Ukrajinske trupe pokušavaju da potisnu ruske snage duž reke Dnjepar u južnoj oblasti Herson, saopštila je vojska u sredu, pozivajući na operativnu "tišinu" duž, kako je opisala, "prilično fluidne" linije fronta.
Ukrajina je u utorak saopštila da je obezbedila uporište na istočnoj obali te ogromne reke koje je okupirala Rusija, po prvi put potvrđujući napredak koji bi mogao da otvori novu liniju napada prema okupiranom Krimu.
"Duž linije fronta, koja ide duž Dnjepra... odbijanje sa naše strane se odvija na liniji od tri do osam kilometara duž cele obale od ivice vode", rekla je Natalia Humenjuk, portparolka za južnu vojnu komandu.
"Za sada ćemo tražiti informativnu tišinu... koja bi nam omogućila da kasnije izveštavamo o velikim uspesima", rekla je ona u televizijskim komentarima.
Rojters nije mogao nezavisno da proveri navode Kijeva.
Ruski zvaničnik Vladimir Saldo rekao je da su trupe Moskve prikovala ukrajinske snage koje su prešle na istočnu obalu reke i da su ih zasuli "paklenom vatrom".
Ukrajinsko napredovanje na obali Dnjepra koju drži Rusija, što predstavlja veliku prirodnu barijeru, predstavljalo bi veliki poraz za ruske okupacione trupe na zapadnoj strani linije fronta od 1.000 km.
"Kontraofanziva se razvija"
Rusija je u velikoj meri zadržavala kontraofanzivu Kijeva na jugoistoku, ali bi napredovanje u okupiranoj Hersonskoj oblasti moglo da smanji njihovu odbranu i da pojača pritisak.
"Uprkos svim izgledima, odbrambene snage Ukrajine su stekle uporište na levoj (istočnoj) obali Dnjepra", rekao je u utorak šef kabineta predsednika Volodimira Zelenskog.
Zvaničnik Andrij Jermak rekao je da se kontraofanziva Ukrajine, koju je pokrenula u junu, "razvija" i da Kijev zna "kako da dođe do pobede".
Ruska vojska saopštila je prošle nedelje da su njene snage osujetile pokušaj Ukrajine da formira mostobran na istočnoj obali i obližnjim ostrvima, nanevši im velike gubitke.
Jermak je to izneo tokom posete Sjedinjenim Državama, ključnom savezniku Kijeva koji je pružio vitalnu vojnu pomoć od invazije u februaru 2022, iako sada kruže pitanja o održivosti takve pomoći.
Iako je oprezan kako ne bi ugrozio nijednu od svojih operacija, Kijev je nestrpljiv da istakne uspehe na bojnom polju nakon što je u toliko hvaljenoj kontraofanzivi, sada dugoj već više od pet meseci, ponovo zauzeo samo niz sela i nijedno veliko naselje.
Ruske trupe su zauzele Hersonsku oblast u prvim danima svoje invazije, ali su se pre godinu dana povukle iz grada Hersona i drugih položaja na zapadnoj strani reke.
Ove nedelje, u veoma neobičnom incidentu, dve ruske državne novinske agencije objavile su upozorenja u kojima se navodi da Moskva premešta trupe na "povoljnije položaje" istočno od reke, jezik kojim je u prošlosti opisivao povlačenje.
Agencije su brzo povukle novinski izveštaj, za koji je rusko ministarstvo odbrane reklo da je lažan.
Ruski raketni napadi na civilne objekte
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je da Rusija nastavlja da gubi vojnike nedaleko od Avdijevke "brže i u većoj razmeri nego, na primer, kod Bahmuta".
"Izuzetno je teško izdržati ovu navalu. I svaki naš ratnik koji drži položaje, svaki naš ratnik koji tamo obavlja borbene zadatke, zaslužuje našu najveću zahvalnost. Oni su pravi heroji", izjavio je Zelenski u svom redovnom video obraćanju.
