Očekuje se da će ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski posetiti Vašington sledeće nedelje, dok Kongres nastavlja raspravu o dodatnoj pomoći za Ukrajini od 21 milijarde dolara za podršku njenoj borbi protiv Rusije.
Američki zakonodavci su sve više podeljeni oko toga da li da Ukrajini pruže veću pomoć dok se njena bitka protiv ruske invazije nastavlja. Predsednik Džo Bajden traži 13 milijardi dolara vojne pomoći i osam milijardi dolara humanitarne pomoći. Međutim, neki republikanski zakonodavci protive se slanju dodatne pomoći Ukrajini.
Očekuje se da će se Zelenski sastati sa Bajdenom sledeće nedelje u Beloj kući posle prisustvovanja zasedanju Generalne skupštine UN u Njujorku.
Iako je kontraofanzivni pritisak Ukrajine protiv ruske invazije bio sporiji nego što se očekivalo, Zelenski je u četvrtak proslavio ono što je opisao kao ukrajinsko uništavanje ruskog sistema protivvazdušne odbrane na anektiranom poluostrvu Krim.
"Posebno treba pomenuti celokupno osoblje Službe bezbednosti Ukrajine, kao i naše pomorske snage", rekao je Zelenski u svojoj noćnoj video poruci. "Sistem PVO okupatora je uništen. Veoma značajno, bravo".
Nove sankcije
Ranije u četvrtak, SAD su uvele sankcije za više od 150 preduzeća i pojedinaca u Rusiji, Turskoj, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Gruziji kako bi suzbili izbegavanje trgovinskih ograničenja sa ciljem blokiranja finansiranja ruskog rata protiv Ukrajine, koji je sada u 19. mesecu.
Najnoviji paket sankcija jedan je od najvećih koje su uveli Stejt department i Sekretarijat za finansije SAD.
Na meti su oni koji prodaju zapadnu tehnologiju Moskvi kako bi pomogli njenim ratnim naporima, posebno kompanije i ljudi u Turskoj, članici zapadne vojne alijanse koja podržava Ukrajinu.
Borbe se nastavljaju
Ukrajina je nastavila iscrpljujuću kampanju vraćanja teritorija u blizini razorenog grada Bahmuta koji je pod ruskom kontrolom i nanela je teške gubitke ruskim snagama na južnom frontu, rekli su visoki vojni zvaničnici Ukrajine.
Vode se žestoke borbe u mnogim delovima istočnog fronta, tvrde oni, ali bez novih prodora u tromesečnoj kontraofanzivi.
Ukrajinski napredak je bio mnogo sporiji od uspeha koje su zabeležili prošle godine u vraćanju teritorije na severoistoku, jer se nastavlja metodično suočavanje sa tvrdo ukopanim ruskim snagama.
Predsednik Volodimir Zelenski i drugi zvaničnici odbacili su kritike sa Zapada u kojima se kaže da je tromesečna ofanziva prespora i ometana strateškim greškama, poput raspoređivanja trupa na pogrešnim pozicijama.
Oslobođena Avdijivka, "bitna za dalje napredovanje"
Ukrajinske snage saopštile su u petak da su ponovo zauzele selo na istoku zemlje posle intenzivnih borbi sa ruskim trupama.
Selo Avdijivka se nalazi oko 15 kilometara južno od grada Bahmuta koji su okupirale ruske snage u borbama koje su bile trajale najduže od početka rata.
Treća jurišna brigada saopštila je da je zauzela Avdijivku pošto je opkolila ruski garnizon u selu u, kako je opisala, "munjevitoj operaciji" i uništila ga tokom dva dana. Uspešnu akciju nazivaju prodorom na južno krilo Bahmuta i "ključem za uspeh u svim daljim pravcima".
Brigada je osporila prvobitnu izjavu zamenice ukrajinskog ministra odbrane Hane Malijar u kojoj je rekla da je selo vraćeno, ali je to kasnije opovrgla rekavši da se tamo i dalje vode teške borbe, te da se situacija nekoliko puta "dinamično menjala".
Sa ruske strane nije bilo komentara o ovom konkretnom događaju.
Odvojeno od toga, rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da su njihove snage odbile osam napada na istoku u oblastima južno od Bahmuta.
Malijar je prethodno rekla da snage Kijeva osvajaju tri sela južno od Bahmuta - uključujući Avdijivku.
