Kao i ostalim osnivačima Amerike, Džordžu Vašingtonu nije bilo prijatno da javno slavi svoj život. Bio je prvi lider nove republike, ne tiranin.
Ali ipak, Amerika u ponedeljak ponovo proslavlja prvog američkog predsednika, 292 godine nakon njegovog rođenja.
Značenje praznika Dan predsednika se drastično promenilo, od većinom beznačajnog i punog posla za Vašington u 18. veku, do potrošačkog koji je postao danas. Za neke istoričare praznik je izgubio svo vidljivo značenje.
Istoričarka Aleksis Koi, autorka "Nikad ne zaboravite svog prvog: Biografija Džordža Vašingtona “, kaže da o Danu predsednika razmišlja na isti način kao i spomeniku u Vašingtonu koji nosi njegovo ime.
"Trebalo bi da bude o Vašingtonu, ali možete li da pokažete nešto što liči na njega?", upitala je ona. "Džeferson i Linkoln su predstavljeni kao ljudi sa udovima i nosevima i rečima povezanim sa njihovim spomenicima. A, Vašington je samo džinovski granitni stub. Ispoliran je toliko da nema apsolutno nikakve identifikacione karakteristike."
Evo kako su se stvari razvijale.
Vašingtonovi rođendani
Vašington je rođen. 22. februara, 1732, na plantaži Poups Krik blizu reke Potomak u Virdžiniji.
Tehnički, on je rođen 11. februara po drevnom Julijanskom kalendaru, koji se još uvek koristio prvih 20 godina njegovog života. Gregorijanski kalendar, koji je trebalo da preciznije obeleži solarnu godinu, usvojen je 1752, dodajući 11 dana.
U svakom slučaju, Vašington je malo obraćao pažnju na svoj rođendan, navodi se na vebsajtu Mountvernon.org, organizacije koja upravlja njegovim imanjem. Preživeli zapisi ne spominju proslave na Maunt Vernonu, dok njegov dnevnik pokazuje da je često naporno radio.
"Da je bilo po njegovom, bio bi kod kuće sa porodicom", kaže Koi.
"Možda bi tu bile neke voljene nećake i nećaci i prijatelji. I Martin recept za kolač. I to je sve."
Vašingtonov rođendan su slavili njegovi članovi kabineta dok je bio predsednik, uglavnom.
Kongres je u prva dva mandata glasao da uzme kratku godišnju pauzu, sa jednim izuzetkom, njegovim poslednjim rođendanom na vlasti, kaže Koi. Do tada je Vašington bio manje popularan, dvostranačje je raslo i mnogi članovi njegovog kabineta su otišli, uključujući Tomasa Džefersona.
"Jedan od načina da se pokaže prezir prema njegovoj federalističkoj politici bio je da se nastavi rad tokom njegovog rođendana", dodaje Koi.
Kongresna biblioteka poseduje podatak da je francuski vojni oficir, grof Rošambo, priredio bal u čast Vašingtonovog 50. rođendana 1782.
Posle njegove smrti
Vašington je bio svestan svoje inauguralne uloge kao predsednika i njegovog otklona od britanske krune.
Nije želeo da bude počastvovan kao kralj, ističe Set Brugeman, profesor istorije na Univerzitetu Templ u Filadelfiji.
Ipak, kaže on, tržište Vašingtonovih suvenira se pojavilo skoro odmah nakon njegove smrti 1799, u 67. godini, sa ljudima koji su skupljali grnčariju i kopije gravura na kojima je bio prikazan kao božanska figura koja odlazi u raj.
"Čak i u tom ranom trenutku, Amerikanci su na neki način pomešali konzumerizam sa patriotskim sećanjem", rekao je Brugeman, autor knjige "Evo, Džordž Vašington je rođen: Sećanje, materijalna kultura, i javna istorija nacionalnog spomenika."
Da bude zvanično
Tek 1832, sto godina od njegovog rođenja, Kongres je osnovao komitet za organizaciju nacionalnih "parada, govorništva i festivala", prema podacima Kongresne istraživačke službe.
I tek 1879. je njegov rođendan formalno postao legalni praznik za federalne radnike u prestonici Vašingtonu.
Zvanično je imenovan kao Vašingtonov rođendan, iako je neformalno poznat kao Dan Predsednika. Izneti su argumenti u čast predsednika Linkolna, jer mu je datum rođenja blizu Vašingonovog, 12. februar.
Mali broj saveznih država, uključujući Illinois, slavi Linkolnov rođendan kao javni praznik, prema podacima Kongresne biblioteke. Neke obeležavaju Linkolna i Vašingtona na Dan predsednika.
Ali na federalnom nivou, taj dan je i dalje zvanično Vašingtonov rođendan.
Prelazak na konzumerizam
Krajem 60-ih, Vašingtonov rođendan je bio jedan od devet federalnih praznika koji su se obeležavali na određeni datum u različitim danima nedelje, prema članku iz 2004. u časopisu Nacionalnog arhiva, Prolog.
Kongres je glasao da se neki od njih obeležavaju u ponedeljak, delom i da bi se izbeglo odsustvo vladinih službenika kada je praznik bio sredinom nedelje. Međutim, članovi Kongresa su takođe uzeli u obzir jasne prednosti za ekonomiju, uključujući povećanje maloprodaje i putovanja tokom trodnevnog vikenda.
Uniformisani Zakon o obeležavanju praznika u ponedeljak stupio je na snagu 1971. Tako je Dan predsednika pomeren na treći ponedeljak u februaru. Prodaja je rasla, napisao je istoričar C.L. Arbelbajd u časopisu Prolog.
Brugeman ističe da bi Vašington i ostali očevi osnivači "bili duboko zabrinuti" zbog toga kako su praznik preuzeli komercijalni i privatni interesi.
"Bili su veoma nervozni zbog korporacija", kaže Brugeman. "Nije da su im zabranili. Ali su videli korporacije kao male republike koje su potencijalno ugrozile moć velike Republike."
Koi, koja je takođe saradnica u Vašingtonskom tink tenku Nova Amerika, dodaje da je do sada, dan lišen prepoznatljivih tradicija.
