Skupština Srbije nastavila je u utorak sednicu na kojoj se razmatra rebalansa budžeta, kojim su u odnosu na inicijalni plan s početka godine predviđeni prihodi veći za 133 milijarde dinara, a rashodi za 193 milijarde.
Na početku pretresa, poslanici su iskoristili svoje pravo da postave pitanja predstavnicima izvršne vlasti.
Šef poslanika Narodnog pokreta Srbije Miroslav Aleksić rekao je da je kompletna ekonomska politika vlasti "velika iluzija".
"Kompletna ekonomska politika vlasti i budžeta je velika iluzija, a vi ste, ministre Mali, uz Aleksandra Vučića jedan od najboljih iluzionista. Ozbiljan ste manipulator i verujete u to sto pričate", rekao je Aleksić u skupštinskoj raspravi o rebalansu budžeta. "U rebalansu ste podigli minus sa 1,7 milijardi evra na 2,2 i to tako što investirate u neisplative projekte koji na srednji rok neće dati rezultat za budžet i nećemo imati rast nego usporenje", tvrdi Aleksić.
On je rekao da se uzima 8,3 milijarde evra za nove kredite, od kojih će 2,25 milijarde ići na finansiranje minusa, a šest milijardi za vraćanje glavnica i kamata ranije preuzetih kredita.
Ministar finansija i prvi potpredsednik Vlade Siniša Mali ocenio te optužbe kao "čistu demagogiju i licemerje".
Poslanik Stranke slobode i pravde (SSP) Dušan Nikezić izjavio je da od predloženog rebalansa državnog budžeta niko neće živeti bolje.
„Siniša Mali govori da je ekonomija nikada jača, ali nema para da se prosveti povećaju plate ni do prosečnih plata. Para za prosvetne radnike nema, ali ima za partijske kadrove - tako da je Jorgovanki Tabaković plata povećana za 103.000 dinara“, kazao je.
Nikezić je navodio koliko je novca dato ministrima bez portfelja i raznim vladinim kancelarijama, kao i koje su cene puteva koji se grade.
Ukazujući da se građani zadužuju po visokim kamatnim stopama, on je rekao da je hrana poskupela 53 odsto, te da je u Sloveniji hrana jeftinija, a plata veća, i da građani Srbije plaćaju najskuplje gorivo u regionu, dok su svi državni nameti viši.
“Vaskrsli ste Slobinu inflaciju iz devedestih i njome povećavate i plate u evrima i BDP u evrima, time smanjujete veštački i udeo javnog duga u BDP-u, vama ne rastu prihodu, vama raste rupa u bužetu, kamate koje su i dalje veće nego ukupna socijalna davanja u zemlji, a rupa u budžetu raste jer se vlast sve više bahati”, kazao je.
Nikezić je, pozivajući se na podatke Republičkog zavoda za statitiku, insistirao da prosvetni radnici imaju prosečnu platu od 89.000 dinara i da je to manje od republičkog proseka, koji je oko 95.000.
On je rekao da u ovom budžetu nema, a moglo je da bude, povećanje plata i penzija, besplatnih udžbenika, vraćanja otetih penzija, ukidanja akcize na struju, smanjenje akcize na gorivo.
"Ovih stvari nema ne zato što nema para, već zato što sve pare odoše na prijekte mimo tendera i bahaćenje uprave", rekao je Nikezić.
Ministar finansija Siniša Mali rekao je da je neverovatno šta je Nikezić govorio i naveo da je on bio kreator ekonomske politike do 2012. godine.
„Srbija je danas druga najbrže rastuća ekonomija u Evropi a to se od 2008. do 2012. nikada nije desilo, kada je Nikezić bio "alfa i omega" ekonomije. Zbog toga što ste zakatančili fabrike pola miliona ljudi ostavili ste bez posla“, rekao je i dodao da je stopa nezaposlenosti bila 25,9, te da nije bilo novih fabrika, a da je kurs lutao od 80 do 120 dinara i da je ta vlast ostavila "pustoš".
Mali je, odgovarajući na pitanje vezano za plate prosvetnih radnika rekao da je junska prosečna plata u prosveti bila oko 96.000, a prosečna republička zarada oko 95.000 dinara.
Ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović rekla je da nema dileme da prosvetni radnici decenijama nisu bili adekvatno nagrađivani i da je ovo Vlada Srbije koja je rešila da to popravi.
Ona je rekla da je u 2023. godini povećana plata svima u prosveti za 31 odsto, te da je napravljen dogovor Vlade i sindikata da će se na statusu prosvetnih radnika i te kako ozbiljno raditi.
