz muziku, hranu i igre.
2016. godine, "bakica u patikama" je prošetala kroz svoj rodni grad Fort Vort, u Teksasu i onda po drugim gradovima pre nego što je stigla u Vašington. Uskoro, poznate ličnosti i političari su počeli da joj pružaju podršku.
Li je bila jedna od prisutnih koji su stajali pored predsednika Bajdena kada je potpisao zakon o Džuntintu.
Kako su se proslave Džuntinta razvijale tokom godina?
Nacionalno preispitivanje u vezi sa rasnim pitanjem izazvano ubistvom Džordža Flojda od strane policije 2020, pomoglo je da Džuntint postane prvi, novi federalni praznik od 1983, kada je proglašen Dan Martina Lutera Kinga Mlađeg.
Zakon je sponzorisao senator Edvard Marki, demokrata iz Masačusetsa i imao je 60 kosponzora, što je pokazalo dvostranačku podršku u vreme dok su se zakonodavci borili da prevaziđu podele koje i dalje traju, tri godine kasnije.
Sada postoji pokret da se praznik iskoristi kao prilika za aktivnost i obrazovanje, sa projektima društveno korisnog rada usmerenim na rešavanje rasnih nejednakosti i obrazovnih panela o temama kao što su nejednakost zdravstvene zaštite i potreba za parkovima i zelenim prostorima.
Kao i većina praznika, Džuntint je i sam postao komercijalizovan. Trgovci, muzeji i drugi iskoristili su ga da prodaju majice, materijal za zabave i sladoled. Neki od marketinških poteza su čak izazvali negativnu reakciju na društvenim mrežama.
Pristalice praznika takođe su radile na tome da se obezbedi da oni koji proslavljaju Džuntint ne zaborave zašto taj dan postoji.
"Zemlja je 1776. oslobođena od Britanaca, ali nisu svi bili slobodni", izjavio je 2019. godine Di Evans, nacionalni direktor komunikacija Nacionalne fondacije za proslavu Džuntinta. "19. jun 1865. je zapravo bio dan kada su narod i cela zemlja bili slobodni."
"Takođe postoji potreba da iskoristimo dan da se setimo žrtava datih za slobodu u Sjedinjenim Državama, posebno u ovim rasno i politički napetim danima", kaže Para Lanil Agboga, koordinatorka u muzeju Džordž Vašington u Ostinu, u Teksasu. "Naše slobode su krhke, i ne treba mnogo da se stvari vrate unazad."
