Protesti protiv rasima koji su se raširili Amerikom, na kojima su rušeni spomenici iz doba Konfederacije, podstakli su promene u nekim gradovima, gde policajci više ne smeju da koriste zahvat rukama oko vrata "kragnu", a doprineli su i tome da se više prihvati "Džuntint", kojim se slavi oslobađanje od ropstva u Americi.
Ali da li je pokret "Životi crnaca su važni" privukao toliko posvećenih i srčanih pristalica, da dođe do velikih promena i temeljnih reformi u naciji koja se klasično vraća na staro čim se protesti završe?
Demonstrant iz Vašingtona Džej Braun misli da jeste.
"Moji ljudi će ostati da se bore", rekao je za Glas Amerike Braun, koji je Afroamerikanac, na demonstracijama blizu Bele kuće u delu ulice koji je preimenovan u "Ulica: Životi crnaca su važni". Iz tog dela grada krenuli su protesti u glavnom gradu Amerike, nakon što je 25. maja Afroamerikanac Džordž Flojd preminuo tokom hapšenja u Mineapolisu u Minesoti. Taj događaj šokirao je mnoge ljude bez obzira na poreklo i izazvao veliku tugu i bes na američkim ulicama.
"Ovo je narodni pokret koji će voditi do novih zakona da zaštiti ljude druge boje kože", kaže Braun. Upitan da li je Amerika došla do ključne tačke u zahtevima za rasnu jednakost, rekao je "Skoro sigurno".
Pokret sve jači
Mnogi poznavaoci prilika se slažu da je pokret "Životi crnaca su važni", osnovan 2013. sa ciljem da se okonča policijska brutalnost, dobio pojačanje i širu podršku u američkom društvu u poslednjih nekoliko nedelja.
"Ove demontracije protiv rasizma deluju tako revolucionalno kao protesti za građanska prava šezdesetih godina prošlog veka", kaže politički istoričar sa Američkog univerziteta Alan Lihtman za Glas Amerike.
Lihtman dodaje da je aktivizam promenio javno mnenje i otvorio put za usvajanje Zakona o građanskim pravima 1964, kojim je zabranjena diskriminacija na osnovu rase, boje, religije, pola i nacionalnog porekla.
Ali ono što izgleda kao kritična masa za promenu u Americi, često ume da ne da nikakve konkretne ili trajne rezultate.
"Kao što smo videli u pokretima za klimatske promene i kontrolu nošenja oružja, potrebno je više nego samo brza promena u javnom mišljenju da se promena desi. Potrebna je energična podrška većine da se naprave trajne promene", kaže Lihtman.
Kritična masa
Termin su u originalu skovali nuklearni fizičari, ali se u društveno-političkoj literaturi pojavio šezdesetih godina prošlog veka. Profesor političkih nauka na Univerzitetu u Čikagu Morton Grodzins opisuje kritičnu masu kao tačku u kojoj grupa ili pokret dostigne brojnost i uticaj dovoljan da podstakne promene. Termin može da se koristi i kao ključna tačka koja menja kurs nepredvidljivih događaja.
Grodzins koristi termin kritična masa da opiše takozvano "bekstvo belaca" iz urbanih sredina, navodeći da je postojala tačka u kojoj se toliko belaca iseljava iz nekog kraja, da je to značilo da tamo ostaju da žive samo manjine. Od tada se termin odnosi na momenat kada promena, negativna ili pozitivna, postaje neizbežna.
Promena mišljenja
Da li je pokret "Životi crnaca su važni" dostigao kritičnu masu da menja zakone i temeljno promeni američko društvo tek ostaje da se vidi. Centar za istraživanje Pju je ranije ovog meseca objavio da postoji skok u podršci pokretu, 67 odsto Amerikanaca navelo je da donekle podržava pokret, od toga je 60 odsto belaca.
"Oduševljen sam tom anketom koja pokazuje da dve trećine Amerikanaca podržava pokret za rasnu jednakost", kaže Lihtman.
Istraživači napominju da podaci anketa imaju različite efekte u predviđanju reformi. Godinama su ankete pokazivale ogromnu podršku za osnovne zakone kojim se reguliše opšta provera podataka osoba koje kupuju vatreno oružje. Ipak, čak i najmanja promena zakona o vatrenom oružju ostaje zaglavljena u Kongresu.
Ipak, istaživači beleže i slučajeve gde promena javnog mnenja izaziva dramatične promene, kao što je bio slučaj za seksualne manjine u Americi. Devedesetih godina, manje od četvrtine Amerikanaca je podržavalo istopolne brakove. Do 2015, kada je Vrhovni sud Amerike legalizovao istopolne bračne zajednice, ankete su pokazale podršku iznad 60 odsto ispitanih.
"Bilo bi teško, sem možda za jednakost u braku, da se postigne tako dramatična promena većine Amerikanaca koji podržavaju ono što danas rade demonstranti protiv rasizma", rekao je politikolog Tod Šo sa Univerziteta u Južnoj Karolini za Glas Amerike.
"U demokratskom društvu morate imati većinu na svojoj strani", dodaje Šo. On ističe da više od toga što su besni zbog smrti Džordža Flojda, veliki broj Amerikanaca vidi njegovu smrt kao simptom mnogo većeg problema, sistemskog rasizma. I njihovi predstavnici u Kongresu su to shvatili. Demokrate i republikanci su se ujedinili u nameri da donesu zakone koji bi uveli promene u rad policije u Americi.
"Mislim da smo dostigli neki nivo kritične mase, jer ono što nekad nije moglo da se zamisli je sada na dnevnom redu, a to su promene u radu policije. To se jako brzo dogodilo", kaže Šo, uz napomenu da bi u želji da se održi takva agendanreformi, pokret "Životi crnaca su važni" trebalo da testira svoju snagu na glasanju na predstojećim izborima.
"Uticaj pokreta će biti na testu u novembru, ako ne i dosta pre toga", kaže Šo.
Na "Ulici: Životi crnaca su važni" demonstrant Džej Braun kaže da je on kao i drugi spreman za dugu borbu: "Moramo da se zauzmemo za promene i da protestujemo dok to ne postignemo".