"Dvocifreno povećanje plata će biti isključivo za prosvetne radnike i biće za 50 odsto više od ostalih povećanja. Razgovaramo sa reprezentativnim sindikatima i oni očekuju da se prosečna plata u prosveti izjednači sa platama u javnom sektoru", rekla je Đukić Dejanović.
Radosavljević: Srbija će prvi put u poslednjih nekoliko godina imati rast deficita
Analizirajući predloženi rebalans budžeta Srbije o kome poslanici raspravljaju u parlamentu, profesor na univerzitetu FEFA Goran Radosavljević ističe da će, nakon što je država napustila proces fiskalne konsolidacije, prvi put u poslednjih nekoliko godina imati rast deficita.
Kako smatra Radosavljević, to nije čak ni problem jer je za državu u razvoju bolje da ima i nešto veći deficit ako je on razvojni, nego da ima suficit:
„Međutim, problematično je da su ta sredstva i povećanje tog deficita u stvari išli na uštrb nekih projekata koji u budućnosti neće doneti ni rast BDP-a, ni prihoda budžeta iz kojih ti krediti koji će biti uzeti da se ti projekti realizuju, trebalo da budu vraćeni. Dakle, mislim da je u ovom trenutku vlada trebalo da bude ili konzervativnija po pitanju trošenja, ili ukoliko ne, i to je bila ideja, da ta sredstva preusmeri u neke druge projekte koji su ovom trenutku prioritet. Naravno, država je sebi postavila za prioritet EXPO, stadione i "rafale", umesto povećanja plata prosvetarima, rešavanje određenih problema u zdravstvu, socijali itd“, ističe Radosavljević.
Sagovornik Glasa Amerike ističe i da su podsticaji države za privredu i poljoprivredu prioritetni, ali da su ta izdvajanja daleko manja u odnosu na ono što se samo u jednoj godini izdvaja za jednu ratu kupovine rafala:
„Imamo 400 miliona za rafale i skoro duplo manje za demografiju ili za natalitet i podršku porodicama“, kaže Radosavljević i dodaje da predstavnici vlasti stalno ističu da su budžetski prihodi povećani, ali da se skoro prećutkuje da su rashodi povećani još više:
„Imaćemo veći deficit nego što se planiralo. Država se zadužuje da vrati taj deficit. Prosto povećavamo javni dug i javni dug će verovatno do kraja godine preći 40 milijardi evra. To sa stanovišta, relativno posmatrano u procentima BDP-a, i dalje nije kritičan i rizična visina duga. Međutim, sa stanovišta nivoa kamate koju plaćamo – ta kamata je u procentima BDP-a gotovo duplo veća od kamate koju plaća recimo država Francuska za javnu dug koji je dupli veći nego naš“, kaže Radosavljević i objašnjava da to liči na situaciju koju građani Srbije jako dobro razumeju:
„Dva elementa treba da imate u vidu – jedan je koliko ste zaduženi, a drugi koliko to skupo plaćate. Da li imate dugoročne kredite, da se narodski izrazim – da li imate dugoročne kredite ili plaćate minuse po tekućem računu. Ovi drugi su mnogo skuplji, iako vam je kredit mnogo manji. E mi imamo trenutno tu situaciju – mi ćemo se, i to je činjenica, zaduživati u narednom periodu sve skuplje i skuplje. Počeli smo da uzimamo investicione kredite od komercijalnih banaka – to je najskuplji mogući vid zaduživanja, sa stanovišta države.“
Odgovarajući na sve glasnije tvrdnje ministra finansija Siniše Malog i ostalih predstavnika vlasti da je Srbija druga najbrže rastuća ekonomija u Evropi i da su njeni ekonomski pokazatelji sve bolji, Goran Radosavljević u razgovoru za Glas Amerike naglašava da ovaj nivo rasta za zemlju ovog nivoa razvijenosti nije dovoljan:
„Moj sin koji ima 4 godine, prošle godine je više nego duplo porastao nego ja. Ali i dalje teško da može da igra sa mnom basket. Srbija je četvrta ili peta najsiromašnija zemlja u Evropi i plašilo bi me da još dodatno ne rastemo brže od ostalih. To znači da zaostajemo još više“.
