Rusija je predstavila predloge Ukrajini i želi odgovor, rekao je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov na brifingu za novinare posle razgovora sa ukrajinskim kolegom Dmitrom Kulebom u Turskoj.
Lavrov je, govoreći posle razgovora u Turskoj, rekao da Moskva želi, kako je rekao, prijateljsku, demilitarizovanu Ukrajinu i ponovio ruski zahtev da Ukrajina treba da usvoji neutralni status.
Kuleba je rekao da Rusija zahteva predaju Ukrajine, dve nedelje nakon što je započela invaziju na tu zemlju.
Nije bilo razgovora o prekidu vatre i razgovori su bili fokusirani na humanitarna pitanja, rekao je Lavrov.
On je rekao da bi mesto za diplomatiju trebalo da bude Belorusija, saveznik Moskve, gde su ruski i ukrajinski zvaničnici već održali nekoliko rundi razgovora.
Rusija nije želela da razgovori u Turskoj "zameni ili obezvredi pravi, glavni diplomatski kolosek koji se dešava na teritoriji Belorusije", rekao je Lavrov.
"Današnji razgovor je potvrdio da nema alternative tom koloseku", kazao je šef ruske diplomatije.
Pregovori u Belorusiji do sada su doneli samo ograničen napredak u otvaranju humanitarnih koridora.
Lavrov je rekao da ruski predsednik Vladimir Putin neće odbiti sastanak sa ukrajinskim kolegom Volodimirom Zelenskim, ali će on morati da bude sadržajan i da se fokusira na specifičnosti.
Nukelarni rat? "Ne verujem"
Sergej Lavrov izjavio je da ne veruje da će sukob u Ukrajini prerasti u nuklearni rat, ali je upozorio Sjedinjene Države i Evropu da Moskva ne želi da više ikada bude zavisna od Zapada.
Ruska ekonomija se suočava sa najvećom krizom od raspada Sovjetskog Saveza 1991. nakon što je Zapad uveo teške sankcije skoro celom ruskom finansijskom i korporativnom sistemu nakon invazije Moskve na Ukrajinu 24. februara.
Na pitanje dopisnika ruskog lista Komersant iz Kremlja da li misli da bi nuklearni rat mogao biti pokrenut, Lavrov je rekao novinarima u Turskoj: "Ne želim da verujem i ne verujem".
Lavrov, ministar inostranih poslova predsednika Vladimira Putina od 2004. godine, rekao je da je nuklearnu temu u diskusije ubacio samo Zapad, za koji je rekao da se stalno vraćao nuklearnom ratu poput Sigmunda Frojda, oca psihoanalize.
"Naravno da nam daje razloga za zabrinutost kada se Zapad, poput Frojda, stalno vraća i vraća ovoj temi", rekao je Lavrov.
Lavrov je rekao da se priča o potencijalnom ruskom napadu na bivše sovjetske baltičke države – Litvaniju, Letoniju i Estoniju, koje su sada sve članice Evropske unije i NATO – "izgleda kao stara prevara".
Rusija i Sjedinjene Države imaju najveći arsenal nuklearnih bojevih glava nakon Hladnog rata koji je podelio svet veći deo 20. veka, suprotstavljajući Zapad Sovjetskom Savezu i njegovim saveznicima.
Putin je 27. februara naredio da se ruske nuklearne snage stave u stanje visoke pripravnosti, pozivajući se na sankcije Zapada i agresivne primedbe vodećih članica NATO vojnog saveza. Ruski zvaničnici su kasnije citirali britanske komentare o mogućoj konfrontaciji između NATO-a i Rusije.
Nikad više Zapad
Sada kada je Zapad uveo sankcije Rusiji, Lavrov je rekao da se Rusija okreće od Zapada i da će se nositi sa ekonomskim posledicama.
"Izaći ćemo iz ove krize sa revitalizovanom psihologijom i savešću: nećemo imati iluzije da Zapad može da bude pouzdan partner", rekao je Lavrov. "Učinićemo sve da nikada više ne zavisimo od Zapada u onim oblastima našeg života koje imaju značajno značenje za naš narod".
Kada se Sovjetski Savez raspao 1991. godine, mnogi ljudi u Rusiji i na Zapadu su se nadali da su podele Hladnog rata gotove.
Upitan o energetskim sankcijama koje su uvele Sjedinjene Države, Lavrov je rekao da Rusija neće pokušati da ubedi bilo kog kupca da kupuje njenu energiju.
U jasnoj referenci na Kinu, drugu po veličini svetsku ekonomiju, Lavrov je rekao da Rusija ima tržišta za svoju naftu i gas.
