Sjedinjene Države pomno prate nedavni porast isporuka ruske sirove nafte u kineske luke kroz Severni morski put (NSR), što je znak povećane saradnje između Pekinga i Moskve u arktičkom regionu, dok se Rusija suočava sa oštrim sankcijama Zapada zbog invazije na Ukrajinu.
"Niko ne traži konlikt tamo gore. Pratićemo ovo što je moguće pažljivije", rekao je u utorak Džon Kirbi, koordinator Saveta za nacionalnu bezbednost za strateške komunikacije, odgovarajući na pitanje Glasa Amerike tokom brifinga u Beloj kući.
Ove godine bilo je otprilike desetak pošiljki ruske nafte ruskim brodovima u Kinu preko NSR, koja prati rusku obalu od Barencovog mora do Beringovog moreuza. Prethodnih godina nije bilo isporuka nafte preko Arktika u Kinu osim jednog probnog putovanja krajem 2022. godine, prema podacima Centra Univerziteta Nord za logistiku visokog severa.
Sa zapadnim ekonomskim sankcijama koje smanjuju potražnju za ruskom sirovom naftom i sa Kinom koja je spremna da je kupi, Moskva otvara svoja arktička vrata za Peking, rekao je Malte Hampert, osnivač Arktičkog instituta.
"Resursi koji su ranije tekli u Evropu sada su preusmereni u Aziju, posebno u Kinu", rekao je on za Glas Amerike.
To je pragmatičan izbor za Moskvu. Dostava preko NSR-a je 30 odsto brža od tradicionalne rute kroz Suecki kanal i biva sve lakša za prelazak jer klimatske promene znače manje leda koji otežava plovidbu.
Povećan saobraćaj nosi veći rizik za životnu sredinu, posebno pošto je Moskva najavila da će za transport nafte preko Arktika početi da koristi klase tankera koji nisu specijalizovani za kretanje po zaleđenom moru – brodove sa trupom koji nije ojačan protiv leda.
"Ako bi došlo do izlivanja u ruskom istočnom Arktiku, voda bi kružila prema Sjedinjenim Državama", rekla je za Glas Amerike Rebeka Pinkus, direktorka Polarnog instituta u Vilson centru. "Nafta će plutati preko međunarodnih granica, a to je veoma alarmantna situacija".
U poređenju sa prosekom iz 2022. godine, kineski uvoz nafte iz Rusije porastao je za 23 odsto na 400.000 barela dnevno ove godine.
Kirbi je pozvao Peking da se pridržava gornje granice cene ruske nafte od 60 dolara po barelu koju su nametnuli zapadni saveznici nakon ruske invazije. Međutim, podaci o trgovanju pokazuju da se ruska sirova nafta trenutno prodaje za otprilike 80 dolara po barelu, što je podstaklo američku sekretarku za finansije Dženet Jelen da prizna prošle nedelje da bi efikasnost ograničenja cena mogla da bledi.
Kinesko-ruske veze
Kako su se zapadne energetske kompanije, uključujući Šel i Britiš petroleum, povlačile iz Rusije zbog invazije na Ukrajinu prošle godine, Moskva je sve više bivala zavisna od Pekinga kao izvora finansiranja energetskih projekata, kao što je izgradnja terminala za tečni naftni gas Džamal i drugih infrastrukturnih planova za razvoj regiona Arktika.
Za Kinu — koja nema arktičku obalu, ali se 2018. godine proglasila za "blisku arktičku" silu — ulaganje u ruske projekte moglo bi da olakša put njenom cilju da proširi svoju arktičku ulogu, poveća pristup brodskim rutama i prirodnim resursima i ojača svoju geopolitičku uticaj.
Do sada je ambicije Kine osujećivala Moskva, čija obala čini 53 odsto obale Arktičkog okeana i koja štiti svoju dominantnu ulogu u polarnom regionu. Međutim, suočeni sa ekonomskom izolacijom zbog svoje invazije, dani otpora Rusije možda se privode kraju.
"Gledamo da vidimo da li je Moskva toliko očajna da je spremna da ispuni kineske zahteve i uslove", rekla je Pinkus.
Kirbi iz Saveta za nacionalnu bezbednost odbacio je zabrinutost zbog sve većeg strateškog saveza između Moskve i Pekinga, rekavši da je saradnja između njih na Arktiku u velikoj meri "ekonomska i naučna".
