Sjedinjene Države su odobrile još 350 miliona dolara vojne pomoći za Ukrajinu, saopštio je u ponedeljak američki državni sekretar Entoni Blinken.
"Ovaj paket vojne pomoći uključuje još municije za HIMARS i haubice koje su isporučile SAD, a koje Ukrajina koristi za odbranu, kao i municiju za borbena pješadijska vozila Bredli, rakete HARM, protivtenkovsko oružje, čamce i drugu opremu", naveo je Blinken u izjavi.
Do sada, Sjedinjene Države su Ukrajini poslale više od 30 milijardi dolara u vojnoj opremi i naoružanju, a današnja odluka je donesena nakon što su američki ministar odbrane Lojd Ostin, savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven i načelnik generalštaba Mark Mili u petak razgovarali sa svojim ukrajinskim kolegama.
"Rusija bi sama mogla danas da okonča rat. Dok to ne uradi, mi ćemo stajati ujedinjeni sa Ukrajinom sve dok je to potrebno", naveo je Blinken.
Kijev nastoji osnažiti svoj vojni arsenal pred očekivanu proljetnu kontraofanzivu protiv ruskih snaga, a u tome im je u ponedeljak najavljena i pomoć iz Brisela, gde su se sastali ministri spoljnih poslova i odbrane Evropske unije, sa ciljem bila finalizacije višestrukog plana za snabdevanje Ukrajine municijom i popunjavanje sopstvenih zaliha.
Dogovoreno je slanje milion komada artiljerijske municije Ukrajini u narednih godinu dana, ali i obnavljanje zaliha evropskih zemalja, u vrednosti od oko dve milijarde dolara.
Agencija za odbranu EU saopštila je da su se, kao deo te inicijative, 17 članica Evropske unije i Norveška sporazumom obavezali na kupovinu municije za pomoć Ukrajini i za obnovu vlastitih zaliha:
"Projekat otvara put državama članicama EU i Norveškoj da se kreću u dva smera: dvogodišnju brzu proceduru za artiljerijsku municiju kalibra 155 mm i sedmogodišnji projekat nabavke više vrsta municije".
Zemlje koje su potpisale dogovor za nabavku su: Austrija, Belgija, Hrvatska, Kipar, Češka, Estonija, Finska, Francuska, Njemačka, Grčka, Luksemburg, Malta, Holandija, Portugal, Rumunija, Slovačka, Švedska i Norveška. Druge članice EU su takođe iskazale interesovanje da se pridruže projektu.
Zajedničke nabavke će biti ograničene na kompanije iz EU i iz Norveške, iako su neke od evropskih vlada želele da inicijativa bude otvorena i za šire tržište, navodeći kao razlog potrebu za brzim snabdevanjem. Ipak, odlučeno je da bi novac EU trebao da ide EU kompanijama.
Ova odluka predstavlja značajnu promenu jer je do sada snabdevanje Ukrajine vojnom opremom uglavnom bilo u rukama pojedinačnih država.
Šef spoljne politike EU Žozep Borelj, označio je današnji dogovor kao "istorijsku odluku".
Ukrajina je ranije navela da je jedna od ključnih potreba za njene snage - upravo municija kalibra 155mm. Obe strane ispaljuju hiljade komada artiljerijske municije dnevno.
Putin u Ukrajini
Kremlj je saopštio da je ruski predsednik Vladimir Putin posetio ukrajinski lučki grad Marijupolj - koji je Rusija okupirala - u subotu kasno, nakon zaustavljanja na poluostrvu Krim, gde je obeležio devetu godišnjicu ilegalnog pripajanja tog poluostrva Moskvi 2014.
Na snimku se vidi kako Putin razgovara sa stanovnicima nakon prethodne posete umetničkoj školi i dečijem centru na Krimu.
Posete su usledile nakon što je Međunarodni krivični sud u petak izdao nalog za Putinovo hapšenje na osnovu optužbi za ratne zločine zbog ruske zaplene ukrajinske dece tokom njene 13-mesečne invazije. Putin nije komentarisao optužbe, a Kremlj je te navode nazvao "pravno ništavim".
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski zahtevao je povlačenje Rusije sa Krima i svih oblasti koje je okupirala u istočnim regionima Ukrajine, ali je kopneni rat u istočnim regionima Ukrajine u velikoj meri zastao, pri čemu nijedna strana nije osvojila mnogo teritorije.
Zelenski je u svom noćnom video obraćanju u nedelju rekao da je nalog predstavljao prekretnicu u sukobu i da će Rusija biti odgovorna "za svaki udar na Ukrajinu, za svaki uništen život, za svako deportovano ukrajinsko dete... I, naravno , za svaku manifestaciju destabilizacije sveta izazvanu ruskom agresijom".
Putinova poseta ratom razorenoj Ukrajini je njegova prva poseta od početka invazije u februaru 2022. Brojni zapadni lideri koji podržavaju Ukrajinu, uključujući američkog predsednika Džoa Bajdena, posetili su Kijev, ukrajinsku prestonicu koju je Putin pokušao — i nije uspeo — da zauzme u prvim nedeljama rata.
Marijupolj je bio jedan od centara borbi u prvim mesecima rata, iako je, kada je Rusija preuzela potpunu kontrolu prošlog maja, ostalo samo oko 100.000 stanovnika od predratnog stanovništva grada od 450.000.
U izveštaju su korišećni neki materijali Rojtersa, Asošijeted presa i Agencije Frans pres.
