Zvaničnici na jugu Ukrajine saopštili su u četvrtak da je Rusija tokom noći izvela vazdušni napad na lučki grad Nikolajev, u trećoj noći žestokih vazduših udara na ukrajinske gradove, pri čemu je u tim udarima ranjeno najmanje 27 ljudi.
Regionalni guverner Vitalij Kim rekao je na Telegramu da je u vazdušnom udaru na Nikolajev pogođen centar grada, a da je među ranjenima petoro dece. Kim je dodao da su dve osobe spasene iz ruševina.
Oleksandr Snkevič, gradonačelnik Nikolajeva, rekao je da je u udaru oštećeno najmanje pet visokih zgrada, kao i jedan broj garaža.
U Nikolajevu su vatrogasci tokom noći ugasili veliki požar. Trospratna stambena zgrada ostala je bez poslednjeg sprata, a niz susednih zgrada je izgoreo.
Ukrajinska vojska saopštila je da su ruske snage tokom noći lansirale 19 projektila i 19 dronova i da je oboreno pet projektila i 13 dronova.
Jedna osoba je takođe poginula u ruskom granatiranju u severoistočnom regionu Harkova, saopštile su regionalne vlasti.
U Odesi, zvaničnici su u četvrtak rekli da su u ruskom udaru povređene dve osobe i oštećena zgrada.
Rusija je više puta ove nedelje izvodila vazdušne napade na Odesu i Nikolajiv.
"Odesa. Nikolajev. Ruski teroristi nastavljaju sa pokušajima da unište život naše zemlje", rekao je predsednik Volodimir Zelenski u poruci na društvenim mrežama. "Nažalost, ima ranjenih i mrtvih".
"Zajedno ćemo prebroditi ovo strašno vreme. I izdržaćemo napade ruskog zla", rekao je on.
Među zgradama oštećenim u ruskim vazdušnim napadima na Odesu je i sedište kineskog konzulata , izjavio je u četvrtak regionalni guverner Oleg Kiper.
Čini se da je šteta manja. Kiper je na internetu postavio fotografiju na kojoj se vidi zgrada sa polomljenim prozorima.
"Agresor namerno pogađa lučku infrastrukturu – oštećene su administrativne i stambene zgrade u blizini, kao i konzulat NR Kine. To pokazuje da neprijatelj ne obraća pažnju ni na šta", rekao je Kiper u poruci na Telegramu.
Moskva nije komentarisala najnovije vazdušne napade, ali je saopštila da su napadi na ukrajinske lučke gradove u utorak bili zamišljeni kao odmazda za eksplozije na mostu koji se koristi za transport ruskih vojnih zaliha, za koje je okrivila Kijev.
U međuvremenu, ruski zvaničnici na Krimu rekli su da je u ukrajinskom napadu dronom ubijena jedna osobu i oštećeno više administrativnih zgrada u severozapadnom delu poluostrva.
Rusija je okupirala Krim i anektirala ga 2014. godine, što je potez koji nije priznala međunarodna zajednica.
Transport preko Crnog mora
Rusko ministarstvo odbrane izdalo je nova bezbednosna upozorenja za brodove koje plove ka ukrajinskim lukama, dva dana pošto je otkazala sporazum koji je dozvoljavao brodovima koji prevoze ukrajinsko žito da prolaze kroz Crno more.
U saopštenju objavljenom na Telegramu navodi se da će se, počevši od ponoći 20. jula po moskovskom vremenu, "sva plovila koja plove vodama Crnog mora ka ukrajinskim lukama smatrati potencijalnim prevoznicima vojnog tereta".
Dodaje se: "Smatraće se da su zemlje takvih brodova uključene u ukrajinski sukob na strani režima u Kijevu".
U saopštenju se navodi da je nekoliko oblasti u Crnom moru "proglašeno privremeno opasnim za plovidbu" i da je Rusija izdala "upozorenje o povlačenju bezbednosnih garancija pomorcima".
Portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Bele kuće Adam Hodž rekao je u saopštenju u sredu da Sjedinjene Države imaju informacije koje ukazuju na to da je Rusija postavila dodatne podvodne mine u oblastima koje vode do ukrajinskih luka.
"Verujemo da je ovo koordinisan napor da se opravdaju svi napadi na civilne brodove u Crnom moru i da se za te napade okrivi Ukrajina", rekao je Hodž.
Kurt Volker, bivši američki ambasador pri NATO, rekao je za Glas Amerike da Rusija "nema pravo da preti brodovima trećih strana" koji plove međunarodnim vodama u Crnom moru.
"Američka mornarica, američki marinci, i Britanci, i Holanđani... svi smo se zalagali za princip slobode plovidbe za komercijalne brodove zaista od početka vremena kada je američka mornarica osnovana, i da Rusija samo izađe i kaže da će bilo koje plovilo za koje odluči da želi da ga napadne, to je ekvivalent piratstvu. I moramo da odgovorimo na ovo", rekao je Volker.
Crnomorska inicijativa za žito, dogovor koji su prošle godine posredovale Ujedinjene nacije i Turska, ukinula je rusku blokadu ukrajinskih luka koju je Rusija uvela nakon svoje invazije na Ukrajinu u februaru 2022.
Rusija je u ponedeljak saopštila da neće obnoviti sporazum, koji je zaslužan za ublažavanja posledica nestašica hrane i inflacije u mnogim zemljama koje zavise od ukrajinskog žita za prehranu svog stanovništva.
Šefica USAID-a Samanta Pauer rekla je za Glas Amerike u sredu u Kijevu da bi zemlje trebalo da javno osude Rusiju zbog povlačenja iz "inicijative koja je bila usmerena na prenošenje hrane iz Ukrajine u ostatak sveta".
"Iz prve ruke sam videla na mestima kao što su Somalija, Kenija i Liban tokom prošle godine koliko su te ekonomije zavisne od uvoza ukrajinske pšenice. Tako da, znate, ovo nije vreme da se zemlje povuku i žale zbog ovog razvoja događaja. Ovo je šansa za njih da istupe javno, ili još bolje - da prozovu ruske diplomate zbog uticaja ove odluke na globalne cene hrane", rekao je Pauer za Glas Amerike.
Ukrajinska kontraofanziva
U Vašingtonu je u sredu Ministarstvo odbrane SAD objavilo novi bezbednosni paket za Ukrajinu vredan 1,3 milijarde dolara.
Paket uključuje četiri napredna raketna sistema zemlja-vazduh, zajedno sa opremom za čišćenje mina i artiljerijskim granatama.
Rusija je postavila gusta i složena minska polja kao deo napora da odbrani teritoriju koju je zauzela od Ukrajine u ranim fazama rata.
Ratni analitičari kažu da je Ukrajina do sada preuzela oko 250 kvadratnih kilometara teritorije od pokretanja kontraofanzive početkom juna, ali da je Rusija zadržala kontrolu nad velikim površinama zemlje.
