Obeležavanje godišnjice života i nasleđa pastora Martina Lutera Kinga mlađeg, koje je počelo širom zemlje u petak, obično sadrži mešavinu politike, vere i društveno-korisnog rada.
Na ovogodišnjoj proslavi - trideset sedmoj od kad je ovaj dan proglašen za federalni praznik 1986. godine - potomci Martina Lutera Kinga mlađeg nadaju se da će podstaći napredak, tako što će pomoći da više Amerikanaca na ličniji način doživi borbu za rasnu jednakost i slogu koja još traje. Bernis King, ćerka pokojnog legendarnog borca za građanska prava, kaže da ljudi moraju da se odmaknu od dobro poznatih i već izanđalih fraza i sami ozbiljnije posvete postizanju napretka, koji je potreban društvu.
"Moramo da promenimo način razmišljanja", rekla je King, koja je izvršni direktor King Centra u Atlanti.
Pod nazivom "Počinje sa mnom", centar je pokrenuo seriju dnevnih događaja posvećenih Martinu Luteru Kingu mlađem, u koje će biti uključeni mladi i odrasli, koji će edukovati javnost o načinima transformacije nepravednih sistema u SAD.
Sastanci su emitovani na internetu i dostupni su za ponovno gledanje na društvenim mrežama Centra King.
"Čini se da prolazimo kroz cikluse, jer pokušavamo da psvemu sa istim stavom da je rasna nejednakost stvorena", izjavila je King agenciji AP.
"Promena može da bude veoma mala“, rekla je ona, "ali transformacija znači da smo sada promenili karakter, oblik i prirodu nečega. To je nešto što još nismo videli."
Među ostalim događajima predviđenim za vikend obeležavanja Dana Martina Lutera Kinga su otkrivanje spomenika u Bostonu, simpozijum o policijskoj brutalnosti u Ekronu, u Ohaju, i projekti društveno-korisnog rada u mnogim američkim gradovima. Praznikom, tako, počinje još jedna godina rada na ciljevima rasne jednakosti i pravde - od reforme policije i jačanja građanskih prava do rešenja za problem ekonomskog i obrazovnog dispariteta. Ostvarenje tih ciljeva zakočili su kulturni ratovi i politička blokada u Vašingtonu i celoj zemlji.
U nedelju ujutru, predsednik Džo Bajden postaće prvi američki predsednik koji je, na tom položaju, održao propoved u crkvi Martina Lutera Kinga mlađeg u Atlanti. Bajden će govoriti u Baptističkoj crkvi Ebenezer na poziv njenog pastora, demokratskog senatora Rafaela Vornoka koji je nedavno pobedio na izborima za puni mandat, kao prvi afro-američki senator iz Džordžije. Crkva Ebenezer je istorijsko zdanje gde je King držao propovedi od 1960-te do atentata na njega 1968.
A, u ponedeljak, kada je zvanično federalni praznik, obeležavanje Dana Martina Lutera Kinga nastavlja se u Atlanti, kao i u glavnom gradu Vašingtonu i drugde.
Pastor Al Šarpton, koji je u mladosti počeo kao organizator pokreta za građanska prava, kao mladi direktor projekta protiv siromaštva Kingove Konferencije hrišćanskih lidera juga održaće svoje tradicionalne prazničngodišnje praznične manifestacije u Vašingtonu i Njujorku u ponedeljak. Očekuje se da će Martin Luter King treći prisustvovati Šarptonovom svečanom doručku u Vašingtonu, zajedno sa svojom suprugom, predsednicom Dram Mejdžor instituta, Andreom Voters King, kojoj će biti uručeno priznanje, zajedno sa bivšom predsedavajućom Predstavničkog doma Kongresa, Nensi Pelosi.
U ponedeljak popodne u Njujorku, Šarpton, osnivač i predsednik Nacionalne akcione mreže, okupiće više od 30 istaknutih državnih i lokalnih zvaničnika na forumu za javnu politiku u Domu pravde, sedištu njegove organizacije u Harlemu,
Tokom decenija od kako je ustanovljen praznik Martina Lutera Kinga, to je postala prilika za izabrane zvaničnike i kandidate za funkcije da definišu svoje stavove u domenu građanskih prava i socijalne pravde. Bernis King ističe da je stranačka borba među političarima glavna prepreka zakonodavnim rešenjima o građanskim pravima.
Prevazilaženje toga "zahtevaće da se ljudi izdignu do stanja kada su lojalni čovečanstvu, a ne svojoj stranci", istakla je King.
"Ako ne pronađemo humane načine da usvojimo politiku i sprovedemo u praksu tu politiku, nastavićemo da budemo u začaranom krugu spirale ka uništenju i haosu."
Mimo politike, mnogi događaji za Kingov praznik su prilika za Amerikance da učine nešto za druge, razmišljaju o njegovom nasleđu ili se na lokalnom nivou bave problemom rasne diskriminacije u svojoj sredini.
Veliki spomenik Martinu Luteru Kingu mlađem biće zvanično otkriven u petak u Bostonu, gde je lider prvi put sreo svoju suprugu, Koretu Skot King. Početkom 1950-ih, on je bio doktorant teologije na Bostonskom univerzitetu, a ona je studirala na Nju Ingland konzervatorijumu za muziku.
Skulptura koja je koštala 10 miliona dolara pod nazivom "Zagrljaj", sastoji se od četiri isprepletene ruke, inspirisana je fotografijom Kinga i njegove supruge zagrljene kada je saznao da je dobio Nobelovu nagradu za mir 1964. Autor skulpture je Henk Vilis Tomas a izabrana je od 126 predloženih radova.
Imari Paris Džefris, izvršni direktor EmbraceBoston, organizacije koja je organizovala postavljanje spomenika, naglasio je značaj te skulpture u najstarijem američkom javnom parku, prometnoj zoni kojom svake godine prođu milioni stanovnika i posetilaca.
"Mislim da Boston ima reputaciju grada heroja i abolicionista, kao što su W.E.B. Du Boa i Frederik Daglas, a u isto vreme reputaciju da nije prijateljski nastrojen ili je u nekim slučajevima čak rasistički. Postoji tenzija između te dve slike Bostona. Održavanje komemoracije tamo je deo naše namere da promenimo perspektivu našeg grada."
U Ekronu u Ohaju, porodica Džejlanda Vokera, 25-godišnjeg crnca ubijenog nakon što su policajci pucali 46 puta na njega dok je bežao prošlog jula, održaće simpozijum o javnoj bezbednosti i mentalnom zdravlju sa lokalnim liderima za građanska prava u subotu. Vokerov slučaj je privukao pažnju aktivista, uključujući i porodicu King.
A već sedmu godinu, fondacija Kelog će obeležiti Nacionalni dan rasnog pomirenja, koji se slavi dan posle praznika Martina Lutera Kinga. U utorak, zajednice širom zemlje treba da održavaju gradske skupštine kako bi nastavile dijalog za koji fondacija kaže da je neophodan da bi se postigla rasna jednakost.
"Bez obzira ko ste, postoji put izlečenja koji svi moraju da razmotre", rekla je La Džun Montgomeri Tabron, direktorka Kelog fondacije. "Svi smo mi pogođeni rasizmom."
