Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski posetio je u sredu susednu Poljsku, gde se sastao sa tamošnjim liderima, kao i sa predstavnicima javnosti i ukrajinskim izbeglicama koje su pobegle nakon što je Rusija pokrenula punu invaziju na Ukrajinu.
Zelenski je obećao još dublju vojnu i ekonomsku saradnju između dve zemlje koje nastoje očvrsnuti odnose usljed agresivnog ponašanja Rusije.
Na konferenciji za medije, Zelenski je naveo će njegova vlada pružiti dobrodošlicu poljskim kompanijama koje žele pomoći u obnovi Ukrajine nakon rata - za šta je Svetska banka procenila da bi moglo koštati 411 milijardi dolara. Najavio je i formiranje zajedničkih fabrika za proizvodnju oružja i municije, a takođe se sastao sa premijerom Poljske Mateušom Moravjeckim.
Poljski predsednik Andžej Duda rekao je da je njegova država do sada u Ukrajinu poslala četiri borbena aviona MiG-29, dok je u toku proces za predaju još šest aviona koji bi Ukrajini trebali pomoći u odupiranju ruskoj invaziji.
Poljska je ključni saveznik Ukrajine. Agencija UN za izbeglice saopštila je da se 1,5 miliona ukrajinskih izbeglica registrovalo za status privremene zaštite u Poljskoj.
Poljska je takođe služi kao glavni centar za druge ukrajinske partnere za slanje vojne i humanitarne pomoći.
U međuvremenu, ruski predsednik Vladimir Putin rekao je na ceremoniji, na kojoj su mu uručeni akreditivi za ambasadore iz 17 drugih zemalja, uključujući i SAD, da su odnosi Moskve i Vašingtona "u dubokoj krizi" zbog američke pomoći Ukrajini.
Pomoć SAD
Sjedinjene Države obezbeđuju Ukrajini paket vojne pomoći vredan 2,6 milijardi dolara koji obuhvata municiju za sisteme protivvazdušne odbrane Patriot i tri radara za nadzor.
Paket takođe uključuje stotine hiljada komada municije, zajedno sa artiljerijskim granatama kalibra 155 mm i 105 mm, koje su ukrajinske snage nastavile brzo da troše dok se bore protiv ilegalne invazije Rusije.
"Municija za HIMARS, za protivvazdušnu odbranu, za artiljeriju je upravo ono što nam treba", rekao je Zelenski u svom noćnom obraćanju u utorak. "Hvala, gospodine predsedniče Bajden, hvala Kongresu, hvala svakom Amerikancu!"
Visoki zvaničnik odbrane, koji je razgovarao sa novinarima u utorak pod uslovom da ostane anoniman, rekao je da bi nova oprema u paketu, kao što je devet kamiona naoružanih topovima kalibra 30 mm, mogla da "otkriva i presreće bespilotne letelice kao što su iranski Šahed (kamikaza dronovi)" koje Moskva trenutno koristi u borbi.
Oko 500 miliona dolara iz paketa pomoći koja je najavljena u utorak obezbediće municiju i opremu iz američkih vojnih zaliha koristeći predsedničko ovlašćenje. Dodatnih 2,1 milijarda dolara biće u iskorišćeno za kupovinu različite municije i oružja za Ukrajinu.
SAD su obećale više od 30 milijardi dolara bezbednosne pomoći Ukrajini od invazije. Kada se posmatra kao procenat BDP-a zemlje donatora, SAD zauzimaju negde oko 10. mesta u svojim bezbednosnim donacijama Kijevu.
EU: Kina ne sme vojno da podržava agresiju Rusije
U međuvremenu, visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozef Borelj rekao je u utorak da evropski lideri šalju poruku Kini da ona ne može vojno da podržava agresiju Rusije na Ukrajinu.
Govoreći u Briselu, gde se sastaju ministri spoljnih poslova NATO-a, i uoči njegove posete Kini sledeće nedelje, Borelj je rekao da je EU "jasna sa Kinom da će njen stav o ruskim zverstvima i ratnim zločinima odrediti kvalitet odnosa Brisela i Pekinga".
On je rekao da i drugi lideri EU koji posećuju Kinu, uključujući predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen i predsednika Francuske Emanuela Makrona, donose istu poruku.
Borelj se obratio novinarima zajedno sa državnim sekretarom SAD Entonijem Blinkenom koji je rekao da će fokus biti na daljem smanjenju zavisnosti Evrope od snabdevanja ruskim energentima i na povećanju proizvodnje čiste energije.
Obojica diplomata trebalo bi da učestvuju na sastanku ministara inostranih poslova NATO-a, pošto Alijansa formalno dočekuje Finsku kao novu članicu.
Podizanje zastave Finske u sedištu NATO dogodilo se manje od godinu dana pošto je ta zemlja podnela zahtev kao odgovor na rusku invaziju na Ukrajinu. Ceremonija se odigrala na rođendan NATO-a, 74. godišnjicu potpisivanja osnivačkog Vašingtonskog sporazuma 4. aprila 1949. godine.
Rusija je u ponedeljak upozorila da će pojačati snage u blizini Finske ako NATO pošalje dodatne trupe ili opremu u zemlju koja je postala njena 31. članica.
NATO je saopštio da nema neposrednu nameru da pojača svoje prisustvo u Finskoj. Neki članovi su tamo rasporedili trupe za vojne vežbe tokom prošle godine.
Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg rekao je novinarima u utorak da je Rusija tokom mnogo godina izgradila svoju vojsku na severu i da je predsednik Vladimir Putin pokazao da je spreman da upotrebi vojnu silu protiv svojih suseda. Stoltenberg je rekao da je pridruživanje Finske NATO-u rezultat Putinovog "agresorskog rata protiv Ukrajine".
Opisujući odbrambenu prirodu NATO, Stoltenberg je rekao:
"Svrha odvraćanja i odbrane NATO nije da izazove sukob, već da spreči sukob".
Švedska je podnela zahtev za pridruživanje NATO-u zajedno sa Finskom, ali prigov Tursdke usporitaj proces. Istanbul tvrdi da je Švedska bila previše popustljiva prema grupama koje Turska smatra teroristima.
"Sjajan je dan imati Finsku kao članicu, ali ćemo obezbediti da i Švedska postane punopravna članica", rekao je Stoltenberg u utorak.
