Posle talasa raketnih udara koje je Rusija izvela na Ukrajinu u četvrtak , britansko ministarstvo odbrane dan kasnije je objavilo da će period između takvih udara najverovatnije nastaviti da se povećava.
Ministarstvo je saopštilo da je Rusiji potrebno vreme da "prikupi kritičnu masu novoproizvedenih projektila direktno iz industrije pre nego što može da izvede dovoljno veliki napad da kredibilno nadvlada ukrajinsku protivvazdušnu odbranu".
Rusija je u četvrtak pokrenula salve raketnih napada širom Ukrajine, usmrtivši najmanje šestoro ljudi, a ostavila je stotine hiljada njih bez grejanja i struje.
Bio je to najveći takav napad na Ukrajinu u poslednje tri nedelje, pri čemu su ukrajinske snage saopštile da su oborile 34 od 81 rakete koje je Rusija ispalila, daleko manje od uobičajenog udela, kao i četiri bespilotne letelice iranske proizvodnje.
"Koliko god podmukle bile akcije Rusije, naša država i narod neće biti u lancima", rekao je ukrajinski predsednik Volodomir Zelenski u svom svakodnevnom obraćanju.
On je takođe rekao da se sastao sa članovima ukrajinskog kulturnog komiteta kako bi razgovarali o "načinima da se osnaže kapaciteti ukrajinske kulture da komunicira sa svetom kako bi se osigurala podrška Ukrajini".
"Diplomatija, novinarstvo i kultura su tri oblasti koje najviše čine da svet razume našu borbu i pomogne nam", rekao je on.
Rusko ministarstvo odbrane saopštilo je da su napadi bili odmazda za nedavni napad na region Brjansk u zapadnoj Rusiji od strane, kako Moskva navodi, ukrajinskih sabotera. Ukrajina je demantovala tu tvrdnju i upozorila da bi Moskva mogla da iskoristi ove navode da opravda pojačavanje svojih napada.
Moskva je saopštila da je pogodila vojne i industrijske ciljeve u Ukrajini "kao i energetske objekte koji ih snabdevaju". Skoro polovina domaćinstava u prestonici Kijevu ostala je bez grejanja, kao i mnogi u Harkovu, drugom po veličini gradu u Ukrajini, gde je regionalni guverner rekao da je grad pogodilo 15 ruskih raketa.
Oko 150.000 domaćinstava ostalo je bez struje u severozapadnoj ukrajinskoj oblasti Žitomir. U južnoj luci Odesa došlo je do vanrednog nestanka struje zbog oštećenih dalekovoda.
Među ispaljenim oružjem bilo je i šest hipersoničnih krstarećih raketa Kinžal, rekao je portparol ukrajinskih vazduhoplovnih snaga Jurij Ihnat.
Strahovi u vezi sa nuklearim postrojenjima
Napad u četvrtak takođe je prekinuo napajanje električnom energijom nuklearne elektrane Zaporožje, najveće u Evropi. Operater elektrane, Energoatom, saopštio je da se dizel generatori koriste za pokretanje elektrane i da ima dovoljno goriva da se nastavi sa radom 10 dana. Postrojenje je kasnije ponovo priključeno na elektro mrežu.
Generalni direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju Rafael Grosi pozvao je na hitnu akciju, napominjući da je snabdevanje elektrane prekinuto po šesti put otkako je Rusija napala Ukrajinu pre više od godinu dana.
"Začuđen sam samozadovoljstvom – šta radimo da sprečimo da se ovo desi? Mi smo IAEA; treba da brinemo o nuklearnoj bezbednosti", rekao je Grosi. "Svaki put bacamo kocku. I ako dozvolimo da se ovo nastavi s vremena na vreme, jednog dana će nam sreća ponestati".
Rat iscrpljivanjem
Najviši američki obaveštajni zvaničnici, svedočeći pred zakonodavcima u četvrtak, upozorili su da rat između Rusije i Ukrajine ulazi u kritični period.
"Sledećih četiri, pet, šest meseci biće presudni na bojnom polju za Ukrajinu", rekao je direktor CIA Vilijam Berns članovima Odbora za obaveštajne poslove Predstavničkog doma Kongresa.
"Svaka perspektiva za ozbiljne pregovore, za koje mislim da [ruski] predsednik [Vladimir] Putin danas nije spreman, zavisiće od napretka na bojnom polju", rekao je Berns. "Stoga, analitički mislim, važno je da pružimo svu podršku koju možemo, a to je ono što predsednik i naši zapadni saveznici čine za Ukrajince dok se pripremaju za značajnu ofanzivu na proleće".
Tokom svedočenja u Senatu u sredu, direktorka Nacionalnih obaveštajnih službi Avril Hejns rekla je da je ruska vojska toliko oštećena da je malo verovatno da će ruske snage moći da ostvare bilo kakav značajniji teritorijalni napredak do kraja godine.
Ali Hejnsova je takođe upozorila da su i ukrajinske snage pretrpele žrtve i da su prinuđene da u velikoj meri povuku svoje rezerve zbog, kako je ona opisala, rata na iscrpljivanje.
Doseg SAD
Zelenski je u sredu pozvao najvišeg zvaničnika Predstavničkog doma SAD da poseti Kijev i da se uveri "šta se ovde dešava", u intervjuu emitovanom na CNN-u.
"Gospodine [Kevin] Mekarti, morate da dođete ovde da vidite kako radimo, šta se ovde dešava, šta nam je rat izazvao, koji se ljudi sada bore, ko se bori sada. I onda posle toga, iznesite svoje pretpostavke", Zelenski rekao je novinama preko prevodioca.
Odgovarajući CNN-u, predsednik Predstavničkog doma Mekarti je rekao:
"Ne moram da idem u Ukrajinu ili Kijev da bih to razumeo".
Rekao je da je informacije dobijao na brifinzima i na druge načine.
Od kada je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu 24. februara prošle godine, Sjedinjene Države su poslale skoro 100 milijardi dolara vojne, ekonomske i humanitarne pomoći Ukrajini. Ta pomoć je poslata kada je Demokratska stranka kontrolisala oba doma u Kongresu.
Republikanska partija preuzela je kontrolu nad Predstavničkim domom SAD posle novembarskih izbora na sredini predsedničkog mandata. Neki republikanci su izrazili protivljenje slanju dodatnog oružja i finansijske pomoći Ukrajini.
Makarti je rekao da podržava Ukrajinu, ali da republikanci u Predstavničkom domu neće dati "blanko ček" za dodatnu američku pomoć Kijevu bez detaljnijeg razmatranja kako se ona troši.