"Tamo je postignut napredak", rekla je ona u aplikaciji za razmenu poruka Telegram.
Napredovanje ka jugu
Na južnom frontu, gde su se ukrajinske snage fokusirale na zauzimanje više sela na putu ka Azovskom moru, Malijar je rekla da su ruske trupe pretrpele "značajne gubitke" u napadima na ključne gradove.
Ruske žrtve, rekla je Malijar, "značajno su smanjile njihovu sposobnost da se brane".
Kretanje ka jugu ima cilj da podeli kopneni most koji su stvorile ruske snage između poluostrva Krim, koje je Moskva pripojila 2014, i oblasti koje drže na istoku, proširenih ruskom invazijom u punom obimu pokrenutom u februaru 2022.
Oleksander Štupun, portparol trupa na južnom frontu, istakao je velike gubitke Rusije u pokušajima Moskve da povrati izgubljene pozicije.
"Neprijatelj je, kao rezultat pokušaja da povrati bar neke od izgubljenih položaja u pravcu Tavrije (jug) u poslednja dva dana, izgubio 15 tenkova i 12 oklopnih vozila", rekao je on na nacionalnoj televiziji.
On je ocenio da su gubici ruskih snaga 665 ljudi tokom dva dana.
Rojters nije mogao da proveri nijedan izveštaj sa bojnog polja.
Rusija: Poslednjih godina neutralisano na stotine stranih špijuna
Visoki ruski bezbednosni zvaničnik rekao je u članku objavljenom u petak da je Moskva poslednjih godina "neutralisala" stotine stranih špijuna.
Nikolaj Patrušev, sekretar Saveta bezbednosti Rusije, napisao je u biltenu ruske spoljne obaveštajne agencije:
"Poslednjih godina identifikovano je i neutralisano na stotine službenika stranih obaveštajnih službi, kao i drugih lica koja su uključena u organizovanje obaveštajno-subverzivnih aktivnosti protiv naše zemlje i naših strateških partnera".
Patrušev, blizak saveznik ruskog predsednika Vladimira Putina, bivši je direktor Federalne službe bezbednosti (FSB) i smatra se ključnim zagovornikom tvrdolinijaške, jastrebovske politike unutar Kremlja.
Britanija: Ukrajinski raketni napad na brodogradilište na Krimu napravio dugoročnu štetu
Takođe u petak, britansko ministarstvo odbrane potvrdilo je da je raketni napad na mornarički štab ruske Crnomorske flote na Krimu ranije ove nedelje zadao udarac koji je možda onesposobio objekte za duži vremenski period.
Desantni brod "Minsk" i podmornica klase Kilo 636.3 "Rostov na Donu" bili su na održavanju u brodogradilištu Sevmorzavod, na suvim dokovima baze, kada se dogodio raketni napad u sredu pre svitanja.
Dokazi iz javno dostupnih izvora, navodi ministarstvo, "ukazuju da je Minsk skoro sigurno funkcionalno uništen, dok je Rostov verovatno pretrpeo katastrofalnu štetu".
Prema izveštaju ministarstva, svaki pokušaj da se podmornica pokrenei "verovatno" bi potrajao mnogo godina i koštao bi stotine miliona dolara.
Pored toga, saopštilo je britansko ministarstvo, postoji i "realna mogućnost" da bi složen zadatak uklanjanja oštećenih brodova iz suvih dokova mogao da izbaci pristaništa van funkcije mesecima i da Rusiju suoči sa "značajnim izazovima u održavanju flote".
"Rostov" je, prema britanskom ministarstvu, bio jedna od četiri podmornice Crnomorske flote sposobne za nošenje krstarećih raketa koje su "igrale glavnu ulogu u napadu na Ukrajinu i projektovanju ruske moći preko Crnog mora i istočnog Mediterana".
Zelenski primio pripadnike ukrajinske jevrejske zajednice
U Kijevu, predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski primio je povodom jevrejske Nove godine predstavnike jevrejske zajednice u Ukrajini.
"Uoči Roš hašane sastao sam se se sa predstavnicima ukrajinske jevrejske zajednice - sa našim ratnicima i rabinima", napisao je on u poruci na društvenim mrežama.
"Hvala vam što podržavate našu zemlju, našu težnju za mirom. Mir može biti samo zahvaljujući pobedi Ukrajine. I verujemo da možemo što pre da povratimo pošten i pošten mir za celu Ukrajinu", poručio je on.