Po njegovoj oceni dobro je da Srbija ima privredni rast, ali je problem u tome što taj rast nije ravnomeran. Kako objašnjava Radosavljević, to što Srbija kupuje francuske aviona Rafal je dobro za nekog trgovca oružjem koji će uzeti proviziju ili za vojsku koja će dobiti modernije naoružanje, ali građani od toga neće imati veće plate narednih godina:
„Ti kapitalni projekti neće ili neće u dovoljnoj meri povećati standard stanovništva da bi oni za tri do pet godina od toga osetili boljitak. Dakle, nije građanima Leskovca bolje od kako su dobili stadion na koji su potrošeni milioni evra. Slično će biti u Beogradu i nekim drugim mestima. Dakle, prioritet kapitalnih rashoda prati očigledno neke druge prioritete, a ne prati šta su potrebe države. A potrebe države su i u zdravstvu, i u demografiji, i u prosveti, i u kulturi“, kaže Radosavljević i dodaje:
„Videli smo da prema svim pokazateljima Eurostata Srbija je na 46 posto prosečnog standarda EU i ne samo što smo na 46 posto, nego smo u zadnjih deset godina otišli sa 42-43 na 46. Dakle, nismo ni nešto značajno pobegli. I ja ne očekujem da se u narednoj godini taj standard značajno poveća, ali očekujem da makar ne dođe do pada tog standarda“, kaže na kraju sagovornik Glas Amerike.
U Skupštini i o Kosovu i dnevnopolitičkim temama
Priliku da postavi poslanička pitanja na početku sednice prvi je iskoristio lider Ekološkog ustanka Aleksandar Jovanović koga su najpre zanimali odgovori na pitanja koja nisu na dnevnom redu, poput - da li predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednica parlamenta Ana Brnabić dobijaju novac kako bi lobirali za kompaniju Rio Tinto, šta Vojska Srbije i načelnik Generalštaba Milan Mojsilović misle o poklanjanju zemljišta na kojoj se nalaze zgrade Generalštaba u centru Beograda, kao i koliko je Ana Brnabić platila vilu u kojoj je stanovala Jovanka Broz?
Na to je regovala potpredsednica parlamenta Marina Raguš, odgovorivši da to nije imovina Ane Brnabić, već zgrada koja se dodeljuje predsednicima parlamenta zbog bezbednosnog protokola.
Poslanica Zeleno-levog fronta Natalija Stojmenović pitala je koliko je dugo vojnik koji je upravljao vozilom koje je usmrtilo pet osoba na putu Kraljevo–Raška bio na dužnosti.
"Da li je bio sam, da li je bio obučen za upravljanje ovakvom vrstom vozila? Zašto 72 sata nakon nesreće javnost nije upoznata u kojoj fazi istrage se ovaj slučaj nalazi?", upitala je.
Narodni poslanik Demokratske stranke Zoran Lutovac postavio je u Skupštini Srbije pitanje za MUP i Tužilaštvo ko su naslinici koji su u ponedeljak maltretirali studente u Novom Sadu i koje su mere protiv njih preduzete?
Poslanik koalicije NADA Zoran Stojanović rekao je tokom obraćanja da su sva njegova pitanja povezana sa Kosovom, na dan na koji se obeležava 24 godina od demokratskih izbora 2000. godine.
„Tražim odgovor od Ane Brnabić da li je povukla pismo, koje je poslala EU u decembru 2023. godine, kojim je izrazila rezerve prema pojedinim odredbama francusko-nemačkog plana?“, upitao je i zatražio odgovor na pitanje da li će direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković podneti ostavku zbog „kraha kosovske politike“.
Ministar poljoprivrede Aleksandar Martinović izjavio je da su poslanici opozicije "neprijatelji zemlje i naroda", što je izazvalo niz replika i kritike potpredsednici parlamenta Marini Raguš zašto nije reagovala i opomenula ministra.
Martinović je rekao da je bivša vlast ukinula vojni rok sa ciljem da se potpuno onesposobi za odbranu Srbija.
"Kosovo i Metohija, BiH, teško pitanje Makedonije, veliki problemi iz Hrvatske i u takvoj situaciji vi ukidate obavezno služenje vojnog roka i kažete nema potrebe da Srbija ima vojsku. Vi ste bili i ostali dokazani neprijatelji države Srbije, srpskog naroda i građana Srbije. Ni za jotu se niste promenili, samo vam je sada druga tema, sada je tema litijum", rekao je.
Posle izlaganja Martinovića, poslanik Aleksandar Jovanović je bacio Poslovnik u pravcu klupa u kojima sede ministri tražeći njegovu povredu.
Poslanik Stranke slobode i pravde (SSP) Borko Stefanović rekao je da je predsedavajuća Marina Raguš morala da reaguje jer, kako je naveo – „ako se nekome dozvoli da označava opoziciju neprijateljima zemlje i naroda, onda je to ono što vodi u sukobe.“
Poslanik Nove Demokratske stranke Srbije Predrag Marsenić rekao je da je na delu "puzeće priznanje" Kosova, nabrajajući da je Kosovu dat pozivni broj, prepuštena energetika i ostalo, a da bi vlast kada se kandiduje na izborima trebalo da kandiduje svoju politiku, navodeći da sada slede politiku lidera Liberalno-demokratske partije Čedomira Jovanovića.
