Rusija je u utorak raketama i bespilotnim letelicama napala ukrajinsku luku Odesa, dan posle povlačenja iz sporazuma koji su izdejstvovale Ujedinjene nacije i koji je Kijevu omogućavao izvoz žitarica, a ukrajinski zvaničnici saopštavaju da Moskva pokušava da ponovo pokrene ofanzivu na istoku.
Ruski napadi na ukrajinske luke usledili su posle obećanja Moskve da će uzvratiti zbog eksplozija na ruskom drumskom mostu na okupiranom poluostrvu Krim, koje su u ponedeljak izazvane, kako je saopštila Moskva, udarima ukrajinskih mornaričkih dronova.
Rusija je saopštila da je u ukrajinskom napadu ubijen par civila i povređeno njihovo dete, dok je most oštećen, zbog čega je zaustavljen saobraćaj.
Ruski nacionalni komitet za borbu protiv terorizma saopštio je da je napad izvršen sa dva ukrajinska pomorska drona.
Natalija Humenjuk, portparolka južne vojne komande Ukrajine, rekla je: "Uništavanje logističkih ruta neprijatelja uništava njegov potencijal, čineći nemogućim snabdevanje resursima potrebnim za suprotstavljanje. Stoga je svaka logistička arterija duž koje neprijatelj povlači svoje snage legitimna meta, a njeno prirodno ili neprirodno uništenje je deo napredovanja kontraofanzive".
Ubrzo pošto je most pogođen u ponedeljak, Moskva se povukla iz UN-ovog godinu dana starog sporazuma o izvozu žitarica, što je potez za koji su Ujedinjene nacije rekle da stvara rizik izazivanja gladi širom sveta.
Noćni napadi Rusije na ukrajinske luke su "još jedan dokaz da teroristička zemlja želi da ugrozi živote 400 miliona ljudi u različitim zemljama koje zavise od ukrajinskog izvoza hrane", rekao je u Telegramu šef ukrajinskog predsedničkog štaba Andrij Jermak.
Vazduhoplovstvo Ukrajine saopštilo je da je oboreno šest projektila Kalibr i 31 od 36 bespilotnih letelica, uglavnom iznad priobalnih oblasti Odesa i Nikolajev na jugu zemlje.
Operativna vojna komanda na jugu Ukrajine saopštila je da su delovi uništenih letelica i udarni talasi eksplozija oštetili nekoliko kuća i neodređenu lučku infrastrukturu u Odesi, ali je dala samo nekoliko detalja. Lokalne vlasti u Mikolajevu, drugoj luci, opisale su ozbiljan požar.
Moskva je sa svoje strane saopštila da je osujetila udar ukrajinske bespilotne letelice na Krim, bez veće štete na zemlji. Rečeno je da je jedna traka za drumski saobraćaj ponovo otvorena na mostu na Krimu.
"Udarac ljudima u nevolji"
Sporazum o izvozu žita preko Crnog mora, u čijem su postizanju pre godinu dana posredovale Turska i Ujedinjene nacije, bio je jedan od retkih diplomatskih uspeha u ratu, ukinuo je de fakto ruske blokade ukrajinskih luka i sprečio globalne vanredne situacije u vezi sa hranom.
Ukrajina i Rusija su među najvećim svetskim izvoznicima žitarica i drugih prehrambenih proizvoda. Ako ukrajinsko žito ponovo bude blokirano sa tržišta, cene bi mogle da porastu širom sveta, što bi najviše pogodilo najsiromašnije zemlje.
"Današnja odluka Ruske Federacije zadaće udarac ljudima u nevolji svuda", rekao je generalni sekretar UN Antonio Gutereš novinarima u ponedeljak.
Rusija je saopštila da bi mogla da se vrati dogovoru o žitu, ali samo ako se ispune njeni zahtevi za ublažavanje pravila za sopstveni izvoz hrane i đubriva. Zapadne zemlje to nazivaju pokušajem da se iskoriste uticaji na snabdevanje hranom kako bi se iznudileo slabljenje finansijskih sankcija, koje već predviđaju izuzetke koji dozvoljavaju Rusiji da prodaje hranu.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pozvao je na produžavanje sporazuma o žitu bez učešća Rusije, zapravo tražeći podršku Turske da negira blokadu. Turski predsednik Tajip Erdogan, sponzor sporazuma, kaže da misli da se Moskva može ubediti da se vrati u pakt.