Što više ruskih snaga bude uništeno u blizini Avdijevke sada, to će ukupna situacija i ukupan tok ovog rata biti gora za neprijatelja, poručio je on.
Najmanje jedna osoba je poginula u ruskom raketnom napadu tokom noći na grad na istoku Ukrajine, saopštile su vlasti u sredu.
Spasioci su u sredu ujutru pretraživali ruševine srušene zgrade u potrazi za preživelima nakon napada na Selidove, severozapadno od Donjecka koji je okupirala Rusija.
Nacionalna policija saopštila je da su četiri projektila S-300 pala nešto posle ponoći, ubivši jednu osobu, ranivši najmanje tri i oštetivši šest stambenih zgrada i 20 kuća.
Pet osoba, uključujući jedno dete, spašeno je iz jedne zgrade koja je teško oštećena u napadu, rekao je ministar unutrašnjih poslova Ihor Klimenko na Telegramu.
Lokalni zvaničnici su, u zasebnom saopštenju na Telegramu, rekli da se veruje da su još četiri osobe zarobljene ispod ruševina.
Spasioci su rano u sredu raščišćavali ruševine i upozorili stanovnike da se ne približavaju objektu, za koji se činilo da je uništen udarom.
Veliki kran je pomogao radnicima da raščiste masu rastresitiog šuta sa mesta gde je nekada bio gornji sprat. Mnogi posmatrači su bili u šoku, neki su plakali.
"Tamo nisu živeli vojnici, samo civili", rekla je Olha, 64-godišnja žena koja živi pored zgrade i poznaje ženu koja je ubijena.
Rusija izvodi redovne napade raketama i bespilotnim letelicama na naseljene centre iza linije fronta, tokom svoje 21-mesečne invazije na Ukrajinu.
EU neće uspeti da u roku koji je odredila isporuči dovoljno granata
Evropska unija neće uspeti da ispuni ranije određeni cilj u snabdevanju Ukrajine sa milion artiljerijskih granata i projektila do sledećeg marta.
Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus priznao je to u utorak pre samita ministara odbrane EU u belgijskoj prestonici Briselu.
Pistorijusovi komentari prvo su priznanje visokog zvaničnika EU da cilj neće biti postignut, iako su mnogi mesecima nasamo izražavali skepticizam.
Obećanje je dato još u martu kao odgovor na potrebu Ukrajine za artiljerijskim granatama, pošto je njen skoro dvogodišnji rat sa ruskim okupacionim snagama zapao u ćorsokak. Obećanje je deo trodelnog programa za povećanje isporuke municije u Ukrajinu, pri čemu je prvi deo predviđao da zemlje članice EU daju doprinos iz sopstvenih zaliha.
Drugi deo uključuje zemlje EU koje naručuju nove isporuke granata od industrije u okviru zajedničke inicijative nabavke.
Pistorijus je rekao da EU radi sa proizvođačima oružja na povećanju proizvodnje oružja i municije za Ukrajinu.
Njegovo priznanje dolazi samo dva dana nakon što se vladajuća koalicija nemačkog kancelara Olafa Šolca u principu složila da udvostruči vojnu pomoć Ukrajini sledeće godine na oko 8,5 milijardi dolara, rekao je u nedelju politički izvor u Berlinu.
Ako ga odobri parlament, gde Šolcova koalicija ima većinu, povećanje bi podiglo nemačku potrošnju za odbranu na 2,1 odsto njenog bruto domaćeg proizvoda, premašujući cilj od dva odsto koji su obećale sve članice NATO-a, dodao je izvor.
Predlog Nemačke dolazi usred sve veće rezervisanosti brojnih zemalja Evropske unije, uključujući Nemačku, u pogledu angažovanja dugoročne vojne pomoći u iznosu do pet milijardi dolara godišnje tokom četiri godine, kao deo širih bezbednosnih obaveza Zapada za jačanje odbrane Ukrajine.
U izveštaju su korišćene neke informacije agencija Rojters, Asošijeted pres i Agencije Frans pres.
