Sjedinjene Države u utorak su uvele sankcije protiv više od 100 entiteta i pojedinaca i zabranile novi uvoz ruskog zlata, čime su povećale pritisak na Rusiju zbog invazije na Ukrajinu, u skladu sa obavezama preuzetim na ovonedeljnom samitu G7, prenosi agencija Rojters.
Sekretarijat za finansije je u saopštenju naveo da je sankcionisao 70 entiteta od kojih su mnogi, kako se navodi, ključni za rusku odbrambenu industriju kao i 29 pojedinaca, da bi se poremetili kapaciteti Rusije da razvija i raspoređuje oružje i tehnologiju koji se koriste u ratu u Ukrajini.
Kaznene mere predviđaju zamrzavanje imovine i zabranu poslovanja Amerikanaca sa sankcionisanim entitetima i pojedincima.
"Sankcionisanje ruske odbrambene industrije će umanjiti kapacitete (ruskog predsednika Vladimira) Putina i dodatno zaustaviti njegov rat protiv Ukrajine, koji je već opterećen lošim moralnim stanjem, prekinutim lancima nabavke i logističkim neuspesima", navela je u saopštenju američka sekretarka za finansije Dženet Jelen.
U okviru mera američke vlade, uvedene su nove sankcije Rosteku, ruskom državnom odbrambenom konglomeratu. Iz Sekretarijata za finansije je saopšteno da Rostek upravlja nad "više od 800 entiteta širom velikog broja sektora" i da su blokirani svi entiteti u kojima ta kompanija ima, direktan ili indirektan, udeo od više od 50 odsto.
Sankcionisana je i Ujedinjena vazduhoplovna korporacija, koja proizvodi ruske borbene avione MiG i Suhoj - letelice koje koriste i neki američki saveznici, među kojima su i pojedine članice NATO-a - a čiji je većinski vlasnik Rostek. Američka vlada saopštila je da je cilj da se "oslabi sposobnost Rusije da nastavi vazdušne napade na Ukrajinu".
Kažnjen je i Tupoljev, proizvođač ruskih strateških bombardera i transportnih letelica.
Uvedene su i sankcije protiv oko 20 entiteta koji razvijaju i proizvode vojnu elektronsku opremu, kao i protiv najvećeg ruskog proizvođača kamiona Kamaz, zato što se njegova vozila koriste za prevoz raketa i ruskih vojnika u Ukrajini.
Takođe se zabranjuje uvoz zlata poreklom iz Rusije, sa izuzetkom zlata koje se nalazilo izvan te zemlje pre utorka. Reč je o najvećem ruskom izvozu posle energenata. Zlato je ključni resurs za rusku centralnu banku suočenu sa ograničenim pristupom imovini u inostranstvu zbog zapadnih sankcija.
Među sankcionisanim pojedincima su i osobe koje su bile umešane u izbegavanje sankcija, kao i nekoliko aktuelnih i bivših zvaničnika separatističkih teritorija u Donbasu.
Stejt department takođe uvodi sankcije protiv 45 entiteta i 29 pojedinaca, među kojima su ruske vojne jedinice i obaveštajna agencija FSB (Federalna služba za bezbednost), saopšteno je iz Sekretarijata za finansije. Biće uvedene i restrikcije na izdavanje viza za više od 500 ruskih vojnih oficira, kao i drugih zvaničnika.
Bajdenova administracija je u utorak takođe saopštila da je uvela trgovinske sankcije protiv 36 kompanija, a neke od sankcionisanih kineskih preduzeća je optužila da pružaju podršku ruskoj vojnoj i odbrambenoj industrijskoj bazi, posle ruske invazije na Ukrajinu.
Kažnjene su i kompanije iz Rusije, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Litvanije, Pakistana, Singapura, Velike Britanije, Uzbekistana i Vijetnama.