Svaki pokušaj ponovnog otvaranja ukrajinskih isporuka žitarica bez učešća Rusije verovatno bi zavisio od toga da osiguravajuće kompanije pristanu da obezbede pokriće. Izvori iz industrije rekli su Rojtersu da se razmatraju implikacije.
U Vašingtonu, američki državni sekretar Entoni Blinken rekao je novinarima da Rusija "koristi hranu kao oružje" i da bi trebalo da se vrati sporazumu.
"Nadam se da svaka zemlja ovo veoma pažljivo prati", rekao je on. "Oni će videti da je Rusija odgovorna za uskraćivanje hrane ljudima kojima je očajnički potrebna širom sveta i da doprinosi rastu cena u vreme kada mnoge zemlje i dalje doživljavaju veoma tešku inflaciju".
Ukrajina i Rusija su glavni globalni dobavljači pšenice, ječma, suncokretovog ulja i drugih pristupačnih prehrambenih proizvoda.
Ukrajinski ministar agrarne politike Nikola Solski rekao je za Glas Amerike da će "ukrajinski izvoz biti teško pogođen, jer je slanje žita morskim putem najefikasniji način za otpremu žitarica iz Ukrajine".
On je rekao da će se Ukrajina "boriti za ovaj žitni koridor, a mi ćemo koristiti sve druge metode izvoza".
Osim ukrajinskog izvoza žitarica, paralelni memorandum o razumevanju između Moskve i UN pokušava da ukloni prepreke izvozu ruskog žita i đubriva. Iako Zapad nije uveo sankcije na ruski izvoz hrane i đubriva, učinjeni su napori da se umanji zabrinutost banaka, osiguravača, špeditera i drugih aktera iz privatnog sektora koji su nervozni zbog poslovanja sa Rusijom.
Jedan od glavnih zahteva Rusije bio je da se njena poljoprivredna banka vrati u SVIFT sistem finansijskih transakcija. To se nije dogodilo, ali su UN uspele da pronađu rešenje za to, što su prošle nedelje predložile predsedniku Vladimiru Putinu u pismu.
UN su saopštile da je od početka izvoza u avgustu 2022. 32,8 miliona metričkih tona prehrambenih proizvoda izvezeno u 45 zemalja.
Spora kontraofanziva
Ukrajinska kontraofanziva je ostvarila ograničene uspehe u blizini Bahmuta i duž dve glavne ose na jugu, ali njihove nove jurišne snage opremljene novim zapadnim oružjem i municijom vrednim milijarde dolara tek treba da se suprotstave glavnoj ruskoj odbrambenoj liniji.
Kijev kaže da namerno napreduje polako kako bi izbegao velike žrtve dok im snage prelaze utvrđene odbrambene linije posute nagaznim minama i da je za sada usredsređen na degradaciju ruske logistike i komande. Poslednjih dana ukrajinski komandanti su takođe rekli da odbijaju pokušaje Moskve da pokrene sopstvenu novu ofanzivu na severoistoku.
"Dva dana zaredom, neprijatelj je aktivno u ofanzivi u sektoru Kupijansk u oblasti Harkova", napisala je zamenica ministra odbrane Hana Malijar u Telegramu.
"Mi se branimo. Vode se teške borbe i pozicije obe strane se dinamički menjaju nekoliko puta dnevno".
Serhi Čerevati, portparol istočne ukrajinske grupe snaga, rekao je da je ruska vojska prikupila više od 100.000 vojnika i više od 900 tenkova u toj oblasti.
Rojters nije mogao nezavisno da proveri izveštaje o ratištu u toj oblasti.
Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je da kontraofanziva "ne uspeva", a Moskva takođe izvodi česte vazdušne udare širom Ukrajine.
