Ukrajini je hitno potrebna dodatna vojna pomoć, saopštili su u utorak NATO i Sjedinjene Države i obećali da zapadna podrška Kijevu neće posustati u svetlu nove ruske ofanzive uoči godišnjice početka ruske invazije.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski zatražio je od Zapada da Ukrajini pošalje borbene avione, nakon što je obezbedio tenkove, protivvazdušnu odbranu i precizne projektile.
Zelenski je u obraćanju u utorak rekao da Rusija žuri da postigne što je moguće više u najnovijoj ofanzivi pre nego što Kijev ojača.
"Zato je brzina ključna. Brzina je sve - u donošenju i realizaciji odluka, slanju isporuka, obuci. Brzina spasava živote, vraća sigurnost", rekao je Zelenski.
Saveznici se koncentrišu na to da obezbede ukrajinskoj vojsci dovoljno municije i teškog naoružanja potrebnih da bi se na kopnu odbila ruska ofanziva.
Ukrajinski ministar odbrane Oleksij Reznikov napisao je na Tviteru da se fokusira na izgradnju "platforme za avijaciju", nakon što je dobio nova obećanja o isporukama tenkova i municije. Reznikov je na sastanku nosio maramicu sa slikom borbenog aviona kada je ušao na sastanak sa predstavnicima više od 50 zemalja koje podržavaju Kijev u sedištu NATO u Briselu.
"Ovo je postao žestoki rat isrcpljivanja i zato je to i logistička bitka", izjavio je generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg.
"Saveznici ulažu velike napore kako bi uspeli da nabave i dostave municiju, gorivo, rezervne delove koji su potrebni."
Zapadne pristalice Ukrajine - koje predvode Sjedinjene Države - već su snabdele Kijev oružjem u vrednosti od nekoliko milijardi dolara, kako bi odvratili rusku ofanzivu.
Najnovija runda pregovora za Kontakt grupe za odbranu Ukrajine održava se dok se bliži godišnjica početka ruske invazije na Ukrajinu u punom obimu.
"Sledeće nedelje obeležavamo prvu godinu užasnog rata u Ukrajini, pune invazije Rusije na Ukrajinu", rekao je Stoltenberg. "I ne vidimo nikakve znakove da se predsednik Putin sprema za mir. Ono što vidimo je suprotno — on se priprema za još rata, za nove ofanzive i nove napade".
Stoltenberg je rekao da mogućnost da saveznici obezbede borbene avione Ukrajini "sada nije najhitnije pitanje", ali da je "diskusija u toku".
Na početku sastanka Kontakt grupe za odbranu Ukrajine predvođene SAD u utorak, američki sekretar odbrane Lojd Ostin rekao je da Ukrajina ima "hitne zahteve da joj pomogne da se suoči sa ovim ključnim momentom u toku rata" i pozvao grupu da "pojača fokus".
"Kremlj se i dalje kladi da će moći da sačeka da se mi zamorimo", rekao je Ostin. "Ali godinu dana kasnije, mi smo ujedinjeni kao i uvek, a ta zajednička rešenost će pomoći da se održi zamah Ukrajine u nedeljama koje su pred nama".
Ostin je dodao da na proleće očekuje ofanzivu ukrajinskih snaga, a saveznici Kijeva pokušavaju da osiguraju da one imaju dovoljno oružja i logistike da budu uspešne.
Načelnik združenog Generalštaba američke vojske Mark Mili ocenio je da je Rusija već izgubila u očima sveta.
"Rusija je sada globalno izopštena, a svet je inspirisan ukrajinskom hrabrošću i otporom. Ukratko, Rusija je izgubila: strateški, operativno i taktički", poručio je Mili.
"Važnije što pre, nego zajedno"
Šef NATO izjavio je u utorak da je važnije da se prošlogodišnji zahtevi Finske i Švedske za prijem u NATO, kako bi osigurale veću bezbednost posle ruske invazije na Ukrajinu, ratifikuju brzo, nego u isto vreme.
Zahtev skandinavskih zemalja da se pridruže savezu od 30 članica koji naoružava Kijev da bi se odupro armiji predsednika Vladimira Putina, ratifikovale su sve zemlje osim Mađarske i Turske.
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan posebno se protivi prijemu Švedske zbog prisustva članova Kurdistanske radničke partije (PKK), koju Ankara naziva teroristima. Zapadni zvaničnici kažu da bi više voleli da obe zemlje istovremeno uđu u NATO, delimično zato što bi bilo lakše da u isto vreme budu integrisane u njegove vojne strukture.
Međutim, Stoltenberg je na sastanku ministara odbrane u Briselu, nagovestio da je to sporedno pitanje.
"Glavno pitanje nije da li će Finska i Švedska biti ratifikovane zajedno. Glavno pitanje je da obe budu ratifikovane kao punopravne članice što je pre moguće."
"Uveren sam da će obe biti punopravne članice i vredno radim na tome da obe budu ratifikovane što je pre moguće."
Nova ofanziva već počela
Stoltenberg je pre sastanaka rekao da je nova velika ruska ofanziva na istoku Ukrajine već počela uoči godišnjice invazije 24. februara.
Grad Bahmut na istoku Ukrajine u ponedeljak je pretrpeo jaku artiljerijsku vatru. Ukrajinska vojska prijavila je rusko granatiranje duž cele linije fronta i saopštila da je 16 naselja bombardovano u blizini Bahmuta.
Ukrajinski borci, koji tamo već mesecima istrajavaju u odbrani, pripremaju se za nove kopnene napade, rekli su ukrajinski vojni zvaničnici.
Osvajanje Bahmuta je glavni cilj ruskog predsednika Vladimira Putina, a njegovo zauzimanje bi Rusiji dalo novo uporište u regionu Donjecka i retku pobedu posle nekoliko meseci neuspeha. Regije Donjeck i Lugansk čine Donbas, industrijsko srce Ukrajine koje je sada delimično okupirano od strane Rusije, koja želi potpunu kontrolu.
U izveštaju su korišćene neke informacije agencija Asošijeted pres, Rojters i Agencije Frans pres.